AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
S E M I N A R S K I R A D
Predmet:
STOČARSKA PROIZVODNJA
Tema
:UTICAJ RAZLIČITIH FAKTORA OKOLINE NA
DOMAĆE ŽIVOTINJE
Mentor:
Student:
Šabac,2020
SADRŽAJ
:
1.ISHRANA...............................................................................3
2.KLIMA....................................................................................3
2.1.
Gradja i funkcija kože..........................................................3
2.2.
Temperatura.........................................................................4
2.3.
Vlažnost vazduha.................................................................7
2.4.
Vazdušni pritisak.................................................................8
2.5.
Svetlost................................................................................8
2.6.
Vetrovi.................................................................................9
2.7.
Jonizacija vazduha...............................................................10
2.8.
Padavine...............................................................................10
3.ZEMLJIŠTE...........................................................................10
4.VEŽBA....................................................................................11
5.UTICAJ ČOVEKA................................................................11
LITERATURA...........................................................................12
2
U kožnom tkivu se nalaze krvni sudovi, nervna vlakna, koreni dlaka, vunskih vlakana i lojne
žlezde. Lojne žlezde nalaze se u koži sisara. Sekret lojnih žlezda premazuje dlaku i štiti je od
vlage, maceracije (raskvašavanja), promene temperature, prodiranja štetnih materija, daje joj
gipkost, sadrži i provitamin vitamina D. Koža domaćih životinja je obrasla dlakom a ovaca
vunskim vlaknima (izuzev nekih rasa). Dlake i vunska vlakna sastoje se od tri sloja: kutikule,
kore i sržnog kanala.
Funkcija kože je višestruka. Ona štiti organizam od mehaničkih povreda, prodiranja fizičkih i
hemijskih agenasa, velikog gubitka vode i promene telesne temperature (termoregulaciona
funkcija). Funkcije kože su takođe, u prijemu i prenošenju nadražaja (toplota, hladnoća, dodir,
bol) preko nerava (razgranati u koži), lučenju znoja i ioja (ekskretorna i sekretorna funkcija),
stvaranju vitamina D i drugo.
Temperatura
Temperatura okoline utiče na telesnu temperaturu životinja. Telesna temperatura pojedinih
delova tela varira i zato se ona koja je izmerena u rektumu smatra srednjom telesnom
temperaturom.
Ona normalno varira u zavisnosti od uzrasta životinja (viša je u mladih grla), mišićne
aktivnosti, uzimanja i varenja hrane (povećava se za 0,2 - 1” C), uzimanja vode, temperature
okoline, godišnjeg doba, faza estrusnog ciklusa (povećava se u toku estrusa za 0,1 - 0,3°C),
bremenitosti (povećava se poslednjih nedelja bremenitosti) i drugog.
Organizam se zaštićuje od uticaja visokih i niskih temperatura okoline, termoregulacijom.
Na variranje temperature odnosno temperaturne promene nisu podjednako osetIjive sve vrste
domaćih životinja. Kopitari dobro podnose nisku i visoku tempe* raturu. Goveda podnose
temperaturne promene ali su manje osetljiva na nisku nego visoku temperaturu. Bivoli
(srodnici goveda) i neostrižene ovce teško podnose visoke letnje žege ali ne i niske zimske
temperature.
Niske temperature nepovoljno utiču na ovce sa mokrom vunom i novorođenu jagnjad (mokra
vuna i koža). Za razliku od ovaca, koze, naročito neke rase, su osetljive na niske temperature.
Svinje su vrlo osetljiva vrsta na niske i visoke temperature. Nepoželjna je niska temperatura
za prasad u prvim danima života. Za razliku od njih, tovne svinje loše podnose visoke letnje
temperature. Sve vrste živine dobro podnose nisku i visoku temperaturu, zahvaljujući perju
koje ih štiti od temperaturnih promena.
Uticaj visoke temperature okoline na životinje
Održavanje stalne telesne temperature u konja, ovaca i koza pri visokoj temperaturi okoline,
postiže se isparavanjem sa onih delova tela gde su dobro razvijene znojne žlezde. Životinje
koje nemaju znojne žlezde regulišu telesnu temperaturu dahtanjem ili lučenjem pljuvačke.
Visoka temperalura okoline i nagomilavanje toplote u organizmu izaziva ubrzano disanje i
dahtanje (površinsko disanje).
4
