Uticaj saobraćaja na životnu sredinu
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
НОВИ САД
Одсек: Заштита
Студијски програм: Заштита животне средине
Предмет: Систем управљања животном средином
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Утицај саобраћаја на животну средину
Студент:
Ментор:
Јована Благојевић ЗЗ 24/14
проф. Петра Taновић
Садржај

Животна средина
Животна средина
,
човекова околина
или
окружење
представља све оно што нас
окружује, односно све оно са чиме је директно или индиректно повезана човекова животна
и производна активност.
Природна средина
представља близак појам при чему овде не
морају бити присутне активности човека нити човек мора имати директних утицаја. Ипак,
у погледу технолошког напретка, развоја
и све већег утицаја човека на
глобалном нивоу на природу и
граница између ова два термина постаје све
нејаснија.
Током својих активности, које могу бити
или
, човек мења
природно окружење и то често тако што нарушава природну околину.
Изградњом
, пошумљавањем, експлоатацијом
минералних сировина, стварањем
, емисијом гасова, нуклеарним пробама,
САОБРАЋАЈЕМ и др. човек утиче на промену читавих подручја. Као резултат човекових
активности долази до промена или нарушавања
и климатских промена на
локалном и глобалном нивоу.
Животна средина се може посматрати као петокомпонентни систем који чине:
Сваки од ових елемената повезан је један са другим али се ради лакшег регистровања и
праћења промена они посматрају одвојено.
Саобраћај и животна средина
Поред
многобројних
индустријских
постројења,
хемијских
прерађивача,
произвођача сировина и топлотне енергије и др.
саобраћај представља један од највећих
загађивача природне околине. Његово
негативно дејство испољава се на више начина
преко загађивања ваздуха, воде и тла, велике
буке, заузимања земљишта и животног
простора, потреса (вибрација), успорења у
одвијању путничких и робних токова
(загушења), великих ризика од превоза опасних материја и др. Ваздух се загађује
испуштањем штетних издувних гасова – угљен
моноксида, оксида азота, сумпор диоксида, једињења
угљеноводоника,алкалних једињења, честица
прашине, олова и сл. Сви ови гасови врло неповољно
утичу на човеково здравље (неки од њих имају
изражено канцерогено дејство). Кисеоник, као један
од најважнијих елемената за живот на земљи, све је
загађенији другим отровним гасовима и све га је
мање. Поред непланског уништавања шума
(произвођача кисеоника), саобраћај односно сва
транспортна средства са течним погонским горивом троше огромну количину кисеоника,
што се нарочито осећа у густо насељеним местима са великим бројем моторних возила.
Загађивање воде и тла такође произилази и од саобраћаја, због избацивања хемијских
супстанци и испуштања отровних гасова. Бука представља све већи проблем, постаје све
јача и несноснија, изазивајући многе негативне последице, хормоналне и органске
поремећаје код људи. Саобраћај је највећи узрочник буке која расте у зависности од врсте
и броја транспортних средстава, структуре саобраћајних средстава, брзине, подлоге
путева, локације путева и пруга и сл. Друмски саобраћај, са аспекта његове развијености,
бројности и основних карактеристика, знатно више ствара буку него железнички
саобраћај.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti