Uticaj saobraćaja na Životnu sredinu
УТИЦАЈ САОБРАЋАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
SPEC . Iliševic Bojana Gradiška
Apstrakt
Велики пораст светског становништва током двадесетог века уз непрестано смањивање
расположивих резерви природних ресурса и животног простора уз истовремено
угрожавање еколошких фактора животне средине (повећање концетрације загађујућих
супстанци у ваздуху, води и земљишту) указали су на потребу корените промене
односа човечанства према факторима животне средине.
Kljućne reči saobraćaj , životna sredina , vazduh , zagađujuće materije
UVOD
Савремена дефиниција екологије наглашава да је то наука која проучава решења која
су жива бића реализовала, на различите начине, у вези са проблемима које им је
спољашња средина поставила и која су она морала решити кроз своју еволуцију да би у
тим конкретним срединама опстала .
Екологија је наука о животној средини. Име науке потиче од грчких речи оикос - дом,
домаћинство и логос - наука, изучавање. У суштини, екологија је научна дисциплина
која проучава распоред и распрострањеност живих организама и биолошке
интеракције између организама и њиховог окружења. Једноставно речено, екологија се
може одредити и као наука која изучава механизме опстанка живих бића.
Животна средина представља све оно што нас окружује, односно све оно са чиме је
директно или индиректно повезана човекова животна и производна активност.
Природна средина представља близак појам при чему не морају бити присутне
активности човека нити човек мора имати директних утицаја. Ипак, у погледу
технолошког напретка, развоја индустрије и све већег утицаја човека на глобалном
нивоу на природу и екосистеме граница између ова два термина постаје све нејаснија.
Током својих активности, које могу бити урбанизација или експлоатација, човек мења
природно окружење и то често тако што нарушава природну околину. Изградњом
хидроцентрала и акумулација, сечом шума, пошумљавањем, експлоатацијом
минералних сировина, стварањем депонија, емисијом гасова, нуклеарним пробама и
др. човек утиче на промену читавих подручја. Као резултат човекових активности
долази до промена или нарушавања екосистема и климатских промена на локалном и
глобалном нивоу.
1.
Утицај железничког, друмског, воденог и ваздушног саобраћаја на
животну средину
Антропогено загађивање животне средине је и загађивање последицом саобраћаја.
Саобраћај је извор значајних притисака на животну средину и то кроз загађења
ваздуха и осталих медија животне средине (као што су емисије из процеса сагоревања

-
Снимање и распоред постојећег оптерећења земљишта опасним материјама због
грађевинских и замљаних радова као и оцена временских и пространих
трендова у тренутку експлотације;
-
Оптерћење буком као последица припремних радова - ограде против буке;
-
Заштита од прекомерних вибрација подразумева употребу радних направа,
машина и транспортних средстава које су изграђене у складу са нормама о
емисији вибрација;
-
Заштита од разливања опасних материја у случају удеса;
-
Заштита флоре, фауне, вегетације - превоз грађевинске механизације треба да се
изводи преко постојеће инфраструктуре, у току градње птице ће се иселити из
погођеног подручја - извршити реконструкцију вегетације након изградње, у
случају поставке транспарентних ограда против буке потребно је одговарајуће
обележити да би се спречили налети птица;
-
У току градње постоји могућност да буду откривена нова геолошко
палеонтолошка и археолошка налазишта па о томе треба обавестити надлежну
институцију.
II.
Експлотације саобраћајних инфраструктура
-
Одвођење падавинске отпадне воде преко одговарајуће пројектованог
дренажног система који мора да се одржава и да буде ефикасан и у случају
повећаних количина мокрих падавина;
-
Пратити резултате испитивања квалитета подземних вода;
-
Процена укупне годишње емисије штетних материја у ваздух услед саобраћаја –
угљен моноксида, азотних диоксида, сумпордиоксида, бензена, олова,
предвидети континуирани мониторинг праћења загађена ваздуха;
-
Мерење буке и заштита од ње, мониторинг буке мора да се врши у складу са
директивом Европске комисије;
-
Мерење вибрација и заштита;
-
У случају проливања опасних течности приликом удеса – мере заштите су код
пројектовања, изградње, депоновања које смањују вероватноћу удеса и могуће
последице;
-
Заштита флоре, фауне, вегетације – могуће су промене микроклиме у
непосредној околини већих објеката због апсорпције и акумулације топлоте;
2.
Утицај железничког саобраћаја на животну средину
Досадашња истраживања штетних дејстава саобраћаја посматрана из свих аспеката
(аерозагађење, бука, загађење површине земље, вода, заузимање простора и сл.) су
показала да железнички саобраћај својим функционисањем изазива најмање штетних
последица, али смањењу негативног дејства железничког саобраћаја на животну
средину треба и даље тежити. Железнички саобраћај изазива буку, аерозагађење
(посебно коришћењем дизел вуче), вибрације, заузима простор, а у случају
саобраћајних незгода изазива застоје у сопственом саобраћају и саобраћају других
облика, пре свега друмском и друга штетна дејства.
У садашњем систему функционисања железнице постоје слабости које се односе
назадовољење еколошких захтева, а те слабости су:
Нерационално располагање простором при пројектовању и изградњи
железничке инфраструктуре (последице су поремећена станишта многих
животиња, посебно птица, а у ужем гравитационом подручију поремећај
развоја, раста и уништење многих биљних врста);
Инфраструктура грађена у насељеним местима или њиховој близини (последице
су стварање буке, вибрација, код дизел вуче и аерозагађење, код електричне
вуче штетна дејства електромагнетних таласа, ометање становања и др.);
Нема заштите од буке у облику тунела, зидова и сл. Побољшања у вези са
очувањем еко-система уз железницу треба започети од идеје планирања,
пројектовања, градње све до организације и извођења технолошког процеса
превоза. При управљању инвестицијама (градњи и избору најповољније
варијанте регулисања саобраћаја) еколошки критеријум мора бити значајан, а то
значи:

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti