1
Uticaj saobraćajne prognoze na bezbednost
saobraćaja
2
1. SADRŽAJ
1.
SADRŽAJ...................................................................................................
2
2.
UVOD…………………………………………………………………………
3
3.
BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAĆAJA…………………………
5
4.
METODE ISTRAŽIVANJA………………………………………………..
6
5.
STRATEŠKO PLANIRANJE U BEZBEDNOSTI DRUMSKOG
SAOBRAĆAJA……………………………………………………………..
7
6.
SAOBRAĆAJNE PROGNOZE…………………………………………..
9
7.
TRNASPORTNA PROGNOZA…………………………………………..
10
8.
TRANSPORTNE PROGNOZE U OKVIRU POLITIKE……………….
13
9.
ZAKLJUČAK…………………………………………………………………
14
10.
LITERATURA………………………………………………………………
16
4
primena novih tehničkih, tehnoloških, organizacionih i medicinskih dostignuća u
saobraćaju,ograničenja koja proizilaze iz funkcionisanja ekonomskog, energetskog,odbrambenog
ili pravnog sistema). Na nivou sistema svi pojedinačni elementi svedeni su u jedinstveni sistem
saobraćaja, koji deluje u pravcu dostizanja opšteg cilja (blagovremen, dovoljan, uredan,
ekonomičan i bezbedan prevoz putnika i tereta). Obično se termin "saobraćajni sistem"odnosi na
ovaj nivo. Na nivou podsistema svaki elemenat ulazi u system kao relativno nezavisan, posebno
organizovan i sa vlastitim ciljem funkcionisanja. Tipični elementi ovakve vrste su npr.
saobraćajno transportna preduzeća, putnici, tereti, saobraćajnice raznih vidova i grana
saobraćaja.
Već je ranije naglašeno da saobraćaj nije sam sebi svrha. On ima osnovnu funkciju da zadovolji
sve potrebe za kretanjem (prevozom i premeštanjem) ljudi i dobara, prenosom vesti (saopštenja),
da poveže različite prostorne celine i sadržaje i učini ih dostupnima različitim korisnicima.
Potrebe za kretanjem razlikuju se od područja do područja, od zemlje do zemlje. One se
međusobno razlikuju iz više razloga.Između pojedinih područja postoje razlike u strukturi i broju
stanovnika,gustini naseljenosti, u navikama i potrebama ljudi za putovanjem, za potrošnjom
materijalnih dobara, u zaposlenosti, u standardu, u vrsti i količinama dobara koji se troše,
proizvode i prevoze. Zbog svih ovihrazlika i funkcije saobraćajnih sistema moraju biti različite.
Isto tako područja se ne razvijaju i menjeju istom brzinom u onim segmentima koji generišu
potrebe za kretanjem i prevozom. Razvija se privreda i društveni odnosi, stalno se menjeju
potrebe u kretanju ljudi, dobara i saopštenja, pa se i funkcija saobraćajnog sistema stalno menja.
Bitno je naglasiti da između strukture i funkcije sistema postoji povratna sprega, tj. da bi
saobraćajni sistem mogao da izvrši svoju funkciju na konkretnom području njegova struktura se
mora stalno prilagođavati funkciji. Kao i kod svih drugih složenih sistema, strukturu
saobraćajnog sistema čine njegovi elementi, i naročito način na koji su ovi elementi međusobno
povezani u toku vršenja svoje funkcije. Promene u funkcijama saobraćajnog sistema glavni su
razlog promena u njegovoj strukturi. Tako npr. svaka dogradnja postojećeg sistema prevoza
putnika uvođenjem novih načina prevoza neminovno zahteva promenu structure sistema (npr.
uvođenje tramvaja) uz već postojeći autobusni prevoz zahteva na nivou grada koncipiranje
novog sistema prevoza, izgradnju nove mreže tramvajskog saobraćaja, utvrđivanje novih linija i
usklađivanje rada linija oba načina prevoza. Pored promene u funkcijama, struktura sistema
najčešće se menja i zbog:
5
razvoja nauke i tehnike i primene novih tehničko-tehnoloških rešenja i
dostignuća u saobraćaju (modernizacija funkcionisanja saobraćajnih
podsistema) i
uticaja okruženja (npr. stanje energetskog sistema zemlje može
zahtevati promenu načina izvršenja funkcija saobraćajnog sistema.
3. BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAĆAJA
Bezbednost drumskog saobraćaja jeste deo i predstavlja osnovni zahtev sistema drumskog
transporta. Naime, bezbednost drumskog saobraćaja predstavlja potrebu čoveka da sačuva život,
ne naruši zdravlje, odnosno sačuva materijalna dobra tokom transporta, a da istovremeno ostane
u mogućnosti za daljim napretkom. Ovakva jednostavna formulacija, može se preneti i na
društvo, odnosno potreba države je da uredi što je moguće bezbedniji sistem drumskog
transporta da sačuva javno zdravlje društva, odnosno da materijalna dobra budu optimalno
transportovana, a da pri tom transportni sistem omugućava dalji ekonomski razvoj države.
Osnovni cilj u drumskom transportu jeste bezbednost ovog sistema, odnosno građana i
materijalnih dobara. Ovaj cilj pored svog humanog karaktera ima i svoj ekonomski značaj za
razvoj kako za pojedinca tako i za državu. Da bi se država ekonomski razvijala potrebno je da
ima i raspoloživa slobodna finansijska sredstva za povećanje proizvodnje u različitim privrednim
granama.
Najčešće, proizvodnja ima za cilj povećanje nečeg (dobiti, resursa, snage i sl.), dok u slučaju
ugroženosti i rizika u saobraćaju njen cilj jeste smanjenje (povređenih i poginulih, troškova od
posledica saobraćajnih nezgoda, vremena putovanja i dr.), ali i povećanje efikasnosti transporta,
odnosno privredni razvoj. Ulaganje u bezbednost drumskog saobraćaja predstavlja smanjenje
broja povređenih i poginulih, smanjenje materijalne štete, smanjenje eksternih troškova
transporta ali i povećanje delotvornosti transportnog sistema i ekonomski razvoj države.
Institucionalni kapaciteti, planerska rešenja područja, građevinske i saobraćajno-tehničke odlike
puta, tehničko-eksploatacione karakteristike vozila i sve zajedno sa nesavršenim ljudskim
odlukama i razvojem svesti društva čini sistem bezbednosti drumskog saobraćaja jedne države.
