UTICAJ POVIŠENE SPOLJNE TEMPERATURE NA ZDRAVLJE LJUDI
AKLIMATIZACIJA
. Ukoliko je organizam izložen dejstvu povišene ambijentalne temperature
tokom dužeg perioda vremena, on reaguje procesom fiziološke adaptacije(AKLIMATIZACIJA), što
je od izuzetne važnosti za osobe koje u tim uslovima sredine prvi put zapocinju sa takvom vrstom
rada (sezonski radnici u gradevinarstvu i poljoprivredi). Proces aklimatizacije može trajati
nedeljama, mada, do znacajnog stepena adaptacije dolazi vec nakon nekoliko dana po pr vom
izlaganju povišenoj ambijentalnoj temperaturi. Nakon postignute aklimatizacije na toplotu dolazi
do pojacanog lucenja znoja vece dilucije, kao i do umerenijeg povecanja srcane frekvencije, nego
na pocetku ekspozicije. Za postizanje pravovremene aklimatizacije smatra se prihvatljivim takav
raspored fizickih aktivnosti pri kojima se u prva 2 dana zaposleni izlaže dejstvu temperature u
radnoj sredini (kod rada na otvorenom, radi se o temperaturi atmosferskog vazduha) u periodu
trajanja 1/3 celokupnog radnog vremena. Treceg i cetvrtog radnog dana smatra se da je vec
postignut neki stepen aklimatizacije, pa je dopušteno da zaposleni na radnom mestu sa
povišenom ambijentalnom temperaturom provede 1/2 dužine radnog vremena. Petog i šestog
radnog dana ekspozicija se produžava do 2/3 trajanja radnog vremena. U slucaju prekida rada
radi odmora ili zbog bolesti neophodno je sprovesti aklimatizaciju iznova, po pomenutom
rasporedu. Aklimatizacija se smatra potpunom ukoliko je zaposleni sposoban da provede
celokupno radno vreme u uslovima povišene temperature, na nivou fizickih aktivnosti koje
zahteva odredeno radno mesto.
Ukoliko se ne sprovede regularna aklimatizacija ili se rehidracija neregularno obavlja doci ce do
poremecaja termoregulacije razlicitog stepena, pocev od pojave lokalnih promena koa što je
toplotni osip, pa do toplotnog iscrpljenja i toplotnog udara.
TOPLOTNI TALAS
je meteorološka pojava koju karakterišu povišene temperature atmosferskog
vazduha sa vrednostima iznad 32°C u trajanju od 3 i više uzastopnih dana, a što je cesto
propraceno i povecanjem procenta relativne vlažnosti vazduha i smanjenjem brzine strujanja
vazduha, koji dodatno opterecuju sistem termoregulacije organizma. Prisutnost fenomena letnjeg
smoga zajedno sa povišenom temperaturom atmosferskog vazduha predstavlja dodatni faktor
rizika po zdravlje, posebno, urbane populacije.
U grupu lica sa povecanim rizikom po zdravlje u uslovima povišene spoljašnje temperature
spadaju
osobe sa poremecajem zdravlja
tipa:
Ø Hipertenzija
Ø Kompromitovana periferna cirkulacija
Ø Diabetes mellitus
Ø Cerebrovaskularna patologija
Ø Gojaznost
Ø Hronicna opstruktivna bolest pluca ili druga hronicna oboljenja respiratornog sistema
Ø Bubrežna oboljenja
Ø Alkoholizam
Ø Oboljenja kože koja na zahvacenom podrucju kompromituju rad znojnih žlezda
Riziku od oboljevanja usled premecaja mehanizma termoregulacije izložene su i
kategorije
zdravih ljudi
:
Ø Mala deca
Ø Zaposleni u poljoprivredi, direktno izloženi dejstvu UV- zraka i povišene spoljne temperature
Ø Zaposleni u industriji, permanentno izloženi dejstvu veštackih izvora toplote
Ø Zaposleni u administrativnim i dr. delatnostima, u loše ventiliranim prostorijama u kojima su
prisutni drugi mikroklimatski faktori nepovoljni po zdravlje a koji uticu na termoregulaciju; brzina
strujanje vazduha <0.5m/s i relativna vlažnost vazduha >70%.
Ø Profesionalni sportisti ili osobe koje upražnjavaju rekreaciju na otvorenim terenima (tenis,
jogging...)
Ukoliko je temperatura spoljašnje sredine približno ista ili ista kao temperatura tela (36,5°C),
jedini mehanizam odavanja toplote je evaporacija. Samo po sebi, znojenje ne snižava telesnu
temperaturu, vec je isparavanje znoja sa površine kože proces kojim se postiže hladenje u
vrednosti od 580 kcal na 1 litar znoja.
Na stepen evaporacije znoja uticu sledeci faktori: ambijentalna temperatura vazduha, procenat
relativne vlažnosti vazduha, ukupna površina kože izložena uticaju mikroklimatskih faktora
sredine, t.j odeca. Najznacajniji faktor koji utice na intenzitet evaporacije su relativna vlažnost
vazduha, t.j. deficit zasicenja. Naime, u uslovima visoke relativne vlažnosti i malog deficita
vlažnosti vrednosti pritiska vlage u vazduhu približne su pritisku znoja na koži (oko 40mmHg), što
onemogucava evaporaciju znoja, te se znoj sliva niz telo. Kao posledica kompromitovane
evaporacije, može doci do ozbiljne dehidracije organizma. U uslovima povecane relativne
vlažnosti i otežanog odavanja toplote putem evaporacije bitan faktor koji je facilitira je brzina
strujanja vazduha. Njen porast dovodi do ubrzane razmene toplote u intimnoj zoni vazduha,
usled cega se povecava deficit vlažnosti u neposrednoj okolini tela, olakšavajuci tako evaporaciju
znoja sa površine kože. Pored povecanja brzine strujanja vazduha, u cilju podsticanja evaporacije
znoja neophodno je konstantno brisanje vlažne kože.
Toplotni stres
može predstavljati ozbiljan problem u radnoj sredini i boravišnom prostoru. Bez
obzira na promene ambijentalne temperature, težinu fizickog rada i druge nepovoljne
mikroklimatske uslove (smanjena brzina strujanja vazduha i povecana relativna vlažnost
vazduha), temperatura toplotnog jezgra organizma ne sme trpeti veca kolebanja.
1.
Toplotni osip
je jedan od ranih znakova potencijalnog toplotnog stresa. Njegov nastanak
dovodi se u vezu sa toplim i vlažnim uslovima u kojima koža i odeca ostaju vlažne, usled
neisparenog znoja. Toplotnim osipom mogu biti zahvacene male površine kože, kao i celokupna
površina torza. cak i nakon izlecenja zahvacene površine kože, potrebno je da protekne narednih
4-6 nedelja do potpune normalizacije lucenja znoja. cesto menjanje ciste i suve odece, trebalo bi
primenjivati kako kao preventivnu meru, tako i u slucaju vec dijagnostikovanog toplotnog osipa.
2.
Toplotni edem
; Kod nepotpune aklimatizacije dolazi do otoka gornjih i donjih
ekstremiteta. Do oporavka dolazi nakon boravka u hladnijem okruženju u trajanju od 1-2 dana.
3.
Toplotna sinkopa
smatra se najblažim poremecajem termoregulacije. Karakteriše je
gubitak svesti u toku obavljanja fizicke aktivnosti pri izloženosti povišenoj temperaturi okoline u
dužem periodu vremena (poljoprivredni i gradevinski radovi, saobracajna milicija). Do sinkope
najcešce dolazi vec nakon 2 sata rada u uslovima povišene ambijentalne temperature usled
povecanog gubitka tecnosti i nedovoljne rehidracije u toku rada. Osim gubitka svesti, prisutni su i
hladna i vlažna koža i slab puls. Ovo stanje zahteva lekarsku pomoc, a do njenog pružanja osobu
bi trebalo premestiti na hladniju lokaciju, postaviti je u vodoravan položaj, te ukoliko je svesna,
zapoceti rehidraciju davanjem malih gutljaja ohladene vode.
Mere prevencije:
Ø Smanjenje intenziteta fizicke aktivnosti ili skracenje vremena izloženosti dejstvu povišene
ambijentalne temperature
Ø Redovni unos tecnosti(1 caša vode/20min) u ustaljenom ritmu, bez obzira na eventualno
odsustvo osecaja žedi.
Ø Obuciti radnike da se medusobno osmatraju radi pravovremenog uocavanja pocetnih simptoma
dehidracije, da bi se sprecilo dalje pogoršanje klinicke slike i još veca dehidracija.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
