Visoka poslovna škola Valjevo
Seminarski rad iz:
PREDUZETNIŠTVA
Tema:
UTICAJ SVETSKE EKONOMSKE KRIZE NA
FUNKCIONISANJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U
SRBIJI
Profesor:
Studenti:
dr Snežana Rakić
Mirjana Babić 7022/11
Jelena Vasić 7141/11
Marija Maksimović 7013/11
VALJEVO, 2012.
Efekti svetske finansijske krize na nacionalnu privredu
Svetska finansijska kriza je dovela do pada likvidnosti, odnosno redukovanja kreditnih plasmana.
Otežan pristup finansijskim sredstvima znači manje investicija, što će se dalje odraziti na pad
privredne aktivnosti i pad svetske tražnje. To svakako, nece pospešivati inflatorni pritisak. S
druge strane,odlučujući faktor koji doprinosi inflaciji jeste depresijacija valute. Izloženost
depresijaciji imaju sve zemlje koje beleže visok nivo spoljnog duga. Problem predstavlja
struktura spoljnog duga u kome dominantno učešće ima privatni dug koji je značajno viši od
raspoloživih deviznih rezervi. Dalje, najveću izloženost udaru depresijacije imaju zemlje u
kojima je prisutan visko stepen indeksacije kredita. Depresijacija dovodi do povlačenja stranih
investitora , a može imati za posledicu i povlačenje štednih depozita.
Usporavanje privredne aktivnosti i pad tražnje u zemljama EU i regiona, uz rast valutnog,
kreditnog i kamatnog rizika, znatno će ograničiti izvozne mogućnosti domaće privrede. Drugim
rečima,osnovni kanali delovanja finansijske krize na realni sektor su redukovanje kreditnih
plasmana i smanjenje kako izvozne, tako i domaće tražnje. Imajući u vidu mehanizam prelivanja
finansijeske krize, očekivane posledice po nacionalnu privredu ogledaće se, pre svega , u
usporavanju ekonomske aktivnosti, depresijaciji nacionalne valute i mogućim inflatornim
pritiscima.
Srbija u godinama unazad beleži visok deficit tekućeg računa platnog bilansa, koji vuče korene u
deficitu spoljnotrgovinske razmene. Sa padom deviznog priliva u zemlji, u novonastalim
okolnostima dolazi do rasta tražnje za devizama. Takođe, globalna kriza je dovela do nepoverenja
na međunarodnom tržištu, tako da se ranija plaćanja na odloženo,sada rade trenutno ili u vrlo
kratkim rokovima i zato uvoznici traže veću količinu deviza. Dakle, svetska ekonomska kriza je
samo ubrzala slabljenje vrednosti nacionalne valute, a uzroci posrnulosti nacionalne valute leže u
osnovi same privrede.
