МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ

Факултет за пословне студије

Београд

УТИЦАЈ ТЕХНОЛОГИЈЕ НА ОРГАНИЗАЦИЈУ

И ПРОМЕНЕ СТРУКТУРЕ

семинарски рад

Предмет: Организационо понашање

Студент:

Професор: др Татјана Цветковски

Никола Радић, Ф 234/10

Међ. економски односи

Београд, децембар 2012. године

С А Д Р Ж А Ј

1. УВОД  ................................................................................................... 3
2. ОРГАНИЗОВАЊЕ И ОРГАНИЗАЦИЈА  ........................................... 3
  2.1 Појам организационе структуре  ................................................... 4
  2.2 Дефинисање (дизајнирање) структуре предузећа ........................ 5
3. ДЕФИНИЦИЈE ТЕХНОЛОГИЈЕ ........................................................ 6
4. УТИЦАЈ ТЕХНОЛОГИЈЕ НА ОРГАНИЗАЦИЈУ
  И ПРОМЕНУ СТРУКУТУРЕ  ............................................................. 7
5. ПРИМЕР: ПРОИЗВОДЊА АУТОМОБИЛА  ..................................... 8
  5.1. Истраживање и развој  .................................................................. 8
  5.2. Пројектовање  ................................................................................ 9
  5.3. Флексибилна аутоматизација ..................................................... 10
  5.4. Завршна монтажа ........................................................................ 11
  5.5. Контрола квалитета ..................................................................... 12
  5.6. Дискусија ..................................................................................... 12
6. ЗАКЉУЧАК........................................................................................ 13
7. ЛИТЕРАТУРА  ................................................................................... 15
8. ПОПИС СЛИКА  ................................................................................ 15

Од првих ловачких група до савремених облика заједничког рада и живота, човек

никада није могао, а не може ни данас, без организације. Човек се користи и припада
организацији читав живот – од рођења до смрти, јер сва своја радна и животна пи-
тања решава заједно с људима, дакле организовано.

Развојем производних снага, које су пратили одређени друштвено-економски од-

носи, развијала се и организација. Повећавао се број и облици организације, све док
није добила данашње размере, кад без научног приступа није могуће решавати
сложене проблеме и успостављати модерну, флексибилну и ефикасну организацију.

И поред различитог дефинисања појма организације, већина аутора се слаже да

организација представља радну целину која служи одређеним циљевима на подручју
разних делатности друштва.

Дакле, организација, као општи појам, може се дефинисати као свесно удружи-

вање људи, који имају за циљ да одговарајућим средствима испуне одређене задатке
са најмањим могућим напором, на било којем подручју друштвеног живота.

Сталне промене у окружењу захтевају од запослених и организација да стално

уче,  мењају  се  и  прилагођавају.  Обележје  конкурентности  организација  је  њихова
преданост сталном, брзом и ефикасном усавршавању. Суштина је у томе да се људи
у  организацији  инспиришу  да  стално  уче,  испитују,  експериментишу,  истражују  и
мењају мишљење, ставове и приступе појавама и проблемима у организацији. На тај
начин  људи  у  организацијама  развијају  своје  способности  да  претпоставе  потребе
потрошача и намере конкурената, као и да слушају потрошаче и испуњавају њихова
очекивања.

2.1. Појам организационе структуре

Организација омогућава реализацију најсложенијих задатака, убрзава реализацију

задатака, односно скраћује потребно време за његово извршење, а одговарајућом
организацијом смањују се трошкови остварења истих резултата. У ту сврху потребно
је извршити дизајнирање организационе структуре, а након тога и управљати људс-
ким ресурсима на одговарајући начин.

Организациона структура је оквир који дефинише односе између различитих

позиција у организацији, као и линију командовања и контроле. Она представља
систем задатака, тока посла, линије командовања и канала комуникације који по-
везују различите делове организације.

Појам организациона структура означава састав, грађу организације (од латинске

речи

struere

– градити). Структура је релативно трајно обележје организације и даје

организацији облик, односно одређује специфичан начин њеног функционисања, па
је структура организације основни механизам управљања активностима организа-
ција.

Свака организација, па и предузеће, има одређену структуру, односно систем

унутрашњих веза и односа. Значај структуре за предузећа једнак је значају анатомије
за људски или други живи организам, па се она често назива анатомијом предузећа.

Шуковић, Р.,

Психологија организације – структура и садржај основних проблема

, Београд,

Привредни преглед, 1989, стр. 13

Петковић, М., Јанићијевић, Н., Богићевић, Б.,

Организација: теорије, дизајн, понашање, проме-

не,

Економски факултет, Београд, 2002, стр. 447.

Јанићијевић, Н.,

Организациона култура: колективни ум предузећа

, Економски факултет, Београд,

1997.

Значај организационе структуре толико је велики за предузећа да се она често

погрешно поистовећује са организацијом. Организација је шири појам од организа-
ционе структуре, јер је ова само један, мада најважнији елеменат организације.

Организациона структура предузећа је систем дугорочно пројектованих и актима

предузећа уређених веза и односа између елемената у организацији предузећа. То не
значи да је једном постављени модел организационе структуре предузећа трајан. Он
се мења сходно променама у самом предузећу и/или окружењу. Свако предузеће се
организационо структурише у зависности од фактора који одређују параметре ст-
руктуре, а то су старост и величина предузећа, технички систем, окружење, влас-
ништво, култура, традиција и социјални амбијент.

2.2. Дефинисање (дизајнирање) структуре предузећа

Организациона структура предузећа представља динамичан елеменат организа-

ције. Мора се имати на уму да једном конципирана организациона структура није
стална и да се мења у складу са променама у окружењу или променама корпоративне
стратегије.

Менаџерске одлуке које се односе на структурне елементе који мењају органи-

зациону структуру називају се дизајнирање организационе структуре. Ипак, не може
се рећи да се проблеми предузећа решавају само променом организационе структуре.
Потребно је најпре одабрати одговарајућу стратегију за постизање циљева органи-
зације, па тек онда организациону структуру.

У фази организовања врши се дефинисање такве структуре предузећа која обез-

беђује реализацију планираних циљева и задатака. Дефинисање организације пре-
дузећа подразумева:



поделу посла,



груписање,



повезивање и дефинисање појединих врста послова,



одређивање овлашћења и одговорности, и



склапање целокупне структуре која ће омогућити примену зацртаних
планова.

Анализом пословних резултата и тржишног положаја, менаџмент предузећа до-

бија податке на основу којих одлучује да ли ће се постојећа организација побољша-
вати или ће се уводити нова организациона структура. Обе промене захтевају ново
планирање и дефинисање, али и потребно време.

Уколико се побољшава постојећа организација, тада су присутне следеће актив-

ности:



уочавање потребе за организационом трансформацијом предузећа,



дефинисање циљева организационе трансформације,



снимање и анализа постојећег стања,



дијагноза и оцена постојећег стања,

Јовановић М., Живковић М., Цетковски Т.,

Организационо понашање,