FAKULTET ZA BIOFARMING
BAČKA TOPOLA
Uticaj temperature na rast i
razviće biljaka
Seminarski rad iz Agroekologije
Uticaj temperature na rast i razviće
U biljnoj proizvodnji su najznačajnije temperature u prizemnim slojevima atmosfere, pri čemu se svi
fiziološki procesi odvijaju pri temperaturi od 0 - 45° C. Temperatura prizemnih slojeva deluje i na rast i
razviće biljaka, međutim, pri razmatranju tog uticaja potrebno je razmatrati i razlikovati direktni i
indirektni uticaj temperature na rast i razviće biljaka.
Indirektni uticaj na rast i razviće
–
Jarovizacija - vernalizacija
- jarovizacija
, postupak kojim se naklijalo seme nekih ozimih poljoprivrednih kultura podvrgava
neko vreme nižim temperaturama; time ono, s obzirom da je sejano u proleće, daje rod iste
godine.
Indirektni temperaturni nadražaj biljke primaju u početnim fazama razvoja, a to induktivno dejstvo se
kasnije ispoljava u kasnijim fazama razvoja u vidu bržeg ili sporijeg prelaženja iz vegetativne u
generativnu fazu. Fenomen jarovizacije je otkriven još u 19-tom veku, u Engleskoj, Edwards i Collin
1836. godine, u SAD Klippart 1858., u Nemačkoj Rimpau 1876., a prva naučna objašnjenja je dao Kleps
1903., 1904. i 1906. Ozima strna žita za nesmetano klasanje, vlatanje i cvetanje, odnosno za prelazak iz
vegetativne u generativnu fazu, zahtevaju delovanje niskih temperatura određenog trajanja. Takve
uslove ozima žita nalaze u prirodi tokom jeseni i zime. Ozima žita zasejana u kasno proleće ne nalaze
uslove niskih temperatura u potrebnom trajanju, pa ne prelaze u generativnu fazu, odnosno ne vlataju i
ne klasaju, već ostaju u fazi trava. Proces jarovizacije davno je otkriven, ali fiziološki i biohemijski
procesi koji se odigravaju pod uticajem niskih temperatura još uvek nisu dovoljno poznati.
Pretpostavlja se da se pod uticajem niskih temperatura u toku vegetacije obrazuje hormon nazvan
vernalin, koji kao biljni hormoni giberilini ima uticaj na klijanje semena i ubrzavanje cvetanja. Kod
ozimih strnih žita jarovizacija se najčešće odvija na temperaturama do +5° C, dok kod jarih na
temperaturama do +10° C. Trajanje perioda jarovizacije zavisi od vrste i sorte. Kod ozimih strnih žita
jarovizacija može da traje i do 50 dana, dok kod jarih je dosta kraća i traje najčešće 10 do 20 dana.
Potrebe ozimih sorti pšenice za trajanjem su različite. Optimalna dužina jarovizacije kod naših sorti je
između 35 i 40 dana. Ozima raž zahteva period jarovizacije od 25 do 55 dana. Uslov za primanje
temperaturnog nadražaja je bubrenje semena.
U prirodnim uslovima jarovizacija se odvija u jesenje – zimskom periodu, u juvenilnoj fazi biljaka,
delimično i u fazi klijanja, ali kod kupusa u fazi glavice, kod crnog luka u fazi lukovice, a pri tome
potreba biljaka za niskim temperaturama zadovoljava se ne samo izlaganjem vegetacione kupe niskim
temperaturama već listova i drugih delova biljke. Efekat jarovizacije se može poništiti ako se niske
temperature smenjuju sa visokim, od 20 do 40 ° C, iako se pre toga verovalo da je jarovizacija
irevirzibilan proces.
