У Н И В Е Р З И Т Е Т У Б Е О Г Р А Д У
ТЕХНОЛОШКО-МЕТАЛУРШКИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
УТИЦАЈ УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ НА
ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
Вања Стриковић
Београд, децембар 2014.
2
УВОД
Богати крајолик планете Земље настајао је постепено током више од 3,5 милијарди
година еволуцијских промена. Обликовале су га природне силе и било је неопходно много
времена и еволуције да Земља постане погодна за живот какав нам је данас познат.
Од момента када је човек први пут свесно употребио алат, да део природе
прилагоди својим потребама, почео је процес неповратног уништавања околине. Уколико
узмемо као релевантно да је у том тренутку почео и развој технологије, можемо то
сматрати за релевантну почетну тачку у којој се човек престао прилагођавати околини и
почео прилагођавати околину себи. Како би се задовољиле потребе експоненцијално
растућег становништва, развијали су се и нови начини деловања.
У самим почецима производње, утицај на околину је био сведен на трошење
ресурса уз минимално загађење околине. Међутим, са растом потреба и развојем
индустријске производње, човеков утицај на околину добио је на значају. Више није реч
искључиво о неконтролисаном трошењу природних ресурса, већ се као значајнији фактор
јавља отпад који човек враћа у околину као нуспроизвод производње. Употреба
природних добара довела је до побољшања квалитета људског живота, али и до чињенице
да ниједан екосистем на Земљи није остао изван зоне људског утицаја.
Под појмом утицаја на околину сматрају се уопштено све промене у природном
окружењу проузроковане људским деловањем. Тренутно се међу најозбиљнијим
еколошким проблемима сврстава глобално загревање, као и загађење тла, ваздуха и воде,
најчешће услед емисије штетних супстанци као последица индустријске производње.
Основни циљ сваке индустрије је стварање новца из расположивих сировина и
основног капитала унутар одрживих индустријских активности. Одрживе индустријске
активности морају задовољити потребе садашњости без наношења штете околини, уз
истовремену економску прихватљивост. Ослањање на постојеће методе обраде отпада
углавном није добро, јер не решавају проблем истог, већ само врше преусмеравање с
једног места на друго, а истовремено су то финансијски захтевни процеси. Међутим,
последњих деценија, са развојем технике и технологије, развијају се и вештине и алати за
интеграцију тих процеса, а са циљем смањења емисија, као и оперативних и
инвестицијских трошкова [1].
