1. УBОД

Рекреативно вежбање присутно је свугде у свету. Сваким даном

ниче све већи број клубова који пружа неки вид рекреације све већем

броју заинтересованих. Због развоја технологије човек добија све више

слободног времена који, ако не користи за активност брзо доводи до

погоршања здравља.

Рекреација као специфичан вид физичке активности који се обавља

у слободном времену по сопственом нахођењу има за циљ да окрепи,

опорави, забави, али и да сачува или побољша здравље учесника. Кроз

историју људске расе човек је морао много да се креће да би преживео.

Наглом индустријализацијом у великом броју машине су замениле

људски рад и дошло је до пораста времена проведеног ван посла. За тако

кратко време људски организам није могао брзо да се промени па су

почеле да се јављају болести везане за мањак активности.

Болести некретања се најчешће јављају у развијеним земљама у

урбаним срединама, али све је већи пораст и у неразвијеним земљама.

Кроз историју људи су приметили везу између вежбања и здравља. У

данашње време све чешћи су савети лекара да се одржава одређени ниво

физичке активности.

Навике у исхрани морају да се мењају, јер се не може јести исто као

пре 80 година када је већина становништва у нашој земљи радила по цео

дан на њивама, где су трошили велике количине енергије. Данашњи

човек не мора да ради по цео дан, али постоје ризици слободног времена

који могу да штете здрављу. Честе су ситуације да по повратку са посла

главна активност је гледање спорта (а не учествовање у њему) или неке

серије у удобној фотељи. Велики је број младих који своје слободно време

проводе у игрању компјутерских игара, што је најинтересантније то су

најчешће игре везане за спорт.

Ефекти физичке активности на организам у циљу превенције

многих болести су честа тема различитих истраживања. У односу на

лечење по скупим медицинским центрима физичка активност је

изузетно јефтина. Све већа експанзија вежбања окренутог ка здрављу је

доказ колико је људи схватило да сами могу да утичу на своје здравље.

2. ПОТРЕБА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА

ЗА ФИЗИЧКОМ АКТИВНОШЋУ

Физичка активност значајан је чинилац здравог начина живота који

може утицати на превенцију појаве различитих обољења и до 50%. СЗО је
у неколико наврата упућивала отворено писмо свим владама света у
коме   је   указивала   на   велики   значај   редовне   физичке   активности   за
укупно здравље популације. Том прилике дефинисане су и категорије
грађана које су посебно угрожене недовољном физичком активношћу и
за   које   би   требало   да   се   направи   посебна   стратегија   вежбања   ради
здравља.
Посебно   угрожене   категорије   грађана   су:   деца,   адолесценти,   особе
изложене стресним ситуацијама, oсобе трећег доба, особе које болују од
хроничних   незаразних   болести  (хипертензија,   гојазност,   дијабетас
мелитас,   остеопороза…)  Без   обзира   на   животни   век   или   услове   рада,
сваком   човеку   је   потребна   редовна   физичка   активност   ради   очувања
здравља.

укупно стабилније психолошко стање. Вероватно да део одговора лежи у
лучењу ендорфина који се јавља током физичке активности. Редовна
физичка активност подиже праг реаговања на стрес и олакшава опоравак
из стања које изазивају стресне ситуације.

3. ДЕФИНИСАЊЕ ПОЈМА РЕКРЕАЦИЈА

Рекреација (

лат.recreatio),

што у преводу значи окрепљење,

освежавање, освежење, разонода, разонођење, забава, поновно стварање

као   најмлађе   у   области   физичке   културе,   још   увек   није   довољно
дефинисано у стручној литератури, тако да се код различитих аутора
срећемо   са   различитим   виђењима   и   поставкама,   шта   све   обухвата
подручје рекреације, које су њене границе, садржаји, средства и методе.
Као пример, наводи се неколико карактеристичних дефиниција подручја
рекреације:
                       Тумачење овог појма у

Енциклопедијском речнику педагогије,

обухвата подручја физичке културе, друштвене забаве и уметности у
функцији одмора, освежења и разоноде свих узраста:

“

Рекреација има

задатак да путем различитих средстава и лаганих облика активности
подручја   физичке   културе,   друштвено-забавне   и   уметничко   културне
активности   осигура   користан   одмор,   освежење   и   разоноду   за   децу,
омладину и одрасле. Рекреацијом се путем активног одмора утиче на
здравствено стање, на подизање опште физичке и радне кондиције, на
побољшање телесних способности, а такође и на психичка стања, она
има значајну улогу у савременом начину живота.”
У овом речнику је посебан акценат стављен на активни одмор,
као средство рекреације, које утиче на подизање опште физичке и радне
кондиције, а делом и на психичка стања и као таква је саставни део
данашњице.
                      У

Педагошком речнику

рекреација се поставља као неопходна

категорија, која представља могућност за обнављање животне снаге:
                      “Назив је настао од латинске речи recreare, што дословно
значи   поновно   стварање,   а   у   ширем   смислу   односи   се   на   опоравак,
освежење,   очување   здравља,   одмор,   забаву,   релаксацију   људи.
Рекреација   је   биолошки   неопходна   и   представља   веома   повољну

физичке   културе,   културно-уметничког   стваралаштва,   друштвено-
забавних   активности,   примењених   уметности,   заната,   техничких   и
сакупљачких активности, као и активности везаних уз различите облике
боравка у природи (шетње, туре, излете, походе, логоровање и др.).”
                       Термин

спортска рекреација, Благајац,

конституише на један

кибернетски начин, дајући полазне елементе (пол, узраст, здравствено
стање, ниво способности) богатство спортско - рекреативних садржаја,
као   могуће   променљиве   варијабле   и   излазне   вредности   које   треба
задовољити (потреба за кретањем, игром, сазнањем, итд.).
                      “Спортска рекреација као специфично подручје физичке
културе   усмерена   је   на   задовољавање   основних   људских   потреба   и
интереса   кроз   богатство   разноврсних   спортско   -   рекреативних
активности, које су свима доступне и усаглашене са нивоом способности,
здравственим   стањем,   полним   и   узрасним   карактеристикама   сваког
појединца.   Суштина   и   циљ   спортске   рекреације   јесте   да   омогући
оптималне услове и могућности савременом човеку да кроз разноврсне
спортско-рекреативне   активности:   задовољава   своју   биопсихо-
социолошку   потребу   за   кретањем   и   игром,   садржајније,   корисније   и
креативније   проводи   слободно   време,   чува   и   унапређује   здравље,
одржава виталност, животни и радни оптимизам, одржава и унапређује
своје опште физичке, функционалне и радне способности, отклања појаву
старења   и   продужава   активни   радни   век   и   креативност   до   дубоке
старости. Као значајан садржај слободног времена, спортска рекреација
подразумева   активно   стваралачко,   а   никако   пасивно-посматрачко
учешће у спортско-рекреативним активностима.”
                      Митић рекреацију дефинише као делатност која се одвија у
слободно време, по слободном избору, уз добровољно учешће са сврхом