1
SADRŽAJ
UVOD...........................................................................................................2
1.
PREDŠKOLSKO VASPITANJE
..........................................................4
1.1. KOMPONENTE PREDŠKOLSKOGVASPITANJA.......... ...........4
1.2. ZNAČAJ I CILJEVI FIZIČKOG VASPITANJA
PREDŠKOLSKE DECE.......................................................................5
2.
FIZIČKO VASPITANJE U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI
...........7
2.1. OSOBINE RAZVOJNE DOBI........................................................8
2.2. RAZVOJ MOTORIKE NA PREDŠKOLSKOM UZRASTU.........9
2.3. ČINIOCI FIZIČKOG RAZVOJA I RAZVOJA MOTORIKE.......13
2.4. METODE I SREDSTVA FIZIČKOG VASPITANJA..................17
2.5. SADRŽAJ I OBLICI RADA..........................................................21
3. DRŽANJE TELA
.................................................................................23
3.1. MEHANIČKI UZROCI NEPRAVILNOG DRŽANJA TELA.....24
3.2. PERIODI EVOLUCIJE NEPRAVILNOG DRŽANJA TELA......25
4. UTICAJ KOREKTIVNIH VEŽBI NA DEFORMITETE DECE
PRDŠKOLSKOG UZRASTA
........................................................... .26
4.1. VEŽBE ZA KOREKCIJU RAVNIH TABANA.......................... 27
4.2. VEŽBE PROTIV SKOLIOZE.................................................... .27
4.3. VEŽBE PROTIV KIFOTIČNOG LOŠEG DRŽANJA............. .. 28
4.4. VEŽBE ZA KOREKCIJU LOŠEG LORDOTIČNOG
POLOŽAJA............................................................................... .. 28
ZAKLJUČAK......................................................................................... .29
LITERATURA.................................................................................. .. ... 32
2
UVOD
Današnji koncept vaspitno – obrazovnog sistema je znatno
izmenjen tako da elementarno vaspitanje, od fundamentalnog
značaja, počinje u predškolskim ustanovama. Predškolskim
vaspitanjem i obrazovanjem postavljaju se temelji buduće ličnosti,
i od njegovog kvaliteta uveliko zavise uspeh i dometi kasnijeg
vaspitanja i obrazovanja.
Sistem aktivnosti koje se ostvaruju u predškolskoj ustanovi
dat je po područjima razvoja i vaspitanja. U dečjim vrtićima se na
sistematski način podstiču sledeće oblasti razvoja: fizički razvoj,
socio – emocionalni razvoj, kognitivni razvoj, i razvoj
komunikacije i stvaralaštva.
Poseban značaj za ostvarivanje cilja vaspitanja ima fizičko i
zdravstveno vaspitanje. Fizičko vaspitanje u predškolskim
ustanovama ima svoje specifičnosti koje su uslovljene uzrastom
dece koja su obuhvaćena vaspitno – obrazovnim radom u ovim
institucijama. U ovom radu su istaknute osobenosti fizičkog
vaspitanja dece predškolskog uzrasta.
Unapređivanje telesnog razvoja i jačanje zdravlja su među
najvažnijim zadacima predškolskog vaspitanja i obrazovanja,
kojima posebno doprinose, pored perceptivno-motornih i
zdravstveno-higijenske aktivnosti. Boravak deteta u ustanovi mora
da obuhvati: sistematsko podsticanje organizma kroz postepeno
povećavanje obima i intenziteta kretanja tokom čitavog dana,
4
1. PREDŠKOLSKO VASPITANJE
Predškolskim „vaspitanjem se bude i aktuelizuju dečji
psihofizički potencijali, podstiču i usmeravaju pozitivne tendencije
koje se ispoljavaju u razvoju, zadovoljavaju dečje potrebe kao
stalan izvor novih razvojnih mogućnosti i stvaraju uslovi za što
bolje i potpunije izražavanje i korišćenje ovih mogućnosti za
5
postizanje sve viših nivoa sposobnosti, proširivanje i usavršavanje
iskustava, izgrađivanje voljno – karakternih osobina i stavova,
oplemenjivanje emocija i menjanje ponašanja deteta, odnosno,
uobličavanje i razvijanje svih pozitivnih osobina njegove ličnosti
(Kamenov, 2006, 114).
Društvenu pomoć u zbrinjavanju male dece za vreme radnog
angažovanja njihovih roditelja pružaju predškolske ustanove, a
zadovoljavanje te potrebe čini
socijalnu funkciju
ovih ustanova.
Porodice sa malom decom (koju nije moguće ostavljati samu), u
kojoj oba roditelja rade izvan porodice, nalaze se u specifičnom
stanju potrebe za društvenom pomoći u preuzimanju celokupne
brige o deci tokom njihove zauzetosti svakog radnog dana, što je
čisto socijalna potreba. Zadovoljavanje razvojnih potreba dece, u
koje spadaju potrebe za socijalizacijom, vaspitanjem i
saznavanjem, s druge strane, koje se ostvaruju programiranim
sadržajima vaspitno-obrazovnog karaktera jesu
vaspitno-
obrazovna funkcija
ovih ustanova od njihovog nastanka. Kako
boravak male dece u predškolskim ustanovama, pored niza
pozitivnih uticaja i efekata, nosi i neke faktore rizika koji mogu
štetno delovati na njihov psihofizički i socijalni razvoj,
programirana
preventivno-zdravstvena funkcija
predškolskih
ustanova predstavlja uslov da se faktori rizika rano pronađu i
eliminišu. Dakle, ove tri funkcije predškolskih ustanova -
socijalna,
vaspitno-obrazovna i preventivno-zdravstvena
čine suštinu njihove
delatnosti, ostvaruju se istovremeno i treba ih posmatrati u
jedinstvu, međusobnoj povezanosti i uslovljenosti. (Gavrilović,
2006, 1).
Osnovni zadatak vaspitanja dece ranog uzrasta je očuvanje,
podržavanje i oplemenjivanje spontanog izraza deteta u odnosu
na okolinu i poštovanje njegove individualne osobenosti u
otkrivanju sveta i razvoju.
7
vaspitanja jeste
povoljno uticanje na opšti razvoj organizrna.
Vežbanje i kretanje podstiču rast i razvoj, predupređujući
posledice fizičke neaktivnosti kojoj su deca često izložena.
Fizičkim vaspitanjem
obezbeđuje se i normalno stanje aparata za
kretanje,
posebno zglobova, veza i mišića, što se odražava u
njihovoj pokretljivosti i snazi. Potrebno je, takođe,
formirati
pravilno držanje tela,
a ako ima nekih poremećaja, treba ih
otkloniti. Osim toga, treba stvarati i učvršćivati higijenske navike,
kako u vezi sa ličnom higijenom, tako i sa higijenom okoline.
Fizičko vežbanje pruža velike mogućnosti i za
svestrano
obrazovanje motorike,
razvijanje koordinacionih elemenata
kretanja, formiranje i učvršćivanje motornih veština i
sposobnosti. Povećavaju se i postignuća u pogledu snage, brzine,
okretnosti, izdržljivosti, i estetski se uobličavaju pokreti, naročito
kroz ples, čemu se mora posvetiti posebna pažnja u procesu
fizičkog vaspitanja. S obzirom na to da je dokazano da se
raznovrsnim fizičkim aktivnostima
usavršavaju funkcije čulnih
organa i doprinosi razvoju intelektualnih sposobnosti,
fizičko
vaspitanje treba organizovati tako da se i ovi uticaji što potpunije
ostvare. Telesno vaspitanje pruža velike mogućnosti i za razvoj
mnogih pozitivnih voljno-karakternih osobina (stvara pozitivan
odnos prema radu, prema kolektivu i drustvenoj svojini, kulturno
ponašanje i sl.), a njime se može znatno uticati i na
formiranje
interesa i smisla za lepo,
zbog čega i ostvarivanju ovih zadataka u
procesu fizičkog vaspitanja treba posvetiti odgovarajuću pažnju
(Leskošek, navod: Kamenov, 2006, 152 – 153).
Fizičko vaspitanje se najčešće povezuje sa zdravstvenim
vaspitanjem, što je ispravno pod uslovom da se tu ne
podrazumeva razdvajanje telesnog od duševnog zdravlja. Zato je
jedan od opštijih ciljeva vaspitanja
doprinos psihosomatskom
zdravlju.
U svakom slučaju, doprinos jačanju dečjeg zdravlja nije
posao samo dečjeg lekara, nego i vaspitača u predškolskoj
