Visoka škola strukovnih studija zа оbrazovanje vaspitača i trenera
Strukovni vaspitač
UTICAJ VIDEO IGARA NA RAZVOJ DECE:
POZITIVNI I NEGATIVNI ASPEKTI
Seminarski rad
Opšta psihologija
Mentor:
Studenti:
Dr Jasmina Knežević
Veronika Vojnić Mijatov 2320/16
Jelena Blanuša
Sara Ćoso 2335/16
Subotica, Decembar 2016
SADRŽAJ
Uvod__________________________________________________________________1
Video igre______________________________________________________________2
Koliko vremena deca zapravo provode igrajući video igre?_______________________3
Pozitivni aspekti igranja video igara_________________________________________4
Učenje stranih jezika___________________________________________________
4
Razvoj spacijalne inteligencije____________________________________________
4
Razvoj preciznosti______________________________________________________
4
Multitasking__________________________________________________________
5
Brže rešavanje problema i donošenje odluka_________________________________
5
Timski rad____________________________________________________________
5
Potstiču misaone procese________________________________________________
5
Podupiru hipotetičko mišljenje____________________________________________
6
Pospešuju koordinaciju pokreta___________________________________________
6
Igre koje zahtevaju kretanje______________________________________________
6
Negativni aspekti video igara_______________________________________________7
Agresivnost kao posledica nasilnih video igara_______________________________
8
Učenje kroz igru – Edutainment sistem_______________________________________9
Zaključak_____________________________________________________________10
Literatura_____________________________________________________________11
2
Uvod
Iz generacije u generaciju, sve više primećujemo zavisnost dece i adolescenata od video
igara i masmedija. Dečije interesovanje za video igre je konstantno u porastu. Video
igre decu uvuku u virtuelni svet i tu ih zadrže. Primećujemo da loše utiču na psihu i
fizičku građu dece, tj razvoj uopšte. Deca nekontrolisano provode previše vremena za
računarima, a to svakako nije adekvatan način razvijanja individue u celini.
Na ovu temu je urađeno mnoštvo istraživanja i zaključak je da video igre imaju i svoju
pozitivnu stranu koliko i negativnu. Pozitivne strane video igara mogu imati poučni deo
i prvenstveno se ka tome teži. Negativna strana video igre kod dece dovodi do
smanjenja fizičke aktivnosti što kasnije može uticati na njihov fizički ali isto tako i
psihički život. Kod dece koja često igraju ove igre se može uočiti razvoj određenih
sposobnosti, koje deca koja ne igraju video igre, ne razviju u tolikoj meri.
Ako sagledamo sve video igre, primetićemo da je najveći broj nasilnih igara, a istim
takvim igrama svakodnevno raste broj. Nasilni sadržaji utiču na decu i povećava se
njihova agresivnost upravo zbog takvih video igara.
Zabrinutost roditelja raste zbog agresivnosti dece koja koriste video igre nasilnog
sadržaja. Naravno da je zabrinutost opravdana jer su istraživanja pokazala da deca
počinju oponašati likove iz tih video igara.
3
Video igre
Prva video igra ''Pong'' je izašla 1971. godine. To je bila jednostavna ping-pong arkadna
igrica. Ova igrica je pokrenula proizvodnju raznih video igara. Video igre su se naročito
počele širiti u osamdesetim godinama dvadesetog veka. Tad je došlo do porasta
kvaliteta i složenosti kao i kvantiteta. Čak su se počele i otvarati dvorane za igranje ovih
igara. Video igre su nadmašile popularnost televizije i filmske produkcije. Smatra se da
je do ovoga došlo jer su deca koja gledaju televiziju samo pasivni posmatrači, a u video
igrama oni aktivno sudeluju i onda imaju osećaj druge stvarnosti. U ovim igrama ima
svega - od borbe za život, imovinu (osvajanje nagrada, gradova, država...) do šminkanja
i oblačenja. Takođe postoje strateške igre gde igrač samo zadaje komande a igrica sama
obavlja poslove. Jedan od razloga zašto se video igre smatraju ovoliko privlačnim jeste
način napredovanja u njima. Da bi prešli nivo, deca sakupljaju bodove, makar kakvim
postupcima. U nekim igrama su ti načini ubijanje vanzemaljaca, čudovišta pa čak i ljudi,
a u drugim, recimo, samo kuvanje nekog određenog obroka. Iskustvo s kompjuterskim
video igrama ima oko 90% adolescenata, a neka istraživanja govore da 100% ispitanih
adolescenata i dece imaju iskustva u igranju (Barnett i sar., 1997; Chambers, Ascione,
1987; Colwell, Grady, i Rhaiti, 1995; Colwell, Payne, 2000; Salguero, Moran, 2002;
Wood, Gupta, Derevensky, Griffiths, 2004; prema Bilić, Gjukić i Kirinić, 2009).
Što se tiče polnih razlika, dokazano je da su dečaci mnogo više vremena posvetili video
igrama u raznim oblicima, bez obzira na uzrast i na nacionalnost. (Barnett i sar., 1997;
Chiu, Lee, i Huang, 2004; Colwell, Grady, i Rhaiti, 1995; Colwell, Payne, 2000;
Durkin, Barber, 2002; Fisher, 1994; Lov, Griffiths, 1998; McClure, Mears, 1984;
Salguero, Moran, 2002; Wood, Gupta, Derevensky, Griffiths, 2004; prema Bilić I sar.,
2009). Takođe je dokazano da su dečacima privlačnije video igre nasilnog sadržaja, a
devojčice teže ka igrama sa intelektualnim i kreativnim sadržajem.
Postoje mnoge vrste video igara:
1)
Igre za učenje i zabavu (Edutainment igrice)
2)
Druge igre
a)
Igre uništavanja ili „pucačine“
b)
Borilačke igre
c)
Strategije
