2
САДРЖАЈ:
1. УВОД....................................................................................................................................3
2. ЕТИЧКА ТЕОРИЈА............................................................................................................3
3. ПОСЛОВНА ЕТИКА.........................................................................................................4
3.1. Настанак и развој пословне етике...................................................................................5
4. ЗАЧЕЦИ МОРАЛНЕ СВЕСТИ..........................................................................................5
4.1. Деонтолошка етика .........................................................................................................6
4.2. Утилитаристичка етика.....................................................................................................7
5. УТИЛИТАРИЗАМ ............................................................................................................8
5.1. Утилитаризам чина или поступака.................................................................................9
5.2. Утилитаризам правила....................................................................................................9
5.3.Критички приступ утилатеризму.....................................................................................10
5.4. Принцип највеће среће....................................................................................................10
5.4.1.Рачун среће................................................................................................................10
5.5. Персонални и имперсонални разлози............................................................................12
5.6. Утилитаристичка генерализација..................................................................................12
6.
ЗАКЉУЧАК......................................................................................................................13
7.
ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................13
4
изван човека) или аутономно (извор морала у самом човеку) становиште, оно може бити
усмерено априористички или емпиристички, интелектуалистички или аксиолошки,
натуралистички или волунтаристички. У погледу сврхе и циља моралног хтења и
деловања унутар различитих етичких концепција такозваних етикâ добарâ може се
заступати еудаимонизам, хедонизам, перфекционизам итд., а с обзиром на предмет
својих преокупација може бити оријентисана индивидуалистички (егоизам, алтруизам и
сл.) или имати као предмет својих испитивања социјално-моралне проблеме.
Етика настоји да реши питања људске моралности путем дефинисања концепата као што
су добро и зло, право и погрешно, врлина и порок, правда и злочин. Морална
филозофија, као област интелектуалног истраживања, односи се и на области моралне
психологије, дескриптивне етике и теорије вредности.
Три главне области изучавања у оквиру етике у данашње време су:
[1]
1. Метаетика, бави се теоретским значењем и референцирањем моралних ставова, и
како се може одредити њихова истинитосна вредност (ако постоји)
2. Нормативна етика, бави се практичним средствима за одређивање моралног
правца деловања
3. Примењена етика, бави се тиме шта је особа дужна (или дозвољена) да уради у
специфичној ситуацији или одређеном домену деловања.
Пре него што се у потпуности одредимо према етичким теоријама, кроз њихове детаље,
напомињемо да треба посебну пажњу обратити на два вида моралног искуства: на
моралну врлину и моралне идеале.24
Поред моралног расуђивања и моралних правила, очигледно је да постоји потреба и за
овим видовима морала. Дакле, врлина је та која је у вези са карактером појединца и
природом поступка који произилазе из тог карактера. Поред конвенцијалних норми и
правила, важно је и оно што сасвим зрела особа за коју важи особина поседовања
моралног карактера сматра прикладним. Моралне радње чине моралне особе и оне имају
морални карактер – врлине части, истинољубивости, храбрости, као и одбацивање свега
лошег.
Тешко је међутим повући јасну границу између савести и моралног егоизма.
3. ПОСЛОВНА ЕТИКА
Пословну етику бисмо могли окарактерисати као скуп вредности, као што су поштење,
правичност, отвореност, искреност у бизнис пословању
.
Укратко, то је начин на који
нека фирма, компанија послује. Да ли своје запослене третира са уважавањем, поштујући
њихову личност и достојанство? Да ли се добављачима новац исплаћује у договорено
време? Да ли постоји отвореност према локалној заједници и преузимање одговорности
за властите одлуке и поступке?
Пословна етика је у нормативном смислу феномен правилног поступања и одлучивања у
егзистенцијалним питањима, у којима оријентација на економско-рационалне мотиве
није довољна. Пословна етика проучава примену моралих норми и вредности на
активности компанија. У том смислу ради се о облику индивидуалне етике.
Пошто пословни свет не живи изоловано од остатка човечанства и његова делатност
мора да буде прожета етичком димензијом.
