Универзитет у Крагујевцу

Економски факултет

Завршни рад из наставног предмета Рачуноводство 

трошкова

УТВРЂИВАЊЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА ПРИМЕНОМ ОБРАЧУНА 

ТРОШКОВА ПО АКТИВНОСТИМА

Ментор:

Студент:

Проф. др Дејан Јовановић

Јована Петронијевић 

Крагујевац, октобар 2019.године

2

Утврђивање цене коштања применом обрачуна трошкова по активностима

Садржај

Увод

............................................................................................................................................ 3

ОБРАЧУН ТРОШКОВА И УЧИНАКА КАО ИНФОРМАЦИОНА ОСНОВА ЗА 
ФОРМИРАЊЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА

.................................................................................... 4

1.1

Развој и суштинско одређења обрачуна трошкова и учинака...................................4

1.2

Предмет и циљеви обрачуна трошкова и учинака......................................................7

1.3

Цена коштања као основни извештај обрачуна трошкова и учинака – суштина и 

формална струкутра..................................................................................................................7

ОБРАЧУН ТРОШКОВА ПО АКТИВНОСТИМА У ФУНКЦИЈИ РЕАЛНИЈЕГ 
УТВРЂИВАЊА ЦЕНЕ КОШТАЊА

.................................................................................12

2.1

Фактори који детерминишу потребу промене традиционалних система обрачуна 

трошкова и учинака................................................................................................................12
2.2

Појмовно одређење и основне карактеристике обрачуна трошкова по 

активностима........................................................................................................................... 15
2.3

Методологија обрачуна трошкова по активностима................................................17

2.4

Подручје примене обрачуна трошкова по активностима........................................19

УТВРЂИВАЊЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА НА ПРИМЕРУ ПРЕДУЗЕЋА „Х“

...................21

3.1

Калкулације цене коштања применом традиционалних система обрачуна 
трошкова....................................................................................................................... 21

3.2

Калкулације цене коштања применом обрачуна трошкова по активностима.......24

3.3

Предности и недостаци обрачуна трошкова по активностима...............................26

Закључак

.................................................................................................................................. 29

Литература

.............................................................................................................................30

background image

4

Утврђивање цене коштања применом обрачуна трошкова по активностима

ОБРАЧУН ТРОШКОВА И УЧИНАКА КАО ИНФОРМАЦИОНА 

ОСНОВА ЗА ФОРМИРАЊЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА

1.1Развој и суштинско одређења обрачуна трошкова и учинака

Говорећи о обрачуну трошкова и учинака, можемо користити и више других 

назива под којима је познат и коришћен у литератури, и то као: рачуноводство трошкова, 

погонски   обрачун,   погонско   књиговодство,   интерни   обрачун   и   као   саставни   део 

управљачког рачуноводства. Обрачун трошкова не подлеже законској и професионалној 

регулативи, осим у делу информација које пружа финансијском књиговодству. Због 

претходно наведеног, његова организација и садржина у великој мери су подређени 

интерним   потребама   управљања   предузећем   на   различитим   нивоима   управљачке 

структуре.

Обрачун трошкова и учинака обухвата погонско књиговодство и калкулацију 

цене коштања са конкретним задатком обухватања, расподеле, алокације (додељивања) 

трошкова учинцима, а у појединим случајевима и повезивање трошкова и прихода по 

носиоцима   трошкова.   Обрачун   трошкова   и   учинака   је,   дакле,   ужи   појам   од   појма 

рачуноводства трошкова, јер рачуноводство трошкова обухвата и неке делатности које 

не могу да буду предмет обрачуна трошкова и учинака. То је, у првом реду, случај са: 

статистиком трошкова, краткорочним обрачуном успеха, анализом трошкова.

Када   говоримо   о   организационом   финансијском   и   погонском   књиговодству, 

можемо истаћи, да они могу сачињавати јединствено књиговодство предузећа, у којем 

поједине класе и групације рачуна служе потребама једног и другог књиговодства, а могу 

бити и организовани у оквиру заједничког књиговодства у коме су класе и групације 

рачуна строго подвојене. 

Једну од прихватљивих дефиниција рачуноводства трошкова дао је 

Меllerovich

По   њему:   "

Рачуноводство   трошкова   је   обухватање   и   обрачунавање   погонских  

трошкова и учинака. Оно је само један део рачуноводства предузећа и налази своје  

границе   у   подручјима   која   се   обрађују   у   другим   његовим   деловима.   Рачуноводство  

5

Утврђивање цене коштања применом обрачуна трошкова по активностима

трошкова је обрачун производног процеса, унутрашњих погонских догађаја. Његово  

подручје отпочиње, према томе, онде где отпочиње производни процес, улагање добара 

у производњу, а завршава се тамо где су учинци припремљени за продају

".

Рачуноводство трошкова, обухвата:

1

1. обрачун производње и у оквиру њега, обрачун трошкова по врстама, по 

местима и по носиоцима,

2. калкулацију, 

3. краткорочни обрачун успеха, 

4. обрачун планских трошкова, 

5. погонско упоређивање

6. статистику трошкова и 

7. анализу трошкова

Овакво дефинисање појма рачуноводства трошкова је прихватљиво, с тим што 

стално   треба   имати   у   виду   историјски   процес   његовог   настајања   и   развоја,   али   и 

историјски процес настајања и развоја рачуноводства.

У току свог развоја, нарочито у двадесетом веку, поједини делови књиговодства 

су све више добијали у значају, како по броју рачуна који су се на њих односили, тако и 

по значају података које су они пружали. Такође је сваки од тих делова морао да решава 

своје специфичне проблеме, а то је условило примену специфичних метода и поступака у 

њиховом раду. То се, у првом реду, односи на онај део књиговодства у којем су се 

обухватали трошкови (тзв. погонско књиговодство), као и на неке друге аналитичке 

делове тадашњег књиговодства као целине. Дакле, стално ширење рачунског система 

двојног књиговодства, примена специфичних метода и поступака, као и перманентно 

планирање, контрола и анализа књиговодствених података наметнули су захтев да се 

поједини послови издвоје из књиговодства и да се на одређени начин систематизују, 

односно среде у одговарајуће целине (обрачун трошкова и анализа, рачуноводствено 

планирање   и   анализа   и   др.).   Овако   издвојени   делови   заједно   са   књиговодством 

представљали су једну нову целину – рачуноводство.

2

1

  Liker, J. K., Morgan, J. M. (2006), The Toyota Way in Services: The Case of Lean Product Development, 

Academy of Management Perspectives

, 20(2):5-20

2

 Ковачевић, М., Ј., (1978), 

Основи књиговодства

, друго издање, Слобода, Београд, , стр. 113 и 114.

background image

7

Утврђивање цене коштања применом обрачуна трошкова по активностима

1.2Предмет и циљеви обрачуна трошкова и учинака

Обрачун трошкова и учинака представља део рачуноводственог информационог 

система. Рачуноводство трошкова је обухватање и обрачунавање погонских трошкова и 

учинака.   Рачуноводство   трошкова   почиње   производним   процесом,   затим   улагањем 

добара у производњу, и завршава се када су произведени учинци спремни за продају.

Језгро   управљачко-рачуноводственог   система   предузећа   чини   рачуноводство 

трошкова. Оно, као интерно орјентисано рачуноводство на краће јединице времена, 

јединице учинака и уже организационе јединице, са устаљеном процедуром планирања, 

остварења, мерења перформанси и методом cost-benefit анализе, представља самосталан, 

одвојен   део   књиговодства   предузећа   са   својством   рачуноводствене   равнотеже   и 

билансне целине, односно реч је о самосталном информационом подсистему укупног 

рачуноводственог информационог система.

4

Рачуноводство трошкова пружа информације о управљачком и финансијском 

рачуноводству и вреднује и доставља информације које се односе на трошкове набавке 

фактора процеса рада и њихово трошење. У зависности од организације предузећа може 

се десити да рачуноводство трошкова не буде јединствена целина већ да буде у оквиру 

различитих сектора предузећа (на пример обрачун трошкова у оквиру финансијског 

сектора а анализа трошкова у оквиру техничког сектора).

Рачуноводство трошкова се може дефинисати као метод који дефинише основну 

цену одређеног производа у местима где је она потребна, на пример да означи складишну 

вредност   у   билансу   стања.   Оно   представља   део   управљачког   и   финансијског 

рачуноводства   у   погледу   да   осигурава   квантитативне   информације   менаџерима   за 

планирање и контролу (управљачко рачуноводство) и утврђује трошкове производа (део 

финансијског рачуноводства).

Рачуноводство трошкова врши планирање трошкова производње за планиране 

количине као и обрачун произведених производа као и за појединачни производ. Овај 

4

  Јаблан-Стефановић,   Р.   (2003),   Традиционални   методи   обрачуна   трошкова,   Зборник   радова   са   34. 

Симпозијума: 

Рачуноводство и пословни менаџмент у новом пословном окружењу

, Савез рачуновођа и 

ревизора Србије, Златибор, стр. 229-240.

Želiš da pročitaš svih 33 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti