Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet tehničkih nauka
Grafičko inženjerstvo i dizajn
seminarski zadatak
ŠTAMPARSKE
FORME
UV CtP - ofset štampa
Maj, 2012.
Profesor:
dr Jelena Kiurski
Asistenti:
dr Živko Pavlović
Studenti:
F-1473 Sanja Radulović
F-1491 Slobodan Maričić
4
Istorija i razvoj CtP-a
Istorija CtP počinje prezentacijom Laserite sistema firme EOCOM,
početkom 1975. god. Ovaj sistem je bio prilagođen osvetljavanju
Wipe ofset ploča, a proba je obavljena u štampariji dnevnih novina
Star Gazette u Elmiri, NY, USA. LogEtronics je 1076. god. sa
LogEscanom predstavio sistem koji je laserom osvetljenu foliju (tzv.
laser maska) prenosio na ofset ploču. Ipak, za unošenje podataka u
sistem još uvek je bilo neophodno prethodno lasersko očitavanje
(skeniranje) prethodno montirane stranice. Da bi se došlo do zrelog
doba CtP tehnologije, bilo je potrebno da paralelno sa razvojem
racunara, svoj veliki doprinos daju i hemičari stvaranjem hiper
osetljive emulzije za ofset ploču, a koja može da izdrži visoke tiraže
(Pešterac, 2001).
Godine 1986. firma Dow-Jones, u saradnji sa firmom Chemco,
instalirala je sistem sa četiri jedinice za osvetljavanje u Wall Street
Journal u Orlandu na Floridi. Korišćene su elektrofotografske
Polychrome štamparske ploče. Zbog problema pri izradi panorama
strane vratili su se na osvetljavanje filma i konvencionalnu ofset
ploču (Pešterac, 2001).
Na sajmu DRUPA 90, Ozasol je prezentirao svoju novu ploču N90,
što je predstavljalo novi podstrek razvoju CtP. Ova ploča više nije
bila na principu elektrofotografije, što je dotada bio ograničavajući
faktor kvaliteta, već je bila izrađena na bazi fotopolimerne emulzije
i po kavilitetu se nije razlikovala od konvencionalne negativ ofset
ploče. Ova ploča je demonstrirana na uređaju Gerber LE55/Autologic.
Gerber i Autologic su se 1991. god. dogovorili sa holandskim
izdavačem Brabants Nieuwblad is Rosendala da postave test
instalaciju. Nedugo po instalaciji došlo je do promene glavnog
urednika; novi nije bio dobronameran prema tehnološkim inovacijama
i testovi su propali. Španske novine Alerta iz Santandera pokazuju
interes za probnu instalaciju i preuzimaju opremu od Holanđana. Za
vreme kongresa japanskih izdavača novina u Tokiu, 1991. god.,
druge po veličini dnevne novine u Japanu, Asahi Shimbun, predstavile
su sistem Computer to Plate koji je razvijen u istraživačkom centru
Setagaya i koji je radio sa Micibišijevim elektrofotografskim pločama
(Pešterac, 2001).
U leto 1993. god. u austrijskom gradu Bregenz kod izdavača
Voralberger Nachrishten instaliran je sistem Gerber LE 55 APT/
Autologic. Geografski položaj Bergenza je omogućio da na ovoj
instalaciji IFRA, NATS, EMPA i UGRA urade seriju testova ekonomičnosti
5
i kvaliteta. Dobijeni rezultati su pokazali da je kvalitet isti, pa čak i
znatno viši u odnosu na konvencionalnu negativ ploču, a da su ukupni
troškovi (investicija, prostor, radna snaga i troškovi materijala) po
jednoj stranici/ploči niži (Pešterac, 2001).
Ova analiza stvorila je tehnologiji Computer to Plate slobodan
prostor na svetskom tržištu. Uspešno korišćenje CtP-a zahteva
apsolutnu digitalnost u toku rada, jer se u sistemu za osvetljavanje
eksponira kompletna ploča. To znači da računarski sistem pored
prelomljenih strana (tekst + slika) mora da sadrži i podatke o
rasporedu strana na tabaku, marke za ulaganje, obrezivanje i
savijanje, kao i merne trake za kontrolu štampe (Pešterac, 2001).
Nastali su različiti CtP sistemi ali na samom početku nije postojao
ni jedan UV uređaj za osvetljavanje ploča. Fokus je bio na
osvetljivačima sa vidljivim izvorom svetla ili sa infracrvenim
(termalnim) laserima iako ni jedan od njih, bez obzira na svoje
različite talasne dužine, nije mogao digitalno osvetliti tradicionalnu
ploču. Zbog toga su se morale koristiti specijalne i mnogo skuplje
ploče koje su se osvetljavale vidljivim i termalnim izvorima svetla i
trebalo ih je prilagoditi tadašnjim CtP sistemima. Međutim, rezultat
nije bio dovoljno ekonomičan. Konvencionalne ploče i način
osvetljavanja su omogućavali bolji kvalitet i manje troškove izrade u
odnosu na novu CtP tehnologiju (Pešterac, 2001).
7
Escher-grad Cobalt UV CtP
Escher-grad je osnovan 1986. god. sa vizijom da donese poslednje
reči laserske, softverske i elektronske tehnologije u grafičku industriju
kako bi konvencionalnu pripremu za štampu, koja je zahtevala
mnogo manuelnog rada i imala puno grešaka prilikom izrade ploča,
zamenila digitalnim i automatizovanim procesom izrade štamparske
forme. Oni su prvi koji su koristili laserske diode i linearne motore za
reprodukciju polutonova davne 1989.god., a u naredne dve godine
su predstavili i prvu mašinu za osvetljavanje sa unutrašnjim bubnjem
i prvi potpuno automatski osvetljivač za filmove velikog formata.
Kada je industrija počela da se prebacuje na CtP tehnologiju Escher-
grad je izbacio revolucionarni Cobalt-8 (Slika 3, Tabela 1), prvi UV
CtP sistem za velike formate.
Kao i drugi osvetljivači sa sličnom tehnologijom, i Cobalt-8 je
sposoban da osvetljava fotopolimerne i srebrohalogene ploče. Ima
mogućnost osvetljavanja ploča od 1200 dpi duplo brže nego one od
2400 dpi, za razliku od termalnih CtP sistema. To znači da može da
osvetljava 32 ploče/sat od 2400 dpi ili 55 ploča/sat od 1200 dpi.
Podržan je od svih softverskih sistema (Adobe, Agfa, Barco,
CreoScitex, Dainippon Screen, Fuji, Harlequin, Heidelberg, PCC/
Artworks, Rampage i dr.) tako da nije potrebno dodatno obučavati
radnu snagu. Samim tim što se nalazi malo pokretnih delova u mašini
i što koristi iste laserske diode kao i u DVD čitačima, potrošnja
energije je jako mala i u velikoj meri smanjuje troškove rada. Jedno
od merila kvaliteta je trogodišnja garancija na sve delove osvetljivača.
Slika 3. Cobalt-8 osvetljivač
Tabela 1: Specifkacije
osvetljivača
SPECIFIKACIJE
Cobalt-8
Maksimalan format
810 x 1070 mm
Minimalan Format
410 x 500 mm
Laser
410 nm, 5 mW
(30 mW opciono)
Brzina oslikavanja
400 lin/min
Rezolucija
2400 dpi
Veličina tačke
10 i 20 mikrona
Radni uslovi
15-25o C
40-60% vlažnost
