Visoka škola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete,
Istureno odeljenje Martin Luter, Bački Petrovac, Srbija
PROCES ZDRAVSTVENE NEGE I
Bratislava
Visoka škola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovačka
Istureno odeljenje Martin Luter, Bački Petrovac, Srbija
Dragana Milutinović
PROCES ZDRAVSTVENE NEGE I
-Nastavni tekstovi-
Bratislava - Bački Petrovac; 2014.
Proces zdravstvene nege I
Bratislava, Slovačka
Proces zdravstvene nege I
Visoka škola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovačka
Istureno odeljenje Martin Luter, Bački Petrovac, Srbija
I Poglavlje
IST ORI JSKI RA ZV OJ PR OCE S A ZDRAV ST VENE NE GE
Dragana Milutinović
Proces zdravstvene nege I
Visoka škola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovačka
Istureno odeljenje Martin Luter, Bački Petrovac, Srbija
aspekta kontinuirano prati stanje zdravih i bolesnih i njihovo reagovanje na problem u vezi sa
zdravljem, da blagovremeno pruži odgovarajuću pomoć i da na kraju, kroz evaluaciju, sagleda
rezultate svog rada i doživi ličnu satisfakciju, priznanje i zahvalnost bolesnika kao izuzetno
važnu nagradu.
Primena procesa ima posebno značajnu ulogu u profesionalnom razvoju medicinske
sestre. Diplomirana medicinska sestra stiče nova znanja i iskustva, razvija sposobnost verbalnih i
neverbalnih komunikacija i sposobnost timskog rada. Proces je stimuliše da stalno uči o čoveku i
njegovom okruženju, da razvija svoje kreativno, logičko, kauzalno, prediktivno i druge oblike
mišljenja, bez čega je nemoguće postići neophodnu sigurnost i kompetentnost za obavljanje tako
složenih zadataka zdravstvene nege.
Sestrinska profesija.
Dokumentovanje svih etapa rada je imperativ procesa zdravstvene
nege. Stvaranjem i čuvanjem relevantnih informacija stvara se baza podataka za istraživanje u
sestrinstvu, za izradu standarda i kriterijuma u zdravstvenoj nezi, za planiranje kadrova, za
pisanje sestrinskih udžbenika i drugih publikacija. Sve to treba da doprinese boljem definisanju
sestrinske teorije i prakse, bržem razvoju sestrinske profesije, boljem podizanju i vrednovanju
odgovarajućih nivoa obrazovanja medicinskih sestara.
Pogrešno je misliti da je proces skupa metoda i da je stoga primenljiv samo u bogatim
zemljama. Proces se može primenjivati i u najsiromašnijim uslovima, jer raditi po procesu ne
znači zadovoljiti sve potrebe korisnika/bolesnika i rešiti sve njegove probleme nege. Ni u
bogatim zemljama to nije uvek moguće. Proces omogućava da se dobro procene sve okolnosti u
vezi sa potrebama korisnika/bolesnika i da se iskoriste sve mogućnosti u cilju zadovoljavanja i
rešavanja prioritetnih potreba. To treba učiniti jasnim i razložnim, kako bi se smanjilo ili sprečilo
nezadovoljstvo korisnika/bolesnika (zbog onog što nije moguće učiniti) i pojačala njegova
zainteresovanost za participaciju u nezi i za samonegom.
Ako se proces zdravstvene nege ne sprovode dosledno kroz sve faze koje ga čine, rezultati
mogu da budu kompromitovani. Za naučno zasnovano i uspešno sprovođenje procesa potreban je
jedan skuplji resurs – da bi svi ostali bili jeftiniji – profesionalno dobro obrazovane medicinske
sestre koje bi imale vodeću stručnu ulogu u njegovoj primeni.
POJAVA I RAZVOJ PROCESA ZDRAVSTVENE NEGE U SESTRINSTVU
Sestrinstvo je na svom početku bio čin jednostavne pomoći jedne osobe drugoj tokom
fizičke i emocionalne zavisnosti. U to vreme nije postojala formalna edukacija za sestre, ali
naučene veštine (zasnovane na metodi pokušaj-pogreška, intuiciji, prethodnom iskustvu ili savetu
druge osobe) su se prenosile sa generaciju na generaciju. U periodu praktičnog delovanja
Florence Nightingale
sestrinstvo postaje organizovano, ističe se znanje i specijalna obuka,
određena pravila, ali i dobijanje nadoknade za uloženi rad.
Tokom II svetskog rata (1939-1945) dešavaju se značajne promene u sistemu zdravstvene
zaštite koje zahvataju i lekarsku i sestrinsku profesiju. Uočava se značajan napredak kliničke
medicine, otkrićem novih lekova, pre svega antibiotika, novi koncept lečenja opekotina i
Proces zdravstvene nege I
Visoka škola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovačka
Istureno odeljenje Martin Luter, Bački Petrovac, Srbija
hirurških tretmana. Nakon toga brojne političke i društvene promene, primena novih tehnologija
utiče na razvoj potrebe za novom strukturom zdravstvenih radnika, tj. diplomiranih medicinskih
sestara.
I na kraju, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama osiguravajuća društva i
kompanije – zahtevaju pažljivo planiranje i dokumentovanje nege pre nego što plate za nju. To je
imalo značaj uticaj na razvoj procesa zdravstvene nege.
Termin “proces zdravstvene (sestrinske) nege“ u kliničkoj praksi 1955. prva upotrebljava
Lidija Hol (
Lydia Hall
). Međutim, termin se nije koristio sve do 1960. kada su Doroti Džonson
(Dorothy Johnson)
; 1959. Ida Džin Orlando
(Ida Jean Orlando);
1961, i Ernestina Videnbah
(Ernestine Wiedenbach);
1963, opisale proces zdravstvene nege u tri faze.
Luis Nols
(Lois Knowles);
1967, publikuje upotrebu peto-stepenog procesa zdravstvene
nege tzv. “5 Ds”
Discovere
– otkriti;
Delve
– udubiti se;
Decide
– doneti odluku;
Do
– izvršiti,
uraditi
Discriminative
– zapaziti razlike. Pri čemu su
discovere
i
delve
sinonimi za fazu
utvrđivanja potreba,
decide,
sinonim za fazu planiranja,
do
fazu implementacije, a
discriminative
za fazu evaluacije odgovora korisnika/bolesnika na primenjene sestrinske intervencije.
Helen Jura i Meri Volš
(Helen Yura
&
Mary Walsh)
; 1967, izdaju knjigu Proces
zdravstvene nege – četiri faze:
−
Utvrđivanje
−
Planiranje
−
Realizacija – implementacija (izvršavanje)
−
Ocenjivanje- evaluacija
U Standardima prakse
(Standards of Practice)
koje je publikovala Američka Asocijacija
medicinskih sestara
(American Nursing Assotiation
– ANA) 1973, prvi put se usvaja termin
„sestrinska dijagnoza“ i uključuje u proces zdravstvene nege. Međutim, Fraj (Fry); 1953, je prva
upotrebila termin sestrinsku dijagnozu i registrovala ga kao deo procesa zdravstvene nege, što je
zvanično 1974. godine usvojila i Severno Američka Asocijacija za sestrinske dijagnoze
(North
American Nursing Diagnosis Association –
NANDA
).
Evolucija procesa zdravstvene nege
Pre 1955
Pre uvođenje procesa zdravstvene nege, nega je pružana na osnovu pisanih
naloga lekara, bazirana na intuiciji ili instiktu onog koji pruža nagu,
Sestrinske nadležnosti nisu bile jasno definisane.
1955
Lydia Hall uvodi termin „proces zdravstvene nege“
Kasne 1950-te i
rane 1960-te
Dorothy Johnson (1959), Ida Orlando (1961), and Ernestine Wiedenbach
(1963) uvode trostepeni model procesa zdravstvene nege.
1966
Virginia Henderson identifikuje model procesa zdravstvene nege sa
koracima koji se koriste u naučnom modelu: posmatranje, merenje,
prikupljanje podataka i analiza zaključaka.
1967
Četvorostepeni model procesa zdravstvene nege je predložen: procena,
planiranje, implementacija intervencija i evaluacija.
1973
Nastavlja se razvojem ideje procesa zdravstvene nege, posebno nakon
publikovanja dokumenta: Standardi sestrinske prakse (Američko udruženje
Proces zdravstvene nege I
Visoka škola za zdravstvo i socijalni rad sv. Elizabete, Bratislava, Slovačka
Istureno odeljenje Martin Luter, Bački Petrovac, Srbija
primeni procesa kao metode i na zadacima zdravstvene nege u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u
skladu sa Deklaracijom SZO "Zdravlje za sve do 2000." i ciljevima u vezi sa tom Deklaracijom.
Paralelno sa radom škole na prihvatanju i uvođenju procesa zdravstvene nege radile su i
vodeće sestre u praksi kao i profesionalna sestrinska udruženja. Na samom početku – posle
Bledskog seminara počele su rad po procesu sa manjom grupom bolesnika medicinske sestre u
Bolnici na Bežanijskoj kosi. Taj rad je inicirala Živadinka-Žana Aleksić, glavna sestra ove
Bolnice, koja je bila učesnik Bledskog seminara. Ona je takođe bila jedna od sestara sa
višegodišnjim funkcijama u vrhu Saveza zdravstvenih radnika i Društva medicinskih sestara
Srbije i Jugoslavije. Medicinske sestre Vojno-medicinske akademije su takođe počele da
primenjuju proces zdravstvene nege pod rukovodstvom glavne sestre Akademije, Verice Ćorluke.
Nešto kasnije, ali dosledno, uporno i kontinuirano, rade po ovoj metodi medicinske sestre
Instituta za onkologiju i radiologiju uz vođstvo glavne sestre Ljiljane Milović, i druge
zdravstvene ustanove u Beogradu i Republici, sa manje ili više uspeha rade na uvođenju procesa.
Danas ima malo medicinskih sestara u našoj zemlji koje na neki način nisu upoznate sa
metodom procesa zdravstvene nege, ali nažalost ima malo zdravstvenih ustanova gde se ova
metoda u praksi dosledno primenjuje.
PROCES ZDRAVSTVENE NEGE I KVALITET
Proces zdravstvene nege se koristi i za procenu kvaliteta zdravstvene nege. Primer za to je
i razvoj
The Rush Medicus Nursing Process Quality Monitoring Instrument
u Sjedinjenim
Američkim Državama.
U službenom glasniku Republike Srbije 57/07 i 49/2010. Ministar zdravlja je na osnovu
člana 203. stav 3, Zakona o zdravstvenoj zaštiti (Službeni glasnik RS, broj 107/05) doneo
Pravilnik o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite, u kome su, procenat pacijenata koji se
prate po procesu zdravstvene nege i procenat sestrinskih otpusnih pisama patronažnoj službi,
predstavljeni kao
obavezni pokazatelji kvaliteta
za zdravstvenu ustanovu u celini.
DEFINICIJA PROCESA ZDRAVSTVENE NEGE
Kao što se zna, složene stvari gotovo uvek je teško definisati, kako, zbog njihove više
dimenzionalnosti, tako i zbog rizika da neki važan činilac promakne. S toga složeni pojmovi
obično imaju više definicija, koje i nastaju kako bi se postojeće revidirale i dopunjavale. Takav je
slučaj i sa procesom zdravstvene nege. Prve definicije postavili su
H. Yura i M. Walsh
(1967).
Sredinom sedamdesetih godine
Bloch
(1974),
Roy
(1975), i
Mundinger i Jauron
(1975) definišu
proces zdravstvene nege u pet faza.
Proces zdravstvene nege je naučno zasnovan sistem rada medicinske sestre, usmeren na
identifikovanje i rešavanje potreba pojedinca, porodice i zajednice za negom, koje proizilaze iz
njihovih reagovanja na zdravstvene probleme i druge životne situacije u vezi sa zdravljem.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
