1
Univerzitet u Novom Sadu
Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“
OSNOVI EKONOMIJE
Tema: “Analiza ranih ekonomskih doktrina”
Studenti:
Profesor: Dr.Dejan Đorđević Rijana Markuš IM 12/13
Asistent: Mila Zakin Dajana Kukučka IM 14/13
Zrenjanin,2015.
4
novih ideja, ili opažanja ili potreba i to onako kako diktiraju sklonosti i temperament novih
ljudi"
1
.Drugi razlog je zbog činjenice da su doktrine termin šireg značenja u
odnosu na teorije. I mada prioritet dajemo teorijskim shvatanjima pojedinih ekonomista o
funkcionisanju privrede koja su rezultat naučne analize, predmet ekonomskih doktrina obuhvata i
one ideje koje nisu rezultat naučnog postupka.
Takođe, doktrine pored teorija podrazumevaju i predlaganje određenih ciljeva I mera da se ti
ciljevi ostvare. Mnogi smatraju da ekonomske teorije upravo I imaju smisao zato što su osnova
za ekonomsku politiku. To podrazumeva da je pored pozitivne analize funkcionisanja privrede
neophodno obuhvatiti I normativnu analizu koja uključuje kako privreda treba da funkcioniše i
koje su mere ekonomske politike poželjne sa aspekta vrednosnog rasuđivanja. To znači da je
neophodno uključiti i subjektivne stavove samog autora, odnosno njegovu "viziju" koja je po
definiciji ideološka i obuhvata njegovo shvatanje o tome šta treba smatrati poželjnim ili
poštenim.
1.1 Mišljenje Džona Robinsona
Takođe i Dž. Robinson smatra da i ekonomska teorija obuhvata tri sledeće
funkcije:
a) da shvati način funkcionisanja neke privrede,
b) da iznese predloge za njeno poboljšanje,
c) da opravda kriterijume po kojima se vrednuje to poboljšanje i koji uključuju moralne i
političke sudove.
2
Pošto je teško razgraničiti pozitivnu i normativnu analizu ili ove posebne funkcije ekonomske
teorije, a da se ne izgubi celina, smatramo da je termin doktrine adekvatan da pokrije sve aspekte
predmeta ove naučno-nastavne discipline.Zato, pored pregleda osnovnih teorijskih sistema u
razvoju ekonomske misli, pokušaćemo da odgovorimo na sledeća pitanja:
Kako se formiraju određeni teorijski sistemi?
Kakvu ulogu ima okruženje u formiranju ekonomskih sistema?
Koji su uzroci uspona i pada pojedinih ekonomskih teorija?
Zašto u pojedinim periodima dolazi do dominacije izvesnog teorijskog sistema, dok u
drugom postaje beznačajan?
Šta determiniše uspešnost pojedinih teorija?
U analizi uspešnosti pojedinih teorijskih sistema potrebno je imati u vidu dva uslova:
a) interni, koji podrazumeva logičnu čvrstinu i analitičku rigoroznost teorija koje čine sistem,
kao i način povezivanja jedne teorije s drugom,
b) eksterni uslov koji ukazuje na mogućnost teorijskog sistema da odgovori na društvene
potrebe.
Različita shvatanja predmeta istraživanja podrazumeva i različite pristupe,odnosno primenu
različitih metoda istraživanja razvoja ekonomske misli.
1
Schumpeter,J.(1975) Povest ekonomske analize,Informator
2
Robinson,U.Eatwell,J.(1981) ,Uvod u savremenu ekonomiku
5
2. Metod ekonomskih doktrina
2.1 Ekonomske misli Marka Blauga – Relativizam i Apsolutizam
Metodologija primenjena u analizi razvoja ekonomske misli pomaže nam da shvatimo složeni
proces njene evolucije. Različite pristupe razvoju ekonomske misli M. Blaug
3
svodi na dva
osnovna suprostavljena pristupa:relativizam i apsolutizam.
Relativizam ili relativistički metod se odnosi na shvatanje po kojem je svaka teorija, manje ili
više, veran odraz društveno-ekonomskih uslova u kojima nastaje. Ovaj pristup istražuje
društvene, privredne i istorijske "sile" koje oblikuju ideje i poznat je kao metod sociologije
znanja"
4
. Razvoj ekonomske misli rezultat je promena društveno-ekonomskih struktura.
2.2 Ekonomske misli Džona Keneta Galbrajta
Galbrajt
5
smatra da su ekonomske ideje izrazit proizvod svoga vremena i mesta i ne mogu se
posmatrati odvojeno od sveta koje tumače. S obzirom da se taj svet stalno menja, menjaju se i
ekonomske ideje. Takođe, ekonomske činjenice koje ekonomisti proučavaju, menjaju se kroz
vreme i prostor, tako da i problem koji su bitni u jednom periodu mogu postati nevažni u
drugom, ili su značajni u jednoj zemlji, ali ne i u drugoj. Zato nije sporno da su Smitove ideje
uslovljene razvojem manufakture I početnom fazom industrijske revolucije, Rikardove
razvijenom fazom ove revolucije, ideje Marksa implikacijama razvijenog kapitalizma, Dž.M.
Kejnsa posledicama velike ekonomske krize ili da je talas neoklasicizma I neoliberalizma 70-ih
godina 20. veka rezultat stagflacije kao novog ekonomskog fenomena itd.I samo objašnjenje
kasnog nastanka ekonomske nauke, u odnosu na druge društvene nauke, nalazi se u činjenici
nedovoljno razvijenih društveno ekonomskih uslova i pored toga što je ekonomska delatnost
osnovna aktivnost čoveka i društva od njegovog nastanka. Međutim, tek u drugoj polovini
18.veka stvoreni su uslovi za teorijsko uopštavanje i primenu naučne analize. To je period
početnog uspona kapitalizma i razvoja robno-novčane privrede. Takođe,i drugi faktori utiču na
nastanak pojedinih teorijskih shvatanja među kojima su I razne životne prilike, obrazovanje,
subjektivne osobine samih autora kao I njihova filozofska i politička opredeljenja. Kao primer
navodi se da je nastanak ekonomske nauke uslovljen pored objektivnih faktora i sistemskim
akademskim obrazovanjem iz oblasti moralne filozofije Adolfa Smita.
2.3 Ekonomske misli Jozefa Šumpetera
Naime, kako piše Šumpeter, "niko osim metodičnog profesora nije mogao da ovlada tako
velikim materijalom koji je tekao iz mnogih izvora i da ga čvrstom rukom stavi pod vlast malog
broja usklađenih načela"
6
Međutim, mada je čvrsta veza između ekonomskih ideja i stvarnosti
prihvatljiva za mnoge istoričare ekonomske misli, ipak ostaje pitanje kako objasniti pojavu da u
istim uslovima nastaju različita shvatanja, pa čak I potpuno suprotna, kao što su klasična škola I
istorijska škola, klasična I socijalistička, marksistička i marginalistička, neoklasična I
kejnzijanska, nova klasična ekonomija i novi kejnzijanci, itd. Jedan od odgovora se nalazi u
3
Blaug,M.(1996) Ekomomska teorija
4
Ekelund,R.B.Hebert,F.R (1997),Povest ekonomske teorije
5
Galbrajt,J.K (1995) Ekonomija u perspektivi
6
Shumpeter,J.opsti citat
