I DEO

UVOD U EKONOMIKU

POSLOVANJA PREDUZEĆA

1. POJMOVI I KATEGORIJE EKONOMIKE POSLOVANJA

1.1. Ekonomske nauke

Ekonomske nauke spadaju u grupu društvenih nauka koje za predmet izučavanja imaju
ekonomsku oblast društvenog života. Izdvajanje ekonomskih nauka iz okvira filozofije
događa se tek sa nastankom kapitalističkog društvenog uređenja. U kapitalizmu robna
proizvodnja postaje dominantan oblik privređivanja, nasuprot ranijim načinima
proizvodnje koje je, više ili manje, obeležavao naturalni oblik proizvodnje i razmene.
Predmet izučavanja ekonomskih nauka danas je skoro svaka ljudska delatnost u kojoj
se javlja problem ograničenih sredstava za realizaciju odabranih ciljeva. Ekonomske
nauke se ne bave isključivo izučavanjem i objašnjavanjem ekonomskog života,
njegovih karakteristika i zakonitosti. One razvijaju odgovarajuće

naučne metode

pomoću kojih omogućavaju što povoljniji izbor pravaca i načina ekonomskog razvoja.
Ekonomske nauke izučavaju

pojave

u reprodukciji i ekonomskom životu sa aspekta

društvenih odnosa. One predstavljaju jedan od podsistema u sistemu društvenih
nauka. Ekonomske nauke izučavaju i

institucije

u okviru kojih se odvija ekonomska

aktivnost društva. Institucije, sa svoje strane, imaju dominantan uticaj na društveni
razvoj, u smislu njegovog ubrzanja, kočenja ili usporavanja. Ekonomske nauke
obuhvataju brojne i raznovrsne naučne discipline. Njihov sadržaj čine:

opšte ekonomske aktivnosti i globalni ekonomski procesi;

ekonomske aktivnosti u pojedinim specifičnim oblicima i načinima
proizvodnje,

ekonomske aktivnosti u pojedinim zemljama i regionima;

različite dimenzije i aspekte privrednog razvoja;

međunarodni ekonomski odnosi;

pojedinačne grane i delatnosti privrede;

preduzeća u raznim privrednim oblastima;

pojedine ekonomske kategorije i pojmovi;

metodološki aspekti kvalitativne i kvantitativne analize ekonomskih pojava i
procesa;

10. 10 prostorni i vremenski aspekti materijalnih komponenata proizvodnje;
11. istorijski razvoj ekonomske misli.

Iako su vrlo brojne i raznovrsne,

ekonomske nauke čine celinu koja se označava

nazivom ekonomska nauka ili ekonomija.

1.2. Ekonomija

Reč

ekonomija

vodi poreklo od grčke reči

OIKONOMIA

u izvornom značenju „pravila o

radu u gazdinstvu“.

Pod terminom „ekonomija“ označava se „ukupnost ekonomskih

nauka“ koje obuhvataju „svaku ljudsku delatnost u kojoj se susreće problem
ograničenih sredstava za realizaciju odabranih ciljeva“. Iz ovakvog pristupa pojmu
„ekonomija“ proizilaze i zahtevi

efektivnosti

, koja označava maksimalnu realizaciju

ciljeva u okviru datih raspoloživih resursa, kao i

efikasnosti

, koja označava

ostvarivanje postavljenih ciljeva sa minimalnim trošenjem resursa.

Ekonomija je naučna disciplina i oblast koja izučava ekonomske zakonitosti u
privredi jedne zemlje, grupe zemalja ili regiona.

Kao posebna oblast nauke

ekonomija obuhvata ekonomsku teoriju,

ekonomsku politiku i prateće ekonomske

discipline koje omogućavaju

kvalitativnu i kvantitativnu analizu ekonomskih pojava,

kao i primenu

naučnih dostignuća u praksi.

Ekonomija obuhvata danas splet

ukupnosti ekonomskih nauka i naučnih disciplina.

Savremena ekonomija izučava

zakonitosti materijalnog

razvoja i ekonomskog života društva i njegovih podsistema.

Terminom ekonomija u njegovom najužem značenju, označava se gazdinstvo, najčešće
poljoprivredno, zadružno – u kome se zajednički obavlja određena privredna delatnost.
U tom smislu,

izraz „ekonomija“ označava štedljivost i racionalno korišćenje

raspoloživih resursa

, kao

i red u vođenju gazdinstva

– domaćinstva. Šire gledano,

ekonomija obuhvata ekonomske odnose i aktivnosti ljudi vezane za procese
reprodukcije.

1.3. Ekonomika

Termin ekonomika

(economics)

u literaturi se koristi u različitom značenju. On se

uglavnom odnosi na „ekonomsku teoriju“, ali se upotrebljava i da

izrazi ekonomsko

stanje u određenoj privrednoj oblasti,

ekonomsku delatnost

ili, pak,

ukupnost

ekonomskih odnosa i procesa

u zemlji, grani ili preduzeću. „Ekonomika“ označava i

ekonomske nauke ili naučne discipline koje izučavaju

ekonomsku stvarnost

, kao

određeni segment društvenog života, sa ciljem „obezbeđivanja uslova za što povoljniji
izbor pravaca budućeg razvoja privrede i društva“. Kao naučna disciplina ekonomika
proučava delovanje ekonomskih zakonitosti u određenoj zemlji, privrednoj oblasti ili
preduzeću. Ona izučava i

konkretne odnose

između ljudi ili grupa, vezane za proces

reprodukcije, kao i mere i oblike ekonomske politike zemlje, područja, privredne
delatnosti ili grane. Ekonomika se bavi svim aspektima i problemima proizvodnje i
reprodukcije materijalnog bogatstva društva. Ekonomika izučava:



komponente proizvodnje – reprodukcije;



uslove i oblike korišćenja raspoloživih komponenata;



zakonitosti i principe racionalnog kombinovanja faktora proizvodnje
(efikasnosti i efektivnosti);



ostvarene rezultate u procesu obavljanja delatnosti;



raspodelu ostvarenih rezultata iz procesa rada i poslovanja.

Ekonomika izučava i istražuje odnose u reprodukciji u okviru kojih čovek deluje na
faktore proizvodnje. Uz pomoć tih faktora, proizvodi ga, razmenjuje, raspodeljuje, troši
i obnavlja proces proizvodnje i usluge. Ekonomika istražuje kako se proizvodi i
reprodukuje materijalna osnova bogatstva jednog društva ili njegovih segmenata –
podsistema. Osnovna i globalna nauka u sistemu ekonomskih nauka jeste ekonomija
(ili politička ekonomija). Ona proučava i tumači zakone proizvodnje, razmene,

preduzeća, odnosno podele rada.

Razvoj komponenata proizvodnje, tehničke osnove i

podele rada,

kao i omasovljavanje proizvodnje i automatizacija proizvodnje – dovode

do promena kvalitativnih obeležja preduzeća. Na položaj i reprodukciju

preduzeća

doprinose uticaj i mere ekonomske politike države.

Tržišni koncept preduzećem smatra

„

svaki samostalni finansijski subjekt koji proizvodi za tržište robu ili usluge“

Ekonomski karakter preduzeća proizilazi iz njegove materijalne baze

koju čine kapital i

ljudski rad, kao i ekonomskih zakonitosti i principa

na kojima se zasniva poslovanje i

razvoj preduzeća.

Preduzeće je složen ekonomski i organizacioni subjekt koji

podrazumeva

detaljnu unutrašnju podelu rada, poslova i funkcija, a samim tim

potrebu njihovog koordiniranja ka postavljenim ciljevima.

Savremene teorije preduzeća

izučavaju ga kao racionalni, ekonomski

sistem sa preduzetnikom i menadžerom na

čelu, dok ga teorije o organizaciji

prevashodno definišu kao organizacioni oblik, sa

definisanim

međuljudskim odnosima. Savremeno preduzeće je, međutim, složeni

sistem

koji podrazumeva jedinstvo i usklađenost ekonomskih i socijalnih

komponenata

njegove organizacije.

Sa aspekta ekonomike poslovanja preduzeće posmatramo kao

osnovni ekonomski organizovani oblik poslovanja i ekonomske aktivnosti ljudi, sa
određenim i definisanim ciljevima. U tom smislu

ono predstavlja oblik kolektivnog

(zajedničkog) rada i aktivnosti, ekonomski i organizacioni subjekt u kome se
ostvaruju reprodukcija i funkcionisanje raznovrsnih delatnosti, procesa rada i
međuljuskih odnosa

Glavni ciljevi modernog preduzeća je „visoki dohoci uprave,

dobri profiti, čvrst konkurencijski

položaj i rast“

1.6. Preduzetništvo

Preduzetništvo predstavlja

aktivnost

kreativnog kombinovanja raspoloživih faktora u

preduzeću kojom se, uz preuzimanje rizika u procesu poslovanja, ostvaruju
odgovarajući rezultati preduzeća. Preduzetništvo označava proces stvaranja novih
vrednosti, organizacija i organizacionih oblika u čijoj osnovi su inovativnost, odnosno
sposobnost stvaranja i razvijanja novoga. Prduzetništvo objedinjuje aktivnosti i procese
predviđanja (vizije), inovativnosti, prihvatanje rizika i učenje. Rezultat kombinovanja
ovih raznovrsnih procesa je rađanje, obavljanje i reprodukovanje novog poslovnog
poduhvata. Preduzetništvo se označava kao

skup raznovrsnih sposobnosti i

funkcija koje poseduje i koristi preduzetnik

(vlasnik, menadžer)

u obavljanju

svoje konkretne privredne aktivnosti.

One se odnose na organizovanje,

koordiniranje, nadzor, upravljanje i rukovođenje procesima rada, poslovima i izvršnim
akcijama. Šire gledano, preduzetništvo, podrazumeva obavljanje niza raznovrsnih
aktivnosti i poslova. Osnovna vezivna karika svih interesa i zajednički imenitelj svih
preduzeća jeste preduzetništvo i preduzetnički interes.

Preduzetništvo se ponekad

tretira i

kao poseban faktor proizvodnje

i poslovanja

– pored kapitala, zemljišta i

radne snage – čiji je zadatak da na najpovoljniji i najuspešniji način kombinuje i
koordinira ostale proizvodne faktore. U svim delatnostima gde je uključen veći broj
učesnika, nužna je njihova povezanost, usklađenost i koordinacija. Preduzetništvom i
preduzetničkim aktivnostima se zadovoljavaju i usklađuju potrebe preduzetnika,
odnosno uloženog kapitala, zaposlenih kadrova i društva.

Slobodno privatno

preduzetništvo podrazumeva određene inicijative, slobode i prava

. Među njima

su: pravo vlasnika na ostvareni profit, na obavljanje i okončanje svakog zakonom
dozvoljenog posla, na investiranje i neinvestiranje, na sklapanje ugovora i sl. Slobodno
preduzetništvo podrazumeva i pravo kupovine i prodaje po sopstvenom nahođenju, kao

i pravo slobodnog formiranja cena svojih proizvoda i usluga. U društvenim sistemima
koje je karakterisao tzv. socijalistički način proizvodnje, preduzetničku funkciju
uglavnom je preuzimala država. To je tzv. „

kontrolisano preduzetništvo

“. U

kontrolisanom preduzetništvu organi države i njeni delegirani predstavnici obavljaju
ulogu „društvenih preduzetnika“.

Iako postoji jasna diferencijacija između privatnog i

kontrolisanog preduzetništva, u većini zemalja postoji mešovit ili kombinovani sistem
privatnog i javnog ili društvenog preduzetništva.

1.7. Preduzetnik

Termin „preduzetnik” u ekonomsku nauku uveo je francuski autor Cantillon u knjizi
„Rasprava o prirodi trgovine” (1725). Kao preduzetnike, ovaj autor je označio zakupce
zemljišta, trgovce, graditelje, ali i slikare, lekare i advokate – naglašavajući neizvesnost
i rizike u njihovoj delatnosti. Kasnije je terminu „preduzetnik” dodat i pojam
inovativnosti, tako da je „preduzetnik” označavao pojedince koji isprobavaju nove
poslovne kombinacije i neistražene tehnologije. Preduzetnik je lice koje prihvata rizik i
šanse koje se stvaraju u kreiranju i vođenju novog poslovnog poduhvata. On inicira,
kreira i realizuje taj novi poslovni poduhvat, prihvatajući rizike i neizvesnosti koje on
nosi i izaziva. Osnovno obeležje preduzetnika je da on

stvara novi poslovni

poduhvat

u čijoj osnovi su kreativnost, rizik i neizvesnost u obavljanju posla. Istorijski

posmatrana uloga preduzetnika ogleda se u tome da je preduzetnik oličenje vlasnika,
menadžera, upravljača i rukovodioca. Zadatak preduzetnika je da kombinuje
raspoložive faktore svoga preduzeća u celovit poslovni organizam i da obavlja određenu
privrednu (poslovnu) aktivnost u cilju sticanja profita. Kao preduzetnik se javlja
pojedinac, ali i grupa ljudi koji su spremni i sposobni da kreiraju nove ideje i nove
mogućnosti i da za njih obezbede potreban ambijent, kapital i ljude. Oni

stvaraju i

menjaju preduzeće, kreiraju organizaciju i upravljanje i prihvataju poslovne
rizike

Preduzetnici su kreatori bitnih promena u preduzeću.

Kao kreator novih

poslovnih ideja i mogućnosti, preduzetnik inicira i podstiče razvoj i organizaciju.
Preduzetnici su ti koji kreiraju promene u preduzeću.Rezultati uspešnog preduzetnika
su uvek vidljivi i ogledaju se u visokoj efikasnosti i efektivnosti preduzeća, bržem
tempu njegovog rasta i razvoja u odnosu na konkurentska preduzeća.Nedostatak ili
nedovoljna preduzetnička sposobnost i inicijativa mogu da izazovu zaostajanje
preduzeća u svim parametrima poslovanja i razvoja, gubljenje pozicije na tržištu ili čak
prestanak rada i bankrotstvo preduzeća.

Preduzetništvo i preduzetnik su bazična

pokretačka poluga preduzeća i privrednog razvoja u tržišnim uslovima.

1.8. Poslovanje

Poslovanje predstavlja

proces obavljanja i izvršavanja poslova, odnosno

delatnosti preduzeća.

Ono obuhvata kako obavljanje određene konkretne delatnosti

proizvodnje ili usluga, tako i stvaranje tehničkih, materijalnih, finansijskih, kadrovskih,
administrativnih i drugih uslova i pretpostavki funkcionisanja preduzeća. Dakle,
poslovanjem se obuhvata širok spektar raznovrsnih poslova, čijim usklađivanjem i
sinhronizovanjem preduzeće postiže zadate ciljeve. Da bi preduzeće poslovalo,
odnosno obavljalo poslovanje, mora raspolagati potrebnim komponentama i uslovima
(kadrovi, sredstva, organizacija) kao i relevantnim informacijama iz okruženja (propisi,
tržište, konkurencija) i samog preduzeća. Poslovanje preduzeća sadrži

prostornu

dimenziju,

odnosno uvek se obavlja u datom prostoru, kao i

vremensku dimenziju,

kompleksnog sistemskog prilaza ekonomiji preduzeća

. Skoro da se ne izučavaju

elementi ulaganja i rezultata, angažovanje i trošenje sredstava u jedinstvenom procesu
reprodukcije preduzeća, već uglavnom, i to parcijalno: proizvodnja, promet,
finansiranje, bilansi, troškovi i sl. U razvoju ekonomike preduzeća kao naučno-nastavne
discipline, odnosno izučavanju ekonomske sadržine aktivnosti preduzeća –

značajan je

doprinos američke škole

. Kao kolevka naučne organizacije rada (scientific

management) u razvoju nauke u ovoj oblasti, američki autori bili su orijentisani
uglavnom na raznovrsne metode i tehnike rada preduzeća i praktičnu primenu tih
metoda u preduzeću. Pojava metodoloških naučnih disciplina, kao što su operaciona
istraživanja, teorija igara, statistička analiza i sl., čija primena je usmerena
prvenstveno na preduzeća, takođe doprinosi bržem razvoju ekonomike preduzeća. Te
nove metode obećavale su svojom primenom i rezultatima brži napredak u istraživanju
problema ekonomike preduzeća. Primena novih metoda je doprinela da se šezdesetih
godina dvadesetog veka pojavi zaokret u ekonomici preduzeća, usmeravajući
istraživanja na

metode

, a preko njih na ekonomsku sadržinu života u preduzeću.

Ovaj pravac istraživanja karakterišu:

1. razvijanje brojnih

metoda i tehnika rukovođenja (menadžmenta)

odlučivanja u preduzeću;

tržišni aspekt

i karakteristike ekonomike preduzeća;

3. uvođenje i razrada

metoda operacionih istraživanja

u proces odlučivanja

preduzeća;

kibernetizacija

preduzeća kao organizacionog sistema.

U izučavanju ekonomske i metodološke problematike preduzeća (kompanija,
korporacija) – posebnu ulogu u dosadašnjem razvoju imao je

menadžment

I ovde je

težište izučavanja i istraživanja počivalo na razvijanju novih tehnika i metoda
poslovanja preduzeća. Teorija odlučivanja i „teorija igara“ su se vrlo brzo razvile kao
naučno-nastavne discipline – potiskujući najčešće u drugi plan sam predmet o kome se
odlučuje, odnosno preduzeće i njegove tehnološke i radne procese. Ovakav
kvantitativni pristup je usporavao i potiskivao u drugi plan razvoj ekonomike
preduzeća. Ekonomska sadržina zbivanja u preduzeću izučavana je iz posebnog ugla

tržišne dinamike

. Primenom matematičko- grafičkih metoda vrši se analiza dinamike

ekonomskih rezultata preduzeća. Tržišni faktori imaju prevashodan uticaj na prodaju
proizvoda u savremenim uslovima, pa je njihovo praćenje i izučavanje postalo značajan
predmet i sadržaj ekonomike preduzeća. Na ovim osnovama pojavljuje se i

marketing

kao zasebna disciplina, koja u vrlo kratkom vremenskom razdoblju razvija i usavršava
veštinu trgovanja u Americi i Evropi. Marketing postaje glavni instrument tržišne
orijentacije savremenog preduzeća i kriterijum njegove uspešnosti i razvija se kao
moćna naučna disciplina. Metode

operacionih istraživanja

predstavljaju takođe novo

područje kvantitativnih metoda u ekonomskom odlučivanju. Među njima su: linearno i
nelinearno programiranje, mrežno planiranje, dinamičko programiranje i sl. One nalaze
sve širu primenu u organizovanju procesa proizvodnje i prodaje.Šezdesetih godina
prošlog veka javlja se prodor

kibernetike

u upravljanju procesima reprodukcije u

preduzeću. Konstruiše se „kolo povratne sprege“ u cilju upravljanja dinamikom
organizacionog sistema.

U preduzećima se ta dinamika određuje ulazno-izlaznim

elementima ekonomije preduzeća, kao sistema. Interakcija tih ulazno-izlaznih
(inputoutput) elemenata sagledava se na osnovu statistički utvrđenih korelacija u
dinamici pojedinih elemenata odnosno komponenti preduzeća. Na ovaj način se razvija

industrijska dinamika

kao posebna naučno-metodološka disciplina, usmerena na