Fakultet za graditeljski menadžment, Univerzitet UNION
Beograd, 2008
UVOD U ENERGETSKU
EFIKASNOST
U ZGRADARSTVU
Dubravka Mijuca
RADNA VERZIJA
/110
страна
/
Dubravka Mijuca
Uvod u energetsku efikasnost u zgradarstvu
Fakultet za graditeljski menadžment
Sadržaj
Uvod ...............................................................................................3
Re
č
nik .............................................................................................5
O politici energetske efikasnosti u zgradarstvu uopšte............................7
Prora
č
unske metode ........................................................................ 16
Postupak sertifikacije energetskog ponašanja zgrada ........................... 17
Sertifikacija energetskog ponašanja zgrada ........................................ 23
Zahtevi za eksperte i inspektore........................................................ 32
CEN standardi................................................................................. 38
Primena metode kona
č
nih elemenata u proceni energetske efikasnosti .. 43
Zaptivanje...................................................................................... 53
Test vazdušne propustljivosti ............................................................ 54
DesignBuilder ................................................................................. 60
Kontrole termovizijskom kamerom .................................................... 62
Vrste infracrvenih kamera ................................................................ 73
Ekonomska opravdanost pove
ć
anja EE............................................... 77
Primer integralnog prora
č
una EE ....................................................... 79
Pasivna ku
ć
a ................................................................................ 105
Materijali za termoizolaciju ............................................................. 108
Pitanja za završni ispit iz EE u zgradarstvu ....................................... 110
Dubravka Mijuca
Uvod u energetsku efikasnost u zgradarstvu
Fakultet za graditeljski menadžment
Usvojeno je da se koriš
ć
enjem preciznih integralnih (spregnutih)
prora
č
unskih metoda
numeri
č
kih simulacija variranjem bilo kog od ulaznih
parametara: omota
č
a i unutrašnjih zidova, sistema za klimatizaciju, grejanje
i hla
đ
enje (KGH), režima stanovanja, lokacije, meterooloških podataka,
aktivnost po zonama, prozora i otvora, osvetljenja, izvrši analiza uticaja
njihovih promena i pronalaženje optimalnog rešenja sa stanovišta kvaliteta
(smanjenje potrošnje, smanjenje emisije štetnih gasova,...) i cene koštanja.
Pore
đ
enjem dobijenih rezultata, dobija se kompletna slika termi
č
kog
ponašanja objekta, kao i predstava o najuticajnijim faktorima.
Svetska praksa je pokazala da, ako se metode ra
č
unske mehanike koriste
pravilno, projektovanje postaje brže, efikasnije, i jeftinije, a pove
ć
ava se
kvalitet izvedenog, izgra
đ
enog, rekonstruisanog ili revitalizovanog, objekta.
Više od 15 godina istražuju se i razvijaju kompletna napredna rešenje za
sektor zgradarstva, sa posebnim naglaskom na pove
ć
anju energetske
efikasnosti. Poznato je da se efikasno smanjenje energetskih gubitaka
postiže na nekoliko na
č
ina. Jedan od na
č
ina je eliminacijom toplotnih
mostova, preko kojih se nepovratno gubi veliki deo toplotne energije. Drugi
na
č
in je upotrebom sistema modernih prozora i fasada u novogradnji i pri
renoviranju postoje
ć
ih objekata. Npr. koriš
ć
enjem optimalnih konstrukcija
komora i zaptivki, uspešno se zadržava toplota u unutrašnjosti ku
ć
e bez
negativnog uticaja na kvalitet vazduha objekta.
Kada, sa druge strane, govorimo o efikasnom koriš
ć
enju energije,
prvenstveno se misli na efikasnu raspodelu toplote unutar objekta.
Ravnomerna raspodela toplote može se posti
ć
i ugradnjom sistema
površinskog grejanja i hla
đ
enja. Oni se odlikuju relativno niskom potrošnjom
energije i ravnomernom i ugodnom klimom stanovanja. Još ako se ovakvi
sistemi napajaju iz alternativnih izvora energije, kao što su primera radi
solarna i geotermalna energija, postižu se najbolji rezultati.
Obnovljivi izvori energije odnose se na energiju
č
iji je izvor stalan i obnovljiv,
kao što su solarna i geotermalna energija. Primenom solarne energije voda
se zagreva direktno sun
č
evom energijom i napaja sistem za snabdevanje
vodom. Izmenjiva
č
i toplote i sistemi toplotnih pumpi primenom geotermalnih
sondi i kolektora koriste termoakumulaciona svojstvo tla. Pored toga, sistem
izmjenjiva
č
a toplote vazduh-zemlja u kombinaciji sa ure
đ
ajem za
rekuperaciju toplote, a primenom kontrolisane ventilacije, osigurava toplotu
zimi i rashla
đ
ivanje leti i na taj na
č
in doprinosi smanjenju troškova energije,
uz smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu.
5
Univerzitet UNION Beograd
Re
č
nik
zgrada
: gra
đ
evina sa krovom koja ima zidove, za koju se koristi energija za
regulisanje unutrašnje klime; zgrada se može odnositi na zgradu kao celinu
ili delove iste koji su projektovani ili izmenjeni za zasebno koriš
ć
enje;
energetska efikasnost zgrade
: stvarno potrošena ili ocenjena koli
č
ina
energije koja zadovoljava razli
č
ite potrebe koje su u vezi sa
standardizovanim koriš
ć
enjem zgrade, što može da uklju
č
i, izme
đ
u ostalog,
grejanje, pripremu tople vode, hla
đ
enje, ventilaciju i osvetljenje. Ova
koli
č
ina se iskazuje kroz jedan ili više numeri
č
kih pokazatelja koji su
izra
č
unati, uzimaju
ć
i u obzir izolaciju, tehni
č
ke i ugradbene karakteristike,
projektovanje i pozicioniranje prema klimatskim aspektima, izloženosti suncu
i uticaju susednih objekata, sopstvenu proizvodnju energije i druge faktore,
uklju
č
uju
ć
i unutrašnju klimu, koji uti
č
u na energetske potrebe;
sertifikat o energetskoj potrošnji zgrade
: sertifikat koji priznaju države
č
lanice evropske unije ili pravno lice koje one naimenuju, koji sadrži podatke
o energetskoj efikasnosti zgrade izra
č
unatoj prema metodologiji na bazi
generalnog okvira navedenog u Aneksu;
SPETE
(spregnuta proizvodnja toplote i elektri
č
ne energije): pretvaranje
energije primarnih goriva istovremeno u mehani
č
ku ili elektri
č
nu energiju i
toplotu, koje zadovoljava odre
đ
ene kriterijume kvaliteta u pogledu
energetske efikasnosti;
sistem za klimatizacij
u: kombinacija svih komponenti potrebnih za obradu
vazduha u kojoj se temperatura reguliše ili se može sniziti, po mogu
ć
stvu u
kombinaciji sa regulacijom protoka vazduha, vlažnosti i
č
isto
ć
e vazduha.
kotao
: telo kotla zajedno sa gorionikom goriva
č
ija je namena da toplotu
koja se osloba
đ
a sagorevanjem goriva prenosi na vodu;
efektivan nominalni u
č
inak (izražen u kW)
: maksimalan toplotni u
č
inak
koji proizvo
đ
a
č
specificira i garantuje da se može ostvariti u toku
kontinualnog rada uz zadovoljavanje efikasnosti koju je proizvo
đ
a
č
nazna
č
io;
toplotna pumpa
: ure
đ
aj ili instalacija koja izvla
č
i toplotu niske temperature
iz vazduha, vode ili zemlje i snabdeva toplotom zgradu.
tercijalni sektor
:
saobra
ć
aj , trgovina , turizam , ugostiteljstvo
komfor
je skup uslova u prostoriji u pogledu parametara temperature,
vlažnosti i brzine strujanja vazduha, koji
č
ine da se
č
ovek ose
ć
a prijatno za
vreme boravka u toj prostoriji. Osnovni uslov toplotnog komfora je da se
osoba ose
ć
a neutralno, odnosno da ne ose
ć
a potrebu da se promeni
vrednost navedenih parametara.
7
Univerzitet UNION Beograd
O politici energetske efikasnosti u zgradarstvu
uopšte
Razborito i racionalno koriš
ć
enje prirodnih resursa, kao i poboljšanje
energetske efikasnosti predstavlja zna
č
ajan deo politike i mera svake
savremene države, a u cilju zaštite životne sredine i smanjenja uvoza
energenata. Svaka državna zajednica kroz politiku i zakonodavstvo integriše
potrebne akcije za dostizanje tih ciljeva.
Naime, prirodni resursi, pod kojima smatramo naftne proizvode, prirodni gas
i
č
vrsta goriva, a koji su i dalje bitni i dominantni izvori energije, osnovni su
izvori emisije ugljen-dioksida i ostalih štetnih gasova. Zbog toga su razvijane
države krajem 1997.godine u japanskom gradu Kjotu aktivirale sporazum u
cilju smanjenja emisije štetnih gasova i samim tim smanjenje uticaja na
klimatske promene. Taj sporazum je nazvan
Kjoto sporazum.
On propisuje
najstroža ograni
č
enja vezana za zaštitu životne sredine. Po ovom sporazumu
utvr
đ
ene su obaveze koje države treba da ispune na polju smanjenja emisije
štetnih gasova i smanjenju brzine zagrevanja atmosfere. Do danas mu je
pristupila 171 država, uklju
č
uju
ć
i i one iz jugoisto
č
ne Evrope. Pristupanje
ovom sporazumu ne obavezuje Srbiju ali joj omogu
ć
uje da u domenu svojih
mogu
ć
nosti da svoj doprinos smanjenju globalnog zagrevanja. Smanjenje
globalnog zagrevanja dostiže se smanjivanjem emisije gasova koji izazivaju
efekat staklene bašte
i smanjivanjem zaga
đ
ivanja životne sredine.
Kjoto sporazumom je prvobitno planirano da se izme
đ
u 2008. i 2012. godine
koli
č
ina emitovanog ugljen dioksida smanji za 5.2 odsto u odnosu na 1990.
godinu. Posle odbijanja Sjedinjenih Ameri
č
kih Država da ratifikuju sporazum
ovaj procenat je smanjen na približno dva odsto. Ina
č
e, SAD su odgovorne
sa
č
etvrtinu svetskog zaga
đ
enja ugljen dioksidom. "
Sam po sebi, protokol
ne
ć
e spasiti
č
ove
č
anstvo od opasnosti klimatskih promena. Zato radujmo se,
ali ne prepuštajmo se samozadovoljstvu
", upozorio je Kofi Anan, Generalni
sekretar Ujedinjenih nacija, na sve
č
anosti UN organizovanoj povodom
stupanja na snagu protokola iz Kjota 16. februara 2005. Kompletan tekst
Kjoto protokola može se na
ć
i na web adresi
http://unfccc.int/resource/docs/convkp/kpeng.html
.
Upravljanje energetskim potrebama je važan alat koji omogu
ć
uje svakoj
Zajednici da uti
č
e na globalno tržište energije, a time i na sigurnost
snabdevanja energijom u srednjoro
č
nom i dugoro
č
nom smislu.
