1
Факултет Безбедности
Универзитет у Београду
Предмет: Цивилна одбрана
Тема
-ЕПИДЕМИЈЕ-
Ментор: Студент:
Др. Владимир Јаковљевић Ана Николић 251/08
Београд, 2011.
2
САДРЖАЈ
1. ЕПИДЕМИЈА И ЕПИДЕМИОЛОГИЈА..............................3
2. УСЛОВИ ЗА НАСТАНАК И ШИРЕЊЕ ЗАРАЗНИХ
БОЛЕСТИ.....9
2.1. Извори заразе
................................................................10
2.2. Путеви преношења заразних болести
............................10
2.3 Улазна врата
.....................................................................12
2.4
Број (доза) и вируленција (агресивност).........................13
2.5 Диспозиција и имунитет.....................................................14
3. МЕХАНИЗАМ НАСТАНКА И ШИРЕЊА ЗАРАЗНИХ
БОЛЕСТИ....................................................................................16
4. ШИРЕЊЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ ПРИРОДНИМ
ПУТЕМ.........................................................................................17
5. ТОК ЕПИДЕМИЈЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ ....................19
6. НАЈВАЖНИЈЕ ГРУПЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ..............21
7. ЗАКЉУЧАК.............................................................................23
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................24
4
нашег еконмског стања, стандарда живота, хигијенске свести народа,
постојећих мирнодопских жаришта заразних болести и стања
припремљености и обучености народа и стручних служби за спровођење
превентивних мера.
Савремена медицинско-техничка средства
омогућаваjу развој нове
тактике и организације борбе против најмасовнијих заразних болести.
Вакцине, нарочито живе, инсектициди, репеленти, антибиотици и
техичка средства заштите одлична су превентивна средства, поред
контролисања исхране, снадбевања здравом питком водом и
организованог систама мера личне и колективне хигијене. Та средства,
тактика и систем хигијенско-превентивних и противепидемијских мера,
брижљиво и систематично припремљени, осетно ублажују губитке ид
заразних
болести.
На основу изучавања свих тих фактора, епидемиологија изналази и
конструише мере помоћу којих разбија узрочну повезаност фактора који
доводе до обољења у појединачним и масовним размерама. Тиме утиче
на предузимање одговарајућих мера за спречавање и сузбијање заразних
обољења.
Заразно обољење
.
Када узрочник заразних болести савлада механизме
неспецифичне отпорности човека, он у њему и даље изазива разне
реакције и мобилизацију фактора специфичне отпорности. Патогени
микроорганизми у домаћину изазивају оштећења његових ћелија иткива,
ометају њихове нормалне функције, изазивајући у њену разне промене
које се манифестују сликом заразне болести. Према томе, заразно
обољење представља збир манифестација разних реакција домаћина на
присуство и штетно деловање патогених микроорганизама и оштећења
ћелија, ткива и органа и њихових функција. Све се то може завршити
победом специфичних механизама и антитела одбране организма човека,
односно оздрављењем, или победом агресивних особина узрочнка
заразних болести, када наступа смрт оболелог микроорганизма
5
(домаћина). У вези с тим, значајно је познавање неких појмова из
епидемиологије.
Инфекција
представља улажења патогених микроорганизама у ткива
домаћина, њихово одржавање, размножавање, ширење и продуковање
отровних супстанција, а затим реакцију домаћина на штетно деловање и
присуство
тих
узрочника
болести.
Инфекција је интерреакција између два жива бића, између узрочника
болести и домаћина-од којих свака настоји да се одржи и живи на штету
другог.
Биоконтаминација
представља присуство патогених микроорганизама
на разним неживим предметима, материјално-техничким средствима, у
земљишту и на њему, у води, на објектима, у ваздуху и на површинама
тела живих бића. Ту изостаје интереакција микроорганизама и неживе
природе, па се не може говорити о инфекцији.
Инфестација
је назив који се користи за присуство и развој или
размножавање зглавкара на спољашњим површинама тела људи,
животиња, на одећи, рубљу и другим предметима и срединама.
Инкубација.
После уласка патогених микроорганизама у организам
човека, он не реагује одмах на њихово присуство. Једино ако се ти
узрочници болести унесу у организам човека уједом инсекта и зглавкара
који се хране крвљу могу одмах изазвати локалне реакције на месту уједа.
Организам реагује видљиво тек када се патогени микроорганизми
размноже толико да се појаве реакције у виду знакова обољења. Тај
период од уласка патогених микроорганизама у организам човека
(животиње), до појаве првих знакова обољења назива се време
инкубације, или кратко инкубација.
Значај инкубације
са становишта превентиве је велик, због тога што
период инкубације не даје никаква упозорења о постојању заразних
7
-повишена телесна температура,
-грозница и интезива главобоља,
-оток слезине,
-убрзан или успорен пулс и слабост срчаног рада,
-промене у крвној слици,и
-обложен језик и појава беланчевине у мокраћи.
У случају намерног заражавања људи аероконтаминацијом
микроорганизама који проузрокују респираторне инфекције код људи,
постоје карактеристични знаци заразних обољења као што су:
-
појава грипозног стања са кашљем, кијањем, запаљењем горњих
дисајних путева и појачаном секрецијом,
-грозница, трескавица и повишена телесна температура,
-знаци надражаја можданих овојница и централног нервног система, као
што су:бунило, пад крвног притиска, убрзани рад срца, отежано дисање и
опште слабо стање до прострације.
Мешане инфекције
у ратним условама дешавале би се чешће него у
миру.Човек би био заражен истовремено са две или више врста патогених
микроорганизама.Као по правилу таква обољења имају тежак ток и лошу
прогнозу, узроковано, обично, синергичким дејством две или више клица
узрочника
заразних
болести.
Међу многим показатељима који нам дају слику заразне болести у
људској популацији, тј. њену фреквенцију и дистрибуцију у заједницама
људи, најважнији су:
морбидитет
-број оболелих од неке заразне болести
у одређеном подручију или у колективу у одређеном временском периоду
на 100.000 и 1.000 становника заједнице или групације. Тај индекс се
добија из обрасца:
број оболелих
Мб= ---------------------------------*100.000, 10.000 или 1.000
брoј људи у групацји
