Uvod u formiranje matematičkih pojmova
МЕТОДИКА МАТЕМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ
1
Радни материјал
ТАМАРА ПРИБИШЕВ БЕЛЕСЛИН
Увод у формирање
математичких појмова
МЕТОДИКА МАТЕМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ
-скрипта-
Бања Лука, 2015. године
МЕТОДИКА МАТЕМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ
2
Радни материјал
- САДРЖАЈ -
1.
РАЗВОЈ И УЧЕЊЕ ПРЕДШКОЛСКОГ ДЕТЕТА
3
1.1.
Породица – прво окружење неопходно за развој математичких
појмова
3
1.2.
Развој и учење малог детета
4
1.3.
Психолошко-педагошке основе дјечијег сазнавања суштинске за
математичко образовање
5
1.4.
Неке основне прекретнице у дечјем развоју
5
1.5.
Искуствено и контекстуално учење; развој опажања као основе
логичког и апстрактног мишљења
9
1.6.
Развијање дечијег научног сазнавање као основе математичког
сазнања
15
2.
САДРЖАЈИ МАТЕМАТИЧКИХ АКТИВНОСТИ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ
УЗРАСТА
20
2.1.
Бројеви и операције бројевима
20
2.2.
Развој појмова бројева и операција бројевима
2.3.
Развојне смернице за бројеве и операције
29
2.4.
Развојне смернице за геометрију
42
2.5.
Мере и мерење
55
2.6.
Развојне смернице за мерење
57
2.7.
Логичке операције у предшколској математици. Логичке операције
са скуповима
60

МЕТОДИКА МАТЕМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ
4
Радни материјал
Партнерство са родитељима
заснива се на претпоставкама
(Програм, 2007:23)
:
Родитељи су заинтересовани за благостање и добробит своје дјеце,
посебно у условима када се други брину за њих;
Они су истовремено заинтересовани и мотивисани да квалитетно подижу
своје дијете;
Спремни су да уче о подизању и васпитању дјеце, а мотивација је управо
на
природној упућености дјетета на одрасле;
Према томе, ову нужност и потенцијалну спремност родитеља да
сарађују треба стручно, спретно и на вријеме искористити, поштујући их
и сматрајући их компетентним за квалитетну родитељску улогу.
Предшколско васпитање и образовање, заједно са породичним
васпитањем и образовањем, чини цјелину и најбољи могући услов да се
дјететов развој оснажи. Стога, вртићи развијају чврсту везу са породицом
засновану на међусобном повјерењу и уважавању.
Родитељима треба омогућити укључивање и активну улогу у свим
активностима вртића (од планирања, реализације до евалуације свих
активности). Заједничко, усклађено дјеловање породице и вртића кроз
партнерство и подијељену одговорност за ефекте подизања дјеце, подразумијева
обједињавање и усклађивање циљева дјеловања у различитим окружењима који
су значајни за дијете.
Вртић пружа континуирану стручну подршку родитељима у вршењу
родитељских улога, изградњи одговорног родитељства и одговарајућих
компетенција за квалитетну подршку развоју дјеце.
Васпитачи уважавају родитеље као равноправне партнере са којима деле
одговорност за кретање ка истом циљу – подршка развоју детета. Стога морају,
ако професионалци, успоставити и неговати дијалог са родитељима у вези са
свим аспектима дечјег живота у породичном дому и вртићу. Родитеље виде као
ресурс да би могли да успоставе континуитет између различитих окружења у
којима борави и учи мало дете.
1. 2. Развој и учење малог детета
Развој математичког сазнања, појмова и вештина уткан је у целокупни
развој детета, који се одвија према одређеним законитостима и прати одређени
развојни континуум. Са развојем дечијих могућности, и математичке
активности детета добијају другачије форме, садржаје, видове, и оне се мењају
подједнако и интегрисано са другим активнсотима у које је мало дете укључено.
Стога је за васпитаче неопходно да добро познају развојни ток као и развојне
процесе неопходне за учење, подједнако имајући у виду да се развој догађа уско
повезан са учењем. Развој сазнавања је циклична, континуирана унутрашња
међуигра између детета и окружења око њега, стални процес конструисања и
мењања искустава и значења тог света, и појављивања „нових светова“. „Знање
постаје субјективно и објективно у исто време, пошто спољашњи свет не може
да се одвоји од претходних дечјих искустава. Два претходно одвојена појма,
развој и учење, сада постају два аспекта истог феномена“ (Alverstad & Pramling
Samuelsson, 1999:9).
МЕТОДИКА МАТЕМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ
5
Радни материјал
1.3. Психолошко-педагошке основе дјечијег сазнавања суштинске за
математичко образовање
1.3.1. Неке основне прекретнице у дечјем развоју
Једногодишњаци и двогодишњаци.
Први месеци у животу сваког људског
бића су круцијални, основа за све аспекте развоја. Бебе се, као социјална бића,
активно укључују у свет око њих, истражујући путем својих чула (гледајући,
посматрајући, слушајући, миришући, осећајући) и псотају свесна свог
окружења. Рано се код беба развија осећај припадања и способност за
интеракцију са другим људима, најпре са онима који су им најближи, а потом се
тај круг других шири. Бебе и значајни други успостављају посебне везе
упознавајући се и прилагођавајући се једно другоме. Како дете развија вештине
кретања, тако почиње да упознаје већи простор око себе, кроз испитивање
окружења путем чула и кроз социјалне интеракције.
И када дете прохода, оно има потребу за снажним присуством и
ослањањем на значајне одрасле. У том периоду дете
интензивно расте и учи невероватном брзином, а
велике промене се дешавају у моторици, аутономији
и вештинама бриге о самоме себи. Дете истражују,
испробава многе задатке који су пре тога били
недоступни или претешки за њега / њу, и стога је
сигурност физичке средине у којој се дете налази од
изузетног значаја. Такође, однос одраслих и средина
у којој дете може да се осећа слободно да истражује,
да се подстиче и охрабрује на истраживање
подриноси развоју самопоуздања, самопоштовања и
реалне слике о себи. Независност деце од одраслих (у
бризи о себи, исхрани, облачењу, игри), која је у овом
периоду почиње да се јавља као дечја потреба ако

МЕТОДИКА МАТЕМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ
7
Радни материјал
окружује о свему У овом перидоу повећава се интерес за вршњаке, те је игра
социјална активност, иако четворогодишњаци уживају солитарној игри и
активностима. Понекад веома упорно покушавају да раде / постигу нешто што
је изван њихове моћи, или је претешко за њих, у потпуности се урањајући у
активност. Иако воле своју независност, подршка и охрабрење одраслих у
заједничким активностима их чини задовољним и ангажованим. Одрасли им
могу помоћи да истражују своје границе, оно што
могу да постигну и ураде
,
што ствара осећај поноса и самозадовољство.
Игра
трогодишњака
и
четворогодишњака,
постаје
заједничка, где се играју једни са
другима у групи, али је та
активност са малим опсегом
организације активности. Двоје
троје деце улазе у игру, користе
исти предмет играчку и учествују
у истој активности, али са малим
међусобним сарађивањем и свако
на свој начин.
Петогодишњаци.
Деца постају много социјализованија, окрећу се
друговима, и уживају да се играју у малим групама деце. Употреба говора и
богатство речника стално расте, те могу да разумеју речи које носе многострука
значења. У том периоду
деца
експериментишу
језиком, стварајући језичке
конструкције и играјући се
њима.
Много
су
самоконтролисанији,
озбиљно
схватају
и
преузимају
одговорност,
прихватају
сугестије
и
утицаје
на
сопствено
понашање. Могу иницирати
неку активност. Пошто
имају
добро
развијену
крупну и фину моторику,
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti