Uvod U Gradjansko Pravo Skripta
PRVI DEO
1.Појам грађанског права (изрази: приватно, грађанско,имовинско и цивилно право)
1).
Izraz”privatno pravo” nastao je prevodom latinskih reci ius privatum.Prema rasprostranjenom misljenju privatno rpavo
predstavlja odnos koordinisanih,pravno jednakih subjekata,a javno pravo odnos izmedju nadredjenog I podredjenog subjekta.ako bi
se ova podela prihvatila ,najznacajniji deo privatnog prava je gradjansko pravo,sto je neke pisce opredelilo da privatno pravo
izjednace sa javnim pravom.
2).
Naziv”gradjansko pravo” nastao je prevodom latinske reci ius civile.Danas gradjasko pravo kao deo pravnog sistema
obuhvata:uvodni deo gradjanskog prava,stvarno pravo,nasledno pravo,porodicno pravo I obligaciono pravo.
3).
Naziv civilno rpavo ,kao I gradjansko pravo nastalo je od latinske reci isu civile,te oznacavaju istu naucnu discipline.
4).
Pojam “imovinsko pravo” u nase pravo je uveden pod uticajem Opsteg imovinskog zakonika za Knezevinu Crnu Goru iz 1888
god.IZraz imovinko pravo upotrebljava se I kao sinonim za gradjansko pravo.Naziv imovinsko pravo iskljucuje iz svog sadrzaja licna
prava.
5).
Imovinsko pravo je skup pravnih pravila kojima su regulisani odnosi pravnih subjekata povodom stvarnih ,obligacionih I naslednih
prava I pravni polozaj pravnih subjekata.
Izrazi “privatno,gradjansko,imovinsko I civilno pravo upotrebljavaju se u evropskom kontinentalnom pravu.Oni su nepoznati jednom
proju africkih prava,hindu prava I serijatskom pravu.
2. Предмет грађанског права
3.Систематика грађанског права
Postoje 3 najvaznije sistematike gradjanskog prava:instituciona,jusnaturalisticka,pandektisticka.
1).
Instituciona sistematika potice od Gaja.Naziv je dobila po udzebeniku Institucija.Gradjansko pravo je prema ovoj sistematici
razvrstano na lica,stvari ili na tuzbe.Instituciona sistematika je vladala od II do XIX veka.
2).
Jusnaturalisticka istematika svrstava gradjasnko pravo u pravo pojedinaca I pravo drustva,a polazi od principa da se grupisanje
istituta vrsi od prava koje se odnosi na pojedinca ,prema ugovornoj zajednici sirih zajednica,od uzeg I jednostavnijeg ka sirim I
komplikovanijim.
3).
Pandektisticka sistematika deli gradjansko pravo na:opsti deo,stvarno pravo,obligaciono pravo,porodicno pravo I nasledno
pravo.Ovu sistematiku je konacno uoblicio Savinji u drugoj deceniji XIX veka,a prihvacena je I u nasem pravu.
3.Предмет имовинског права
Predmet imovinskog prava su odnosi koje ono uredjuje.On je raznorodan I obuhvata uvod u gradjansko pravo,stvarno
rpavo,obligaciono pravo I nasledno pravo.
4.Метод имовинског права и начела регулисања (уопште)
Svaka grana imovinskog prava izdvaja se iz celine imovinskog prava svojim predmetom I metodom regulisanja.Suprotno tome
imovinsko pravo kao skup grana prava nema za predmet istovrsne odnose I ne regulise ih na isti nacin.Metod imovinskog prava
proistice iz nacela koja su zastupljena u regulisanju imovinsko pravnog odnosai statusa,prilikom njegovog nastanka,izmene I
prestanka,odredjivanje uloga,ovlascivanja I obaveze strana u tom odnosu I object tog odnosa,sankcije zbog povrede prava I zastite
prava.
Nacela regulisanja gradjansko pravnih odnosa o jednom misljenju ,dele se na opste I diferencijalne,
U opsta nacela
koja vaze za sve
grane pravnog sistema ubrajaju se :nacelo podele vlasti,nacelo pravicnosti,nacelo ustavnosti I zakonitosti,nacelo pravne
jednakosti,nacelo pravne sigurnosti,zabrana nanosenja stete drugome itd.
Diferencijalna nacela
vaze samo u gradjanskom pravu I
bice samo ona izlozena.Po ovom nacelu isticu senacela:autonomija volje,ravnopravnosti strana,prenosivosti imovinskih
prava,imovinske sankcije,zastita na privatni zahtev,dispozitivnosti normi.
5.Аутономија воље
Autonomija volje e mogucnost subjekta prava da po svojoj volji urede svoje odnose ted a slobodno odlucuju o vrsenju prava koja im
pripadaju.Autonomija volje obuhvata:slobodu zasnivanja pravnih poslova,slobodu vrsenja prava.
Sloboda zanivanja pravnih poslova podrazumeva slobodu subjekta da zasnuje ili ne zasnuje pravni posaoda bira stranu sa kojom ce
zasnovati taj posao I da eventualno sa drugom stranom odredi sadrzinu pravnog posla.
Sloboda vrsenja prava je ovlascenje subjekta da o vrsenju ili ne vrsenju prava,nacinu vrsenja prava,raspolaganju pravima I njihovoj
zastiti odlucuje po svome.
6.Равноправност страна
Ravnopravnost strana je princip po kome se svi ucesnici imovinskog odnosa stavljaju u jednak polozaj.U tom odnosu volja jedne
strane nije potcinjena volji druge.Fizicka I pravna lica kao ucesnici imovinskopravnog odnosa,jednaka su u svim pravnim situacijama.
7.Преносивост (прометљивост) имовинских права
Imovinska prava sup o pravilu osvojena od licnosti I mogu sluziti drugome,Vecina imovinskih prava sup o prirodi prenosiva.Voljom
njihovih imaoca ili na nacin odredjen zakonom mogu se preneti na druga lica.
Neprenosiva prava su vezana za licnost ili sup o prirodi neprenosiva.Ona se ne mogu pravnim poslom punovazno preneti sa jednog
subjekta na drugi.Tako su neprenosiva prava sa licnim dobrima.
Imovinska prava su suprotno neimovinskim pravima po pravilu prenosva.
Neka imovinska prava su neprenosiva.Tako npr. Plodouzivanje je neprenosivo iako je imovinsko pravo,jer je vezano za
licnost.Neprenosivo je I zakonsko izdrzavanje nekog lica.Neprenosivo I pravo na naknadu stete u vidu novcane rente usled smrti
bliskog lica ili usled povrede ili ostecenje zdravlja.
8.Имовинска санкција (реална егзекуција)
Imovinska sakncija je gradjanska odgovornost subjekta za neispunjenje obaveze.Ona se sprovodi na imovini duznika u skladu sa
pravilom jednake vrednosti davanja.Imovinska sankcija je nastala tek u savremenoj civilizaciji.Sve do XIX veka sanckija se sprovodila
na licnosti.
9.Персонална егзекуција - извршење на личности
Pojedina anticka I srednjevekovna prava su odredjivala da se kad duznik nema imovine izvrsenje sprovodi na njegovoj
licnosti.Obaveza je smatrana licnom obavezom onog ko se obavezao.Zbog toga je iskljucena mogucnost zastupanja a dugovi se gase
smrcu ili gubitkom jednog od statusa.Duznost ispunjenja obaveze nije teretila imovinu nego licnost duznika.
10.Реална егзекуција - извршење на имовини дужника
Realna egzekucija je izvresenje sudske presude koja se sprovodi na imovini duznika.Izuzetno duznik se mogao kazniti novcanom
kaznom ili kaznom zatvora sa ciljem da se od njega iznudi izvrsenje radnje koja je cisto licne prirode koju ne moze neko drugi o
trosku tuzenog izvrsiti.U pogledu toga da je realna egekucija mogla duznika ostaviti bez icega zakonici su odredjivali koji delovi
imovine su mogli biti predmet izvrsenja.Zastita fizicke egzistencije duznika postaje nacelo izvrsnog postupka nazvano I nacelo
socijalnog postupka.
U savremenim pravima nije predvidjena sankcija na licnim dobrima duznika.Imovinska sankcija se ispoljava u ekvivalentnosti cinidbi.
Imovinska sankcija se primenjuje I na duznika koji ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem.Duznik koji zadocni sa
ispunjenjem novcane obaveze duguje pored glavnice I zateznu kamatu po stopi odredjoj zakonom o visini stope zatezne kamate koja
takodje nema karakter kazne.
11.Заштита на приватни захтев
Iz nacela autonomije volje proistice I nacelo pruzanja zastite na privatni zahtev titular tog prava.On moze a I ne mora da stiti svoje
ugrozeno ili povredjeno pravo.Drzavni organ po pravilu ne pokrece postupak pred sudom po sluzbenoj duznosti nego po privatnom
zahtevu imaoca ugrozenog ili povredjenog prava.Zahtev se po pravilu podnosi sudu ali za zastitu subjektivnih prava I organima
uprave.Zastiti subjektivnog imovinskog prava najcesce se ostvaruje u sudskom parnicnom postupku.Pravila za pruzanje sudske
pravne zastite regulisani su zakonom o parnicnom postupku.Parnicki postupak pokrece stranka tuzbom.
Vanprarnicki postupak pokrece se predlogom fizickog ili pravnog lica,ako I predlogom drzavnog organa kad je to odredjeno
zakonom.On se pokrece I po sluzbenoj duznosti u slucajevima propisanim zakonom.Najvazniji vanparnicki postupak-postupak
raspravljanja zaostavstine,pokrece sud po sluzbenoj duznosti cim sazna da je neko lice umrlo ili da je poglaseno umrlo,a takodje I
postupak za odredjivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost.
12.Начело диспозитивности норми
Vecina normi imovinskog prava su dispozitivnog karaktera.Subjekti imovinskopravnog odnosa shodno tome ne moraju prihvatiti
dispozitivna zakonska resenja.Najsire dejstvo ovog nacela ispoljava se u najznacajnijem delu imovinskog prava-obligacionim
odnosima.
13.Комбинација начела и кумулација
Autonomija volje ,ravnopravnost,prenosivost imovinskih prava,imovinska sankcija,zastitna na privatni zahtev I dispozitivnost normi
imovinskog prava stice se kumulativno(zajednicki I istovremeno) ili samo neki od njih u imovinskopravnom odnosu,sa razlicitim
domasajima.Svako nacelo ima izuzetke,Tako je autonomija volje ogranicena prinudnim propisima,javnim poretkom I dobrim
obicajima.Nacelu prenosivosti imovinskih prava suprostavlja se neprenosivost cak I imovinskij prava ako su vezana za licnost,iako je
bitna karakteristika imovinskog prava prenosivost koja se ne srece u drugim granama prava.
14.Појам извора грађанског (имовинског) права
Izraz izvor prava najcesce se upotrebljava u 2 osnovna znacenja.Jedan ima u vidu snagu ,uzrok koji stvara pravo,a drugi oblike u
kojima se pravo ispoljava.Tako imamo formalne izvore prava I obicaje.
Formalni izvori prava odrazava I potvrdjuje materijalni izvor prava kroz opste norme(pravne akte).Opste norme koje uredjuju
imovinskopravne odnose primenjuju se na sve odnmose iste vrste.Formalni izvori prava se po nekim misljenjima dele na propisano
pravo I na obicaje.Propisano pravo potice od drzave ili od manjih zajednica u drzavi.Obicajno pravo postoji u samom zivotu a
ispoljava se u odredjenom ponasanju ljudi pri cemu pravnu normu nije odredio drzavni organ.Jedan deo doctrine deli formalne
izvore na pisane I ne pisane.Pisane gradjansko pravne norme se nalaze u opstim aktima drzavnih organa,a nepisane norme su
prvenstveno sadrzane u obicajima.
U nasem pravu najvazniji izvor formalnog gradjanskog prava je zakon,ali je znacajnaa I uloga pisanih I nepisanih obicaja narocito u
obligacionom pravu.
15.Кодификације грађанског (имовинског) права (појам кодификације и унификације
Izraz kodifikacija potice od latinske reci codex koja oznacava knjigu spis,popis,pravni zbornik,zbornik zakona,zakonik.Kodifikacija je
zakonski akt(ili vise takvih akata) koji potpuno ili sistematski regulise sva vaznija pitanja jedne oblasti.Prema tome oblast gradjanskog
prava moze biti uredjena sa vise zakona koji u celini predstavljaju kodifikaciju ili jednim zakonodavnim aktom(kodifikacija u uzem
smislu).Uredjivanje gradjanske oblasti jednim zakonikom je preglednije,uskladjenije I potpunije sa manje ponavljanja I manje
pravnih praznina jer to obavlja ista komisija, nego kada je ona uredjena sa vise zakona koji u celini predstavljaju
literature,a u krajnjem slucaju I slusanjem vestaka.Trgovacki obicaji su danas jedan o izvora trgovinskog prava,znacajni narocito za
ugovore.
29.Узансе као извор имовинског права
Uzanse se mogu odrediti kao trgovacki obicaji koji su skupljeni,sistematizovani I objavljeni od strane za to ovlasceno telo.Uzanse se
dela na opste I posebne.Opste vaze za celokupnu oblast trgovinskih odnosa,a posebne samo za pojedine vrste trgovinskih poslova ili
pojedinu granu.
Opste uzanse za promet su poslovni obicaji koje je kodifikovala Glavna arbitraza Jugoslavije a vazile su ne samo za kupovinu I prodaju
robe nego I za ostale poslove prometa robe.Opste uzanse za promet su jedinstvene,potpune I opste.Odredbe opstih uzansi su
uglavnom dispozitivnog karaktera.Posebne uzanse ne primenjuju se na sve odbligacione odnose nego samo na odredjenu trgovinsku
oblast sto se I oznacava u nazivu uzanse.
30.Примена трговинских обичаја и узанси после ступања на снагу ЗОО
Opste uanse za promet robom I posebne uzanse bile su znacajan izvor trgovinskog prava sve do stupanja na snagu ZOO.Na to su
uticale 2 okolnosti: unosenje u opste I posebne uzanse pravila koja cine materiju zakona u vecem obliku od onog svojstvenog
uzansama I I odredbama iz uzansi.Na obligacione odnose se primenjuju uzanse ako su strane u obli. odnosima ugovorile njihovu
primenu ili ako iz okolnosti proizilazi das u njihovu primenu htele.Uzanse se mogu primeniti na obli. odnose ne samo kada su trane
ugovorile njihovu primenu,nego I onda kad iz okolnosti proizilazi das u njihovu primenu strane htele ali samo u pogledu pravnih
situacija koje uopste nisu regulisane ZOO.Stav 2 clana 1107 ZOO odredjuju drukciju sudbinu opstih uzansi za promet robom.Opste
uzanse se nece primenjivati posle stupanja na snagu ZOO u pitanjima koja su njime regulisana.
31.Општи услови пословања и адхезиони уговори
Opsti uslovi poslovanja su skup pravila sadrzanih u ugovoru ili aktu izvan njega prethodno pripremljenih u pisanom obliku od jedne
strane,koje su izvor ovlascenja I obaveza za obe strane.
Adhezione ugovore samo priprema jedna strana,Druga strana ih moze prihvatiti ili odbiti samo u celosti.Suprotno tome kada su
drugoj strain ponudjeni opsti uslovi poslovanja,ona moze slobodno da predlozi njihove izmene I dopune tj.pogodbe koje joj vise
odgovaraju.Pojedini pravni pisci u opste uslove poslovanja u sirem smislu ubrajaju ne smao opste uslove nego I adhezione ugovore.
32.Судска пракса као извор грађанског права – појам и улога, и прецеденти
Sudsku praksu predstavljaju odluke sudova koje su se u istovrsnim slucajevima ustalile tkao da ih jedinstveno primenjuju svi nadlezni
sudovi.U nasem pravu sudska praksa nije formalin izvor prava.Sudovi naime sude na osnovu ustava ,zakona potvrdjenih
medjunarodnih ugovora I propisa donetih na osnovu zakona.Sudska praksa ne samo sto nije predvidjena kao formalin izvor prava
nego bi imala I povratno dejstvo.
Sudsko tumacenje pravnih normi na osnovu kojih je donesena pravosnazna odluka ne obavezuje sud da ubuduce na isti nac tumaci
pravne propise niti da donese takvu odluku u docnijem sporu.Ako je odluku doneo drugostepeni sud,a narociti najvisi sud u
drzavi,nizi sudovi taj stav u praksi najcesce prihvataju da ne bi po pravnim lekovima odluka bila ukinuta.Iako formalnopravno nije
ozvor prava jedinstvena sudska praksa preirana od najvisih sudova fakticki postaje izvor prava.U pravnoj literature se istice I
suprotno misljenje da je sudska praska ,u sadasnjoj fazi razvoja naseg prava supsidijaran izvor prava,posle zakona.
Za razlike od principa sudska praksa nije izvor prava,karakteristicnog za kontinentalno pravo u eng. Pravu I pravima zemalja koja su
se razliva pod njegovim uticajem vazi suprotno pravilo.
Anglosanksonsko pravo je zasnovano na precedentima-postovanju pravnih principa koji se izvode iz sudskih odluka.Pravno pravilo
koje je u pojedinom slucaju stvorio sudija I koje je primenio postaje,pod odredjenim uslovima,izvor prava I mora biti postovano od
drugih engleskih sudija.
33.Правна наука као извор грађанског права
Pravnu nauku predstavljaju pisana saznanja do kojih su dosli pravni pisci primenom naucne metodologije u
monografima ,udzbenicima,clancima I drugim radovima.Tako se npr. Uradovima pravnih pisaca,kombinacijom vise naucnih metoda
tumace nejasne zakonske odredbe,upucuju na nalognu primenu pravnih propisa,kriticki ispituju vazeca zakonska resenja I predlaze
njihova izmena I dopuna.
U rimskom pravu je misljenje zivih ucenih pravnika u odredjenom period bilo izvor prava.Naime princepsi su naistaknutiji I njima
najvernijim pravnicima davali posebno ovlascenje za davanje tih misljenja,koja su bila obavezna za sudove.
Neka prava dozvoljavaju da pravna nauka bude posredan izvor prava.Tako je u svajcarski gradjanski zakonik propisao da sudija u
nedostatku primenljive zakonske odredbe odlucuje na osnovu obicaja,a u nedostatku obicaja prema pravilima koja bi postavio da je
zakonodavac.
Pravna nauka znacajnije utice na formalne izvore u angloamerickom nego kontinentalnom pravu koje je uglavnom “delo sudija”
DRUGI DEO
34.Појам субјекта имовинскоправног односа
Subjekti imovinskih odnosa su imaoci pravne sposobnosti.Ova sposobnost se priznaje fizickim licima I odredjenim organizacijama
fizickih lica koja e oznacavaju pravnim licima da bi mogli da ucestvuju u pravnim poslovima.
35.Физичка лица као субјекти имовинскоправног односа
Fizicka lica sticu pravnu sposobnost-sposobnost da sama preduzimaju pravne poslove sa odredjenim uzrastom,a pravna kada I
pravnu sposobnost.
36.Правна способност физичких лица
Pravna sposobnost je mogucnost subjekta da ima prava I obaveze(da ima apsolutno pravo:pravo svojine,pravo zaloge,patentno
pravo ili obligaciono pravo,odnosno obavezu).Fizicko lice je svaki ziv covek,ljudsko bice bez obzira na zdravstveno stanje pol I
starost.U savremenom ravu fizicko lice koje ima prava I obaveze je pravni subject.Savremena prava ne iskljucuju niti ogranicavaju
sticanje pravnog subjektiviteta pojedinim kategorijama ljudi.
37.Стицање правне способности физичких лица
Pravnu sposobnost stice lice koje je zivo rodjeno a prestaje smrcu.
38.Престанак правне способности физичких лица
Pravna sposobnost fizickog lica najcesce prestaje njegovom smrcu.
39.Фактичка и цивилна смрт
Fakticka smrt je telesna smrt jednog lica.Civilna smrt je gubitak pravne sposobnosti pre fakticke smrti jednog lica
40.Проглашење несталог лица за умрло
Dejstvo fakticke smrti ima I proglasenje nestalog lica za umrlo.NEstalo lice je ono lice koje nije u svom preprebivalistu zakonom
odredjeno vreme,a neizvesno je gde se nalazi I da li je zivo ili mrtvo.Za umrlo lice se moze proglasiti lice:1) o cijem zivotu za poslenjih
5 god. Nije bilo nikakvih vesti,a o cijeg je rodjenja proteklo sedamdeset godina,2)o cijem zivotu za poslednjih 5 god nije bili nikakvih
vesti a okolnosti pod kojima je nestalo cine verovatnim da vise nije u zivotu,3)koje nestalo u brodolomu,saobracajnoj
nesreci,pozaru,poplavi,zemljotresu, ili u kakvoj neposrednoj smrtnoj opasnosti,a o cijem zivotu nije bilo nikakvih vesti za 6 emseci
od dana prestanka opasnosti,4)koje je nestalo tokom rata u vezi sa ratnim dogadjajem,a ocijem zivotu nije bilo nikakvih vesti za 1
god od dana prestanka neprijateljstva.Predlog za proglasenje nestalog lica za umrlo podnosi zainteresovano lice ili tuzilac mesno
nadleznom opstinskom sudu.Ako se lice koje je proglaseno za umrlo licno javi sudu,sud ce posto utvrdi njegov identitet,resenje o
proglasenju tog lica za umrlo,ukinuti.
41.Коморијенти
Komorijenti-umreti zajedno sa nekim) su lica koja bila u istoj smrtnoj opasnosti ali se ne zna koje je od njih ranije umrlo.U nasem
pravu se smatra das u komorijenti umrlo jednovremeno.Ipak dovoljno je dokazati da je jedno lice umrlo ranije a drugo kasnije.Zakon
nije postavio nikakve pretpostavke.Kada su lica bila u raznim opasnostima,pretpostavlja se da je ranije umrlo lice koje je bilo u ranijoj
opasnosti.Ako su sva lica bila u jednovremenoj opasnosti,tada se pretpostavlja da je mladji starijeg I musko lice zensko nadzivelo,sve
dok se protivno ne dokaze.Ovo pretpostavka se uspesno pobija.Smrcu fizickog lica ili proglasenjem za umrlo prestaje njego pravni
subjektivitet
42.Пословна способност физичких лица (појам и разграничење)
Poslovna sposobnost je mogucnost fizickog lica da samo svojom voljom zasniva,menja I gasi prava I obaveze.Ova sposobnost
prvenstveno se ispoljava u mogucnosti fizickog lica da zakljucuje,menja I gasi pravne poslove zbog cega se I oznacav
a kao poslovna
sposobnost
.
Postojanje pravne sposobnosti je pretpostavka za nastanak poslovne sposobnosti.Pravna sposobnost ne zavisi od
sposobnosti za rasudjivanjem,a za poslovnu je relevantna upravo volja jer imalac poslovne sposobnosti samostalno preduzima
pravne radnje.Osim toga za razliku od pravne sposobnosti obim poslovne sposobnosti je kod pojedinih ljudi,zbog njihovog uzrasta I
drugih razlicitih svojstava nejednak.
Poslovna sposobnost se razlikuje od posebnih oblika poslovne psosobnosti kao sto su:testamentarna sposobnost,radna sposobnost, I
sposobnost priznanja ocinstva.
43.Претпоставке за стицање пословне способности физичких лица
Fizicko lice stice potpunu poslovnu sposobnost kad postane punoletno I zakljucenjem braka,po dozvoli suda sa navrsenih 16
god.Prema tome,poslovnu sposobnost moze steci fizicko lice odredjenog uzrasta ali pod uslovom da je duzevno I telesno
zdravo.Zavisno od ove 2 cinjenice fizicko lice moze biti:potpuno poslovno nesposobno,ograniceno(delimicno) sposobno I potpuno
poslovno sposobno.
44.Потпуно пословно неспособна лица
Fizicko lice koje nije navrsilo 14 god. Zivota a u RS prema odredbama clana 211.Porodicnog zakona,ako nije navrsilo 15 god ,nacelno
je postpuno poslovno nesposobno.Mladji maloletnik ipak moze preduzimati pravne poslove kojima pribavlja iskljucivo prava,pravne
poslove kojima nestice ni prava ni obaveze I pravne poslove malog znacaja.Potpuno je poslovno nesposobno lice nad kojim jep
produzeno roditeljsko pravo(bolesno lice).Sud moze lisiti poslovne sposobnosti I lice koje zbog bolesti ili smetnji u psihofizickom
razvoju nije sposobno za normalno rasudjivanje.Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnog lica izvan kruga poslova koje moze
preduzimati su nistavi.
45.Ограничено пословно способна лица
preduzmu fizicka lica kao organi drustva proizvode dejstva prema drustvu koga zastupaju,a ne pream tim licima.U slucaju spora kao
stranka u postupku ne pojavljuje se osnivac ili ucesnik u svoje ime nego drustvo.u javnim registrima vode se prava I obaveze na ime
pravnog lica a ne osnovaca ili ucesnika.Ime,drzavljanstvo I sediste pravnog lica ne odredjuje se prema atributima osnovaca ili
ucesnika.Smrt osnivaca ili ucesnika je bez uticaja na prestanak pravnog lica.Smrcu ortaka u ortackom drustvu ni ovo drustvo,iako je
drustvo lica,po pravilu ne prestaje.
Pravno lice je samostalan subject ne samo prema trecim licima nego I prema ucesnicima.Radnik stupa u radni odnos sa pravnim
licem I sa njime zakljucuje ugovor o radu a ne sa ostalim ucesnicima.
55.Функција правног лица
Organizacija koja ima status pravnog lica ljudi ostizu ciljeve koje ne mogu ostvariti ili bi teze ostvarili pojedinacno ili u skupinama
koje nemaju to svojstvo.Zbog toga se meedju vaznije funkcije pravon lica mogu uvrstiti:potpunije ostvarenje trajnijeg postavljenog
cilja,pogodnije obavljanje pravnog prometa I veca zastita poverilaca.
Za ostvarenje odredjenih ciljeva pojednu I grupama ljudi cesto nedostaje snage,vremena,imovine,znanja I sposobnosti ili se oni lakes
mogu ostvaritii preko organizacije koja ima status pravnog lica.Imovina pravnog lica je cvrsce vezana za postavljeni cilj I na nju
presudno ne mogu uticati osnovaci I ucesnici.Pravno lice se po pravilu,osniva da traje neodredjeno vreme.Sva fizicka lica koaj su
ucesnici pravnog lica cine jednu celinu.Pravno lice je imalac prava I obaveza bez obzira na njegovu velicinu.Pravno lice je
najcesce,ima vecu imovinu sa kojom po pravilu odgovara neograniceno.zbog cega je pouzdaniji duznik od fizickog lica.Insolventno
pravno lice se onemogucava da preduzima pravne poslove putem ustanoce stecaja.Osnivaci I ucesnici ne odgovaraju za obaveze
pravnog lica svojom imovinom nego samo onom imovinskom masom koju su uneli u to lice.
56.Поделе правних лица
Pravna lica se mogu podeliti po nekoliko kriterijuma.Mogu se razvrstati na udruzenja I ustanove.Ako je kriterim podele cilj koji
pravna lica zele postici,tada se mogu podeliti na profitna I neprofitna,dok se sobzirom na oblik svojine mogu uvrstiti u jednosvojinska
I mesovita.
57.Појам удружења и установа
Udruzenje je organizacija odredjenog broja fizickih lica-clanova koji ga cine,osnovana radi postizanja odredjenog cilja.Izmejdu
udruzenja kao celine I pojedinih njegovih clanova postoji narocita licnopravna veza,I po pravilu bez odredjenog broja clanova pravno
lice ne postoji.Udruzenje deluje u skladu sa ciljevima koje mu postave clanovi.Cn=lanovi udruzenja taj cilj mogu promeniti ili doneti
odluku da udruzenje prestane postojati.
Ustanova je za razliku od udruzenja,manje vezana za fizicka lica I postoji nezavisno od njih.Ona nema clanove u svom sastavu nego
ucesnike koji ostavaruju cilj koji je postavio osnovac.Ali ni osnivac ni ucesnici ne mogu svojom voljom uticati na promenu cilja ili
prestanak ustanove.
58.Установе
Ustanove se mogu podeliti na zaduzbine I druge ustanove.Zaduzbina je pravno lice koje se zasniva na imovini koju je osnivac odredio
da sluzi postizanju unapred odredjenih opstekorisnih ciljeva.Zaduzbina ,fondacija,fond se zasnivaju radi pomaganja stvaralastva I
ostvarivanja humanitarnih I drugih drustveno korisnih ciljeva.Pojam zaduzbine obuhvata :zaduzbinu u uzem smislu,fondaciju I
fond.Svim oblicima zaduzbine zajednicko je sto se sredstva mogu koristiti iskljucivo u svrhe I na nacin koje je odredio
osnivac.Zaduzbina ,fondacija I fond se upisuju u registar zaduzbina,fondacija I fondova;mogu ostvarivati ciljeve po upisu u registar,po
dobijenom odobrenju za osnovanje,sticati prihode I ubirati plodove u skladu sa zakonom.Zaduzbina se ipak razlikuje po suv=bjektima
koji ih osnivaju,nacinu osnivanja,srestvima namenjenim za postizanje ciljeva ,nacinu upravljanja,itd.Zaduzbina odnosno fond,mogu
osnivati fizicka lica izjavom volje u formi isprave overene u sudu ili u testament.Pravno lice osniva fondaciju odnosno fond opstim
aktom.
59.Удружења
Udruzenje je organizacija sacinjena od odredjenog broja clanova koji svojim pravilima odredjuje nacin njenog rada.Isticu se 2
podeleudruzenja:1)s obzirom na povezanost izmedju clanova udruzenja medjusobno I clanova I udruzenja I 2)broju clanova.
60.Корпорације и лична удружења
Korporacija je organizacija 2 ili vise fizickih lica koji nisu medjusobno a ni sa udruzenjem cvrsto licno vezani,sto se odredjuje
ugovorom njenih clanova.Stoga smrt fizickog lica ili njegovog istupanja iz udruzenja nema za posledicu prestanak udruzenja.Svojstvo
korporacije prema odredbama ZPD,imaju :akcionarsko drustvo I drustvo sa ogranicenom odgovornoscu.U korporacije se takodje
tako mogu uvrstiti I politicke stranke,udruzenja gradjana,opstine,sindikati,komore ,zadruge ili verske zajednice.
Licno udruzenje odlikuje se cvrstomlicnom vezom izmedju clanova medjusobno I udruzenja I njegovih clanova.Licno udruzenje
nastaje na osnovu ugovora svih lica koja ga osnivaju.
61.Вишечлана и једночлана удружења
Viseclano udruzenje mogu osnovati najmanje 2 osnivaca,izuzev kada je zakonom odredjeno da udruzenje moze nastati samo kada
ima odredjeni broj,veci broj clanova.Tako udurzenja uopste moze osnovati najmanje 10 gradjana,omladinsku zadrugu 100
omladinaca,stedno-kreditnu zadrugu najmanje 50 gradjana itd.
Jednoclano udruzenje se sastoji od jednog clana koji je jedini imalac prava I obaveza drustva.Akcionarsko drustvo koje se osnova bez
javnog upisa akcija moze osnovati I samo jedan osnivac.
62.Профитна и непрофитна правна лица
