1. GRAĐANSKO PRAVO U RAZLIČITIM PRAVNIM SISTEMIMA
U zavisnosti od porekla i prirode normi koje obuhvataju, savremeni pravni sistemi
se mogu podeliti u dve grupe.
1) mešoviti pravni sistemi sa naglašenom običajnom ili verskom komponentom
2) pravni sistemi državne regulative
-PRAVNI SISTEMI SA OBIČAJNOM KOMPONENTOM
Nekada su društveni odnosi bili regulisani isključivo moralnim načelima i
običajima. Dugotrajnim ponavljanjem pojedinih postupaka u identičnim ili sličnim
situacijama, uobličavana su opšta pravila koja su pripadnici nerazvijenih društava
prihvatali kao merodavna za ubuduće. Pravila su nastajala spontano kao deo
životne prakse jednog društva. U određenoj situaciji je dobro postupiti kako nalaže
iskustvo prethodnih generacija, a ne toliko u strahu od sankcije. Postupati u skladu
sa običajima značilo je očuvati unutrašnju harmoniju i stabilnost društva , a time i
sopstvenu sigurnost.
Vremenom su se okolnosti bitno promenile i uticaj običajnog prava je počeo da
slabi. Došlo je do pojave viška proizvoda i do robne razmene koja je podstakla
ekonomsku, a potom i političku integraciju na širem prostoru. Nova, politička
integracija društva označila je pojavu države. Državni organi su u početku donosili
propise koji su uglavnom obuhvatali ranije ustanovljena običajna pravila. ali su
kasnije sve češće stvarali sopstvene norme.
Običajno pravo je vremenom postalo anahrono i neprimereno praktičnim
potrebama.Brze promene društvenih odnosa zahtevale su brzu reakciju na
regulativnom planu. Državi je bio potreban odgovarajući instrumentarijum za
aktivno usmeravanje društva i njeni organi nisu mogli da dopuste da se regulativni
sistem razvija spontano.Državni organi uređuju velik broj društvenih odnosa,
propisuju i sprovode sankcije zbog nepoštovanja utvrđenih pravila i rešavaju
sporove koji nastaju unutar društvene zajednice.
U Kini još vlada mišljenje da svako treba da postupa u skladu sa običajima i
moralnim načelima društvene zajednice kojoj pripada. Državna regulative je po
tradicionalnom učenju samo nužno zlo , nedostojno časnog čoveka. Slično je i u
Japanu. Tužba sudu, učestvovanje u parnici, javno opisivanje konflikata, pa i samo
pominjanje imena u sudnici smatraju se sramotnim.
U nekim delovima Afrike stanovništvo je na relativno niskom nivou društvenog
razvoja, sa jakom plemenskom organizacijom koja počiva na običajnim pravilima.
U takvim okolnostima državna regulative ima ograničen domašaj.Svako društvo
ima svoj sistem vrednosti i svoje običaje.Zato je običajno pravo tokom istorije
retko bilo predmet recepcije, odnosno pravne transplantacije. U Južnoj Africi
nakon ukidanja aparthejda počeo je da raste značaj običaja.
-PRAVNI SISTEMI SA VERSKOM KOMPONENTOM - religijski
Između dva svetska rata, u Kraljevini SHS, na prostoru BiH postojao je mešoviti
pravni sistem koji se sastojao od regula državnih organa i tradicionalnih verskih
pravila. U domenu stvarnog i obligacionog prava za sve građane važio je Austrijski
građanski zakonik iz 1811., dok su u oblasti porodičnog i naslednog prava za
hrišćane važili crkveni kanoni i običajna pravila, a za muslimane šerijatsko pravo.
Pravni sistemi sa verskom komponentom su dugo smatrani prevaziđenim i
nazadnim. Većina zemalja se opredelila za sekularni model prema kome je država
odvojena od verskih zajednica i ima sopstveni sistem pravnih normi svetovnog
karaktera koji se razvija nezavisno od verskog prava.
U drugoj polovini XX veka pojedine zemlje su počele da napuštaju sekularni
koncept, a neke su ga čak i potpuno odbacile. Ustavom Islamske Republike Iran
propisano da svi građanski, krivični, finansijski, ekonomski, administrativni,
kulturni, vojni i drugi zakoni i propisi moraju da budu zasnovani na islamskim
pravilima.
Postoje tri tipa pravnih sistema državne regulative :
1- EVROPSKI KONTINENTALNI TIP
U zemljama kontinentalne Evrope, građansko pravo stvaraju organi zakonodavne i
izvršne vlasti. Opšta pravila se donose u formi zakona i drugih opštih akata po
unapred utvrđenoj procedure u okviru precizno određene nadležnosti. U pravnim
U angloameričkoj pravnoj terminologiji postoji naziv civilno pravo, pod kojim se
podrazumeva :
1) Rimsko pravo sadržano u Justinijanovoj kodifikaciji;
2) Pravo proisteklo iz rimskog pravnog nasleđa koje se primenjuje u Lujzijani,
u zemljama kontinentalne Evrope i njihovim bivšim kolonijama;
3) Pravo ustanovljeno od strane naroda ili države za potrebe sopstvenog
pravosuđa;
4) Opšti pojam za norme koje ne spadaju u krivično pravo, a koje regulišu
privatna prava pojedinaca.
Oblast stvarnog prava – Law of Property, materiju obligacionog prava regulišu dve
grupe normi – Law of Contracts i Law of Torts, oblast naslednog- Law of
Inheritance i oblast porodičnog prava – Law of Family.
Angloameričko pravo je jedinstveno i veoma rasprostranjeno. Velika Britanija je
dugo bila najveća kolonijalna sila i pod svojom kontrolom je držala ogromna
prostranstva širom sveta. U SAD od 1923. postoji poseban institut koji radi na
unapređenju pravne regulative. Cilj je da se putem tzv.
ristejtmenta
sistematizuju,
modernizuju i kodifikuju pravila sadržana u precedentnim odlukama. Pojedini
autori tvrde da se radi o evropeizaciji američkog prava.
3- MEŠOVITI PRAVNI SISTEMI
Neki pravni sistemi državne regulative imaju mešovita obeležja. U njima postoje
zakoni i drugi opšti akti koje donose organi zakonodavne i izvršne vlasti, ali je
ostavljena mogućnost da i najviši sudovi stvaraju pravo. Takvi pravni sistemi su s
jedne strane bliži evropskim, a sa druge strane angloameričkom pravu. Ovi pravni
sistemi postoje u Škotskoj, Kvebeku, Lujzijani, Južnoafričkoj republici.
DISHARMONIJA : Među savremenim pravnim sistemima postoje značajne i
brojne razlike. U zemljama kontinentalne Evrope pravo stvaraju organi
zakonodavne i izvršne vlasti, a u zemljama angloameričkog područja to najčešće
čine najviši sudovi. Članice Evropske Unije i druge države koje pretenduju na
članstvo usklađuju svoje nacionalne propise sa nadnacionalnim evropskim
standardima, što predstavlja prvi korak ka stvaranju jedinstvenog evropskog prava.
To razilaženje nije isto u svim sektorima, ono je najizraženije u oblasti građanskog
prava.
HARMONIZACIJA : Poslednjih decenija postignut je značajan napredak na polju
ujednačavanja pravne regulative u svetu. Na to je u velikoj meri uticao process
globalizacije. Uključivanje u svetsku podelu rada i međunarodnu trgovinu,
privlačenje stranih investicija, iziskivali su da se nacionalna regulative uskladi sa
nadnacionalnim pravnim standardima.
Nekada se konvergencija odvijala spontano. Danas je to planska aktivnost iza koje
stoji čitava strategija koju brižljivo pripremaju brojni nacionalni i međunarodni
ekspertski timovi. Većina projekata je usmerena na harmonizaciju prava. Cilj je da
se nacionalna zakonodavstva u početnoj fazi usklade sa unapred utvrđenim
regionalnim ili univerzalnim pravnim standardima. Mnogi smatraju da je
harmonizacija samo prvi korak ka unifikaciji odnosno ka stvaranju jedistvenog
prava koje treba da važi za sve građane na određenom prostoru.
U stručnoj literature se sve više govori o globalizaciji prava. Na različite načine se
umanjuje uticaj državne regulative u sferi privatnog prava – deregulacija.Podstiču
se i privredni i drugi nedržavni subjekti da samostalno regulišu relevantne odnose
u toj oblasti – deetatizacija.
2.FRANCUSKI I AUSTRIJSKI GRAĐANSKI ZAKONIK
U Evropi su još od srednjeg veka postojale dve suprotne tendencije. Učeni pravnici
su nastojali da uz podršku pojedinih pripadnika aristokratije i trgovačkog staleža
stvore jedinstveno evropsko pravo zasnovano na rimskom pravnom nasleđu i da
tako otklone pravni partikularizam. S druge strane postojala je svest o potrebi da se
pravo razvija u skladu sa sistemom vrednosti i kulturnom tradicijom pojedinih
naroda. Krajem 18.i početkom 19. veka prihvaćeno je srednje rešenje : započeta je
unifikacija građanskog prava na nacionalnom nivou.
Francuski građanski zakonik
- U Francuskoj su se od 13. veka formirala dva
odvojena pravna područja. Na jugu je pod uticajem škole postglosatora vršena
recepcija rimskog prava, dok je na severu i dalje važilo običajno pravo. Na jugu
ono je bilo ujednačeno, dok je na severu vladao pravni partikularizam. U početku
-1798. Galicijski zakonik - kasnije doradio bečki profesor prirodnog prava
Franc fon Cajler; U tom novom obliku usvojen je 1811. pod nazivom Opšte
građanski zakonik za nemačke nasledne zemlje Austrijskog carstva. Stupio je na
snagu 1812. godine. Zasnovan je na institucionoj sistematici, pisan je jasnim
stilom. Najpoznatije su ratne novele iz 1914, 1915, 1916. Poslužio je kao osnova
za izradu Srpskog građanskog zakonika iz 1844.godine.
3. NEMAČI ZAKONIK I ŠVAJCARSKO ZAKONODAVSTVO
Nemački građanski zakonik
- U nemačkim zemljama je pod uticajem istorijske
pravne škole dugo odbacivana ideja o kodifikaciji. Praktične potrebe dovele su da
su Pruska, Bavarska i Saksonija prve kodifikovale svoje pravo, a kasnije su to
učinile i druge zemlje. Pravni partikularizam je posebno štetio privrednim
interesima nemačkih zemalja koje su bile u carinskoj uniji. Zato je 1861. usvojen
Opšti trgovinski zakonik.
Nakon ujedinjenja 1871. porasla je potreba za jedinstvenim građanskim
zakonikom. Radovi su započeti 1874. a okončani 1896. usvajanjem Građanskog
zakonika za nemačko carstvo. Zakonik je stupio na snagu 1.januara 1900. Period
čekanja bio je dug, jer je zakonik bio obiman i zbog stručne terminologije složen,
pa je trebalo ostaviti vremena da se zakonodavna vlast upozna sa njegovim
odredbama.
Izrečene su brojne kritike na račun stručne terminologije, koja je bila suviše
složena za laike.Nemački građanski kodeks je jedan od najznačajnijih zakonika u
svetu. On je inspirisao redaktore švajcarskog zakonodavstva i u velikoj meri uticao
na srpske civiliste.
Švajcarsko građansko zakonodavstvo
- Ovde je takođe vladao pravni
partikularizam. Problem je bio što je na malom prostoru važilo mnoštvo različitih
kantonalnih propisa. Zato je Švajcarska po uzoru na nemačke zemlje 50-ih godina
sačinila nacrt jedinstvenog meničnog zakonika, a krajem 60-ih i nacrt trgovinskog
zakonika. Početkom 70-ih sačinjen je nacrt švajcarskog zakonika o obligacijama.
1874. se pristupilo promenama ustavnog sistema.
