1
Visoka škola strukovnih studija
za obrazovanje vaspitača
Novi Sad
ZADACI IZ PREDMETA UVOD U INKLUZIJU
Profesor: Lada Marinković Student: Jovana Ružić 15/18
Asistent: Danka Brcanov
Grupa: V
Novi Sad, 2020.
2
Zadatak br. 1
Strana 28 (2 poena)
Scena A:
Na semaforu se nalazi devojka koja je korisnik invalidskih
kolica.
U neposrednoj blizini stoji grupa od nekoliko ljudi. Neki od komentara
koji se mogu čuti su:
„Kakva šteta, ova divna žena je vezana za invalidska kolica, ona se
više nikada neće moći udati, imati decu i brinuti se za svoju porodicu.”
Model milosrdja
„O, ovo je jadna devojka, ona bi trebala da ode kod lekara i da razgovara
ako postoji terapija koja bi joj omogućila da opet hoda, kao i
svi drugi
Medicinski model.
„Zajednica stvarno treba da napravi rampe ispred javnih objekata
i oborene ivičnjake, kako bi osobe koje koriste kolica mogle lakše da
se kreću i učestvuju u društvenom životu.”
Socijalni model.
„Hm, kada dobije posao, njezin poslodavac moraće da joj prilagodi
radni prostor. To je njeno pravo!”
Model prava
Scena B:
U igraonici se susrećete sa porodicom koja ima dete sa
oštećenim sluhom:
„To mora da je vrlo tužno kad imaš dete a znaš da nikada neće moći
da živi samostalno”
Model milosrdja.
„Siguran sam da će za nekoliko godina postojati slušni aparati
ili neka operacija koji će ovom detetu omogućiti da bolje čuje.”
Medicinski model
„Mi svi treba da naučimo znakovni jezik tako da možemo komunicirati
s ovim detetom i svim drugim osobama koje imaju oštećenje
sluha.”
Socijalni model
„Kada odraste, studiraće na fakultetu, ako to želi.
Model prava.
4
prava lica lišenih slobode
ravnopravnost poslova
Zaštitnik gradjanina kontroliše, proveravajući navode pritužbe ili postupa po
sopstvenoj inicijatvi. Kao gradjanin i kao profesionalac ( nastavnik, vaspitač,
socijalni radnik, advokat ) imamo pravo da prijavimo krivično delo ili bilo koje
kažnjivo delo, dužni smo da se obratimo Zaštitniku gradjana koji nadležnom
organu podnosi zahtev za krivično ili prekršajno delo.
„Kad god se prava deteta ne poštuju treba reagovati kao pojedina, grupa, ili
institucija i skrenuti pažnju nadležnima: ministarstvu, lokalnim organima,
institucijama, ili se obratiti organizacijama za prava dece za pomoć“ Lada
Marinković ( 2020) Uvod u inkluziju
Korišćeni izvori za ovaj zadatak
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastitniku_gradjana.html
https://www.ombudsman.rs/index.php/o-nama/uloga-i-funkcija
Lada Marinković (2020). Uvod u inkluziju
Zadatak
STAVOVI (3 POENA)
ŠTA MISLITE, KAKAV STAV IMATE PREMA PRIKUPLJANJU NOVACA
ZA LEČENJE DECE OD RETKIH BOLESTI PUTEM FONDACIJA I
DRUŠTVENIH MREŽA?. DA LI TO RADITE ILI NE? I ZAŠTO?. ŠTA SU
PO VAMA ARGUMENTI DA TO TREBA ČINITI A ŠTA SU ARGUMENTI
DA TO NE TREBA ČINITI NA OVAJ NAČIN.
Pokušavam da se postavim u poziciju roditelja, rodbine i bliskih prijatelja kada
saznaju da je potrebna velika svota novca za lečenje deteta . Živimo u zemlji gde
prikupljamo novac SMS –om, humanitarnim akcijama, raznim fondacijama,
preko društvenih mreža. Svakodnevno možemo videti objave o traženju novčane
pomoći za decu. Možemo reći da je za nas to postala svakodnevnica. Mislim da
se većina ljudi pita: ,, Zašto ne pomogne drzava“. Država u ovakvim situacijama
ne može da obezbedi kompletno lečenje, a porodica pak traži pomoć na razne
strane. Prirodno je da tražimo pomoć pa čak i javno, prirodno je i da čovek traži
nadu i podršku, smatram da niko to ne može da osudi. Kada se nadjemo u
situaciji da je nekome potrebma velika finansiska pomoć za lek, operaciju i sl.
ljudski je pomoći. Stoga ne mogu osuditi nikoga ko traži pomoć preko fondacija
i društvenih mreža. Smatram da je svaki pokušaj korak do cilj. Niko nije birao
da bude bolestan, deca su nedužna, ona su bogatstvo naše zemlje i njihovo
zdravlje je na prvom mestu. Na društvenim mrežama se možemo susretati i sa
lažnim predstavljanjima bolesne dece, toga je uvek bilo, i mislim da će uvek i
biti. (to je jedini argument protiv prikupljanja novca putem društvenih mreža).
5
Smatram da najveću ulogu u lečenju dece ima država. Država je ta koja mora da
poboljša zdravstvo, a prvenstveno da pomogne deci. Država je ta koja mora da
proširi godišnji budzet za decu svih uzrasta. Kao zajednica, moramo da radimo
na socijalnoj politici. Na žalos novac ne može da kupi zdravlje i sreću. Nekada
našim najmladjima ne možemo pomoći, ali uvek treba pokušavati pronaći način
da se prikupi novac za mališane.
Zadatak br. 4 B
Strana 49
Grupa II OSTVARIVANJE LIČNIH POTENCIJALA, PRAVO NA RAZVOJ
U ovoj grupi prava spadaju:
Poštovanje roditeljskih prava
Ime i državljanstvo
Zaštita identiteta deteta
Spajanje porodice
Usvajanje deteta
Deca sa oštećenjem vida
Obrazovanje
Ciljevi obrazovanja
Deca kao pripadnici manjina
Ostvarivanje ličnih potencijala i pravo na razvoj ličnosti znači da je potrebno
obezbediti uslove. U ovu grupu prava spadaju: obrazovanje, porodica, kultura i
identitet. Porodica ima posebnu zaštitu države, svako ima pravo na poštovanje
svog porodičnog života. Svako je dužan da rukovodi najboljim interesom deteta
u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Roditelji imaju obavezu da se staraju o
detetu tj. čuvaju, podižu, vaspitanju, obrazuju, zastupaju, izdržavaju i upravljaju
imovinom deteta.
Država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od
zanemarivanja, od fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake
vrste eksploatacije, takdje ima obavezu da poštuje, štiti i unapređuje prava
deteta. Usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete prema
roditeljima. Država je dužna da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi zaštitu
u porodičnoj sredini uvek kada je to moguće. Svako ima pravo na zaštitu, nasilje
u porodici i zajednici u bilo kakvom obliku je zabranjeno.
Svako dete ima pravo na lično ime i ono se stiče rodjenjem, lično ime se može
promeniti ali pod uredbama zakona.
