1.1.
Машинске
конструкције
као
издвојени
делови
машинских
система
.
Значај
и
циљ
изучавања
машинских
конструкција
Под
појмом
СИСТЕМА
у
најопштијем
смислу
подразумева
се
извесна
хијерархијски
условљена
структура
,
у
оквиру
које
се
одигравају
одређене
појаве
или
процеси
.
У
пракси
је
уобичајено
да
се
системи
деле
на
природне
системе
који
су
створени
мимо
знања
и
воље
човека
и
на
вештачке
системе
који
су
реализовани
искључиво
човековом
делатношћу
.
Природни
системи
даље
могу
бити
органски
(
биолошки
)
и
неоргански
(
небиолошки
),
док
у
групу
вештачких
система
спадају
хемијски
,
технички
и
друштвени
системи
.
Сваки
од
споменутих
система
садржи
већи
број
одговарајућих
подсистема
.
За
индустријску
праксу
посебно
су
значајни
технички
системи
,
у
оквиру
којих
се
као
карактеристичне
целине
могу
издвојити
:
машински
системи
,
електри
-
чни
системи
,
грађевински
системи
,
итд
. (
слика
1).
Сл. 1. Подела (класификација) система
У
машинским
системима
увек
се
одвијају
појаве
или
процеси
који
су
у
вези
трансформације
материјала
,
енергије
или
информација
.
На
тај
начин
достигнути
ниво
знања
,
науке
и
технологије
трансформише
се
у
конкретна
техничка
решења
на
изведеним
машинама
и
уређајима
који
раде
у
реалним
експлоатационим
условима
,
што
истовремено
подстиче
како
економски
,
тако
и
свеукупан
друштвени
развој
.
Ово
би
био
један
апстрактни
модел
функци
-
онисања
машинског
система
,
чији
је
шематски
приказ
дат
на
слици
2.
Сл. 2. Апстрактни модел функционисања машинског система
Да
би
сходно
моделу
приказаном
на
слици
2
машински
систем
могао
да
функционише
у
стварности
,
потребно
је
да
поседује
адекватну
конструк
-
цију
.
То
значи
да
треба
да
се
састоји
од
реалних
делова
,
подсклопова
,
склопова
и
осталих
функционалних
целина
,
које
су
у
стању
да
у
потпуности
задовоље
тражене
експлоатационе
захтеве
.
Свака
од
споменутих
структурних
целина
може
се
третирати
као
специфична
МАШИНСКА
КОНСТРУКЦИЈА
,
која
се
у
односу
на
систем
најчешће
анализира
и
проучава
као
издвојена
целина
.
Од
ових
целина
често
може
зависити
квалитет
и
исправност
рада
читавог
машинског
система
.
У
теорији
машинских
система
уобичајена
је
подела
машинских
кон
-
струкција
у
пет
карактеристичних
група
,
при
чему
се
критеријум
поделе
заснива
на
степену
иновираности
конструкцијског
решења
:
1)
Поновљена
конструкција
–
иста
се
поново
уводи
у
производњу
без
икаквих
измена
у
односу
на
претходни
модел
производа
,
или
се
мењају
само
неки
незнатни
детаљи
да
би
се
отклонили
уочени
недостаци
.
У
ову
групу
спадају
и
тзв
. ''
лиценцне
конструкције
''
које
један
произвођач
препушта
другом
произвођачу
,
под
договореним
тржишним
и
економским
условима
.
2)
Конструкција
са
чврстим
принципом
рада
–
у
овом
случају
се
из
генерације
у
генерацију
производа
,
односно
од
произвођача
до
произвођача
,
не
мења
принцип
рада
производа
,
већ
се
само
делимично
могу
мењати
његови
првобитни
облици
,
димензије
,
врста
материјала
и
томе
слично
.
I)
УВОД
У
МАШИНСКЕ
КОНСТРУКЦИЈЕ
1
3)
Прилагођена
конструкција
–
настаје
копирањем
већ
постојећег
принципа
рада
са
неке
друге
машине
или
уређаја
на
нову
машину
или
уређај
који
се
жели
производити
у
''
модернијој
''
форми
,
ради
прилагођавања
ново
-
насталим
тржишним
околностима
(
оваква
конструкција
се
често
назива
и
''
копирана
конструкција
'').
4)
Варијантна
конструкција
–
добија
се
по
принципу
''
комбинаторике
'',
када
се
у
оквиру
једног
истог
принципа
рада
изврши
комбиновање
неких
од
могућих
конструкцијских
варијанти
(
на
пр
.,
СУС
–
мотор
радне
запремине
од
2000cm
3
може
се
производити
у
више
различитих
варијанти
са
4
или
6
цилин
-
дара
,
у
линијском
,
боксер
или
V–
распореду
).
5)
Нова
конструкција
–
подразумева
потпуно
нов
принцип
рада
већине
уграђених
склопова
,
подсклопова
или
делова
,
за
потпуно
нове
тржишне
зах
-
теве
или
при
реализацији
неких
нових
проналазака
.
Ово
су
по
правилу
нај
-
сложеније
и
најскупље
конструкције
.
Према
неким
статистичким
подацима
о
машинским
конструкцијама
које
се
појаве
у
свету
у
току
једне
календарске
године
,
око
50%
чине
прве
три
групе
(
поновљене
,
са
чврстим
принципом
рада
,
прилагођене
),
приближно
30%
су
варијантне
,
а
око
20%
нове
конструкције
.
Оштру
границу
између
спо
-
менутих
група
често
је
веома
тешко
поставити
,
па
је
овакво
разврставање
машинских
конструкција
више
оријентационог
карактера
.
Чине
се
и
извесни
покушаји
да
се
одговарајућим
стандардима
пропише
који
степен
иновације
мора
да
постоји
,
да
би
се
одређена
конструкција
сврстала
у
неку
од
претходно
споменутих
група
.
Из
свега
што
је
до
сада
речено
може
се
закључити
да
је
проучавање
МАШИНСКИХ
КОНСТРУКЦИЈА
једна
опште
стручна
дисциплина
која
има
за
циљ
изучавање
машина
и
уређаја
из
најразноврснијих
грана
и
области
тех
-
нике
.
Практична
знања
стечена
изучавањем
овог
предмета
треба
да
омогуће
правилан
избор
,
конструисање
и
рационално
компоновање
различитих
ком
-
понената
у
јединствену
,
складну
и
функционалну
структуру
неке
машине
,
тачно
одређених
својстава
и
намене
.
Циљ
је
,
дакле
,
да
се
у
пракси
створе
РЕАЛНА
–
СТВАРНА
КОНСТРУКЦИЈСКА
РЕШЕЊА
која
нису
увек
једнозначна
,
јер
се
реализују
уз
знатно
учешће
инжењерског
начина
размишљања
и
одлу
-
чивања
,
ослањајући
се
при
томе
на
:
•
теоријска
знања
стечена
кроз
изучавање
других
техничких
наука
:
машинских
материјала
,
машинских
елемената
,
трибологије
,
статике
,
отпор
-
ности
материјала
,
техничког
цртања
,
нацртне
геометрије
и
сл
. (
у
питању
је
,
дакле
,
један
интердисциплинарни
приступ
)
;
•
постојећа
(
изведена
)
решења
на
другим
сличним
конструкцијама
;
•
препоруке
дате
у
разним
стандардима
,
проспектима
,
каталозима
про
-
извођача
и
слично
;
•
лична
искуства
других
конструктора
,
пројектаната
,
корисника
машине
,
стручњака
из
појединих
области
технике
и
слично
.
1.2.
Појам
,
врсте
,
фазе
у
развоју
и
структура
машинских
система
Из
непосредне
праксе
је
познато
да
су
свака
машина
,
уређај
или
направа
састављени
од
мноштва
појединачних
делова
који
обављају
одређену
специфичну
функцију
.
Стога
се
о
њима
може
говорити
као
о
сложеним
систе
-
мима
–
МАШИНСКИМ
СИСТЕМИМА
.
Ови
системи
представљају
материјали
-
зоване
производе
људског
рада
намењене
извршењу
неке
конкретне
функције
.
Посматрано
са
аспекта
намене
,
сви
машински
системи
могу
се
поделити
у
три
основне
групе
:
1)
РАДНИ
(
ИЗВРШНИ
) –
обављају
неки
конкретан
рад
,
тј
.
радне
функције
које
се
састоје
у
трансформацији
,
преради
,
обради
или
транспорту
материјала
(
на
пр
.
машине
алатке
,
млинови
,
дизалице
и
слично
);
2)
ЕНЕРГЕТСКИ
–
претварају
(
трансформишу
)
енергију
из
једног
облика
у
други
,
или
погоне
машински
систем
(
разни
мотори
,
генератори
,
пумпе
,
турбине
,
компресори
,
вентилатори
и
слично
);
3)
НАМЕНСКИ
(
СПЕЦИЈАЛНИ
) –
имају
неку
посебну
намену
тј
.
обављају
неке
специјалне
функције
и
задатке
(
на
пр
.
у
војној
техници
,
код
специјалних
мерења
и
истраживања
,
итд
.).
У
o
пшт
e
узев
,
сваки
машински
систем
(
на
пр
.
нека
машина
алатка
)
у
току
свог
радног
века
мора
да
прође
кроз
фазе
(
етапе
)
приказане
на
слици
3.
КОНСТРУИСАЊЕ
→
ПРОИЗВОДЊА
→
КОНТРОЛА
→
ЕКСПЛОАТАЦИЈА
→
→
→
Сл. 3. Фазе у развоју машинског система
Свака
од
фаза
приказаних
на
слици
3
подједнако
је
важна
за
машински
систем
,
који
се
након
одређеног
временског
периода
проведеног
у
експло
-
атацији
може
ремонтовати
и
након
тога
поново
вратити
у
експлоатацију
,
или
се
мора
одбацити
и
потом
рециклирати
услед
немогућности
обављања
одређене
функције
.
Конкретна
одлука
о
сврсисходности
ремонта
зависи
не
само
од
техничких
,
него
и
од
економских
критеријума
(
економска
исплативост
или
неисплативост
ремонта
).
РЕЦИКЛАЖА
ИЛИ
ОДБАЦИВАЊЕ
РЕМОНТ
2
