1
УВОД
У
МЕТОДОЛОГИЈУ
ИСТРАЖИВАЊА
Проф. др Недељко Родић
Главни циљ наставног предмета
Методологија
истраживања
је да оспособи студенте да примењују, у
пракси и у истраживачким радовима, оне методе за анализу
података и тестирање статистичких хипотеза, које омогућавају
објективну, квантитативну и рационалну верификацију
добијених налаза. Осим тога, циљ овог предмета је да омогући
студентима да са разумевањем прате методолошку и
истраживачку литературу у одговарајућој наставној области и
другим антрополошким
дисциплинама
и критички оцењују
резултате одговарајућих истраживања. Због тога су предметом
обухваћене све елементарне методе за анализу података и
тестирање статистичких хипотеза, при чему су комплексније
групе метода представљене оним процедурама које
се у
савременим истраживањима најчешће примењују. Задатак
предмета је да студенти разумеју логичку и математичку
основу тих метода и да сваку од њих могу да примене
користећи се готовим програмима који су имплементирани на
већини персоналних компјутера. Осим тога, студенти треба да
се оспособе да на савремени начин прикупљају грађу за своје
истраживачке радове и на одговарајући начин их публикују.
Целокупна проблематика Методологије истраживања је,
у ствари, састављена из
три главна подручја
: 1) теорије
експерименталних нацрта истраживања, 2) теорије мерења и
3) статистике. Студенти треба да упознају сва три подручја,
како у теоретском, тако и у апликативном смислу.
2
Значајни доприноси методологији педагогије, методо
-
лошких садржаја и теоријске методолошке
мисли на нашим
просторима датирају од радова Н. Поткоњака, Р. Ничковића,
М. Баковљева, В. Шмидта, Б. Стевановића, А. Радојковића, А.
Крковића, В. Мужића, Т. Продановића, преко Ђ. Лекића, Ж.
Ристића, Д. Савићевића и Ј. Ђорђевића. Нови замах и наставак
поменутих истраживања унапредили су актуелни методолози
педагогије Р. Круљ, Љ. Коцић, Грозданка Гојков, В. Банђур, И.
Радовановић, М. Кундачина, М. Бркић, Ј. Милат, Мирјана
Пешић, као и више млађих истраживача који своје радове
темеље на искуствима савремене науке и методологије.
ФАЗЕ НАУЧНОГ ИСТРАЖИВАЊА
1. Увод
–
дефиниција научног истраживања
Научно истраживање
представља систематско, планско,
објективно, ваљано и циљу усмерено теоријско или
емпиријско испитивање неког проблема, према одређеним
методолошким правилима, чија је сврха да се пружи поздан и
прецизан одговор на унапред постављено питање. Како
постоји мноштво разнородних научних истраживања, тако је
настало и више класификација истих, према разним
критеријумима. Једна од основних подела научних
истраживања јесте на:
-
теоријско и емпиријско (према природи истраживања),
-
фундаментално и примењено (према циљу истражи
-
вања),
4
ц)
Уочавањем празнине у нашем знању
. Многе празнине
се могу ,,попунити’’ изучавањем литературе, али је
могуће да ћемо наићи на случај када не постоји
одговарајуће објашњење емпиријски утврђених
чињеница. Истраживач може да нађе више различитих
претпоставки о проблему и управо то може да га
подстакне да осмисли истраживање којим ће покушати
да да свој допринос налажењу одговора. Проблем треба
формулисати што јасније и прецизније, што неминовно
води
сужавању
првобитног
истраживачког
интересовања.
2.2 Циљ истраживања и постављање хипотеза
Један од начина да се проблем сузи и конкретизује јесте
дефинисањем циљева истраживања. Циљ истраживања може
бити теоријски и/или практични. У зависности од избора
проблема, дефинисаних циљева истраживања, али и личних
афинитета, истраживач може да се определи за квалитативан
или квантитативан приступ. Важан корак у даљем усмеравању
истраживања представља постављање хипотеза. Хипотеза је
недоказана тврдња или претпоставка о постојању извесне
појаве или о повезаности одређених појава, која почива на
извесним знањима, искуству или логици. Наиме, истраживач
покушава да унапред, пре извођења истраживања, понуди
пробно објашњење проблема, одговор на постављено
истраживачко питање. При томе се ослања на резултате
ранијих истраживања, на теоријска знања и на логичко
расуђивање.
5
2.3 Методе и инструменти истраживања
Након дефинисања проблема и циљева истраживања, те
постављања хипотеза, истраживач треба да се определи за
методу истраживања која ће одговарати постављеним
циљевима истраживања и помоћу које ће се моћи проверити
постављене истраживачке хипотезе.
Избор
методе
истраживања:
-
Анкетно истраживање,
-
Индивидуални интервјуи,
-
Групни интервју,
-
Анализа садржаја,
-
Историографски метод,
-
Компаративна метода,
-
Експеримент,
-
Анализа случаја.
Да бисмо неко истраживање
реализовали, потребни су
нам
одређени
инструменти.
Под
инструментима
подразумевамо методолошки осмишљена средства која нам
омогућују да систематски прикупимо податке у складу са
истраживачким
задацима
и
циљевима.
Различите
истраживачке методе имају различите инструменте. У
анкетном истраживању као инструмент се користи анкета. У
интервјуима се користе различити типови интервјуа:
7
-
утврђивање везе и односа између елемената односно
појава,
-
тестирање и проверу могућих закључака.
Сврха обраде и анализе података је црпљење
информација неопходних за стицање одговора на питање због
којег се истраживање предузима. Добијени подаци морају
имати и одређена својства: поузданост, веродостојност,
тачност и значајност.
2.5 Резултати истраживања
Крајњи
резултат,
финални
производ
научног
истраживања је усмено саопштење или писани научни рад,
извештај у којем се на прегледан, обухватан, концизан и
прецизан начин саопштавају односно излажу резултати
истраживања и дају теоријска објашњења истраживане појаве.
При одабирању главних резултата, треба се руководити
постављеним проблемом истраживања, хипотезом и
постављеним циљевима.
3. Закључак
Проналажење решења проблема или одговора на дато
питање на логичан, уређен и систематски начин дефинише
једно научно истраживање. Сврха научног истраживања јесте
да повећа знање унутар неке дисциплине или области, да
служи развоју теорија, практичне примене и развоја алата за
истраживање.
