Факултет за пословне студије и право
Никола Тесла – Унион,
Београд
Семинарски рад из увода у право
Појам и елементи демократије
Ментор:
Студент:
Љупка Петревска, проф.
Јасмина Шулејић, I71
Велика Плана, децембар, 2017. год.
Појам и елементи демократије
Јасмина Шулејић, I71
2. ОСНОВНИ ОБЛИЦИ ДЕМОКРАТИЈЕ
Као што нема јединствене дефиниције демократије, тако не постоји ни једниствена, или
приближно јединствена, њена класификација. Тако се демократија разврстава по
облицима, врстама, моделима, формама и типовима. Гледано са становишта учешћа
грађана у власти тј. повезивањем и остваривањем народне воље са државом
демократију посматрамо са аспекта њених основних облика:
1. Облик посредне демократије
2. Облик непосредне демократије
3. Облик полунепосредне демократије
2.1. Облик посредне и полунепосредне демократије
Посредна демократија назива се представничка демократија, пошто се воља народа
остварује преко изабраних представника у органима власти. Идеја посредне
демократије је да сваки појединац треба да учествује у избору оних, који ће као
најбољи чинити Владу, као њихови представници, ако већ није у стању да непосредно
учествује у свему што се тиче живота у заједници. Представничко тело врши власт у
име народа, па та власт не припада том преставничком телу, већ припада народу.
Систем представничке демократије не угрожава начело народне суверености, јер народ
остаје и даље суверен, а на слободним изборима бира своје представнике који врше
власт.
Представничка власт треба да буде ограничена уставом и законом. Да би демократија
дошла до већег изражаја морају бити испуњени следећи услови:
• да кандидовање представника буде слободно и да грађани врше то право,
• да се кандидовање врши појединачно, а не по листама,
• право гласа треба да имају сви пунолетни грађани
• однос бирача и представника мора бити такав да грађани могу познавати рад
преставника, да представници подносе извештаје о свом раду бирачима и буду у вези са
њима.
Суштина полунепосредне демократије је у учешћу и народа и народних представника у
власти и одлучивању. Наиме, изборни представници у парламенту, влади и другим
органима, доносе све одлуке изузев неких које се сматрају битним, а доноси их сам
народ (референдумом, плебисцитом, или на неки други непосредан начин). Тај
мешовити систем остваривања демократије врло је чест и јавља се у огромној већини
држава, јер чистих облика учешћа само грађана или само изабраних представника
грађана нема.
Устав СРЈ утврђује: „У Савезној Републици Југославији власт припада грађанима.
Грађани врше власт непосредно и преко слободно изабраних представника“ (члан. 8.
Устава). Сасвим је јасно уставно утемељење полунепосредне демократије у вршењу
власти, јер је утврђено:
• Да грађани врше власт непосредно и тако остварују своју сувереност,
• Да грађани врше власт и преко слободно изабраних представника.
4
Појам и елементи демократије
Јасмина Шулејић, I71
2.2. Облик непосредне демократије
Непосредна демократија је вршење одређених послова непосредно од грађана. Ово је
најнепосредније остваривање народне воље, народне суверености, пошто овим путем
грађани у целости учествују у вршењу власти. Међутим, откад постоје такви облици
демократског одлучивања и вршења власти, поставило се питање у којим случајевима
се може примењивати тај облик, а када то није могуће. Издиференцирали су се неки
облици који се могу примењивати, а то су: масовне скупштине, референдум, народна
иницијатива и др. Ако устави утврђују да власт припада народу, то не значи да власт
врши сваки појединац, већ народ у целини. Према томе је, интегрална, потпуна
непосредна демократија, где би сваки појединац учествовао у власти неостварива. Она
је у сфери теоријских претпоставки. Када се појединци нађу у власти, они су само орган
народа и не остварују своју власт.
У савременој, многољудној и сложеној држави тешко је остварити непосредну
демократију, иако она увек има предност, у свим делатностима државне организације,
па долази до комбинације посредне и непосредне демократије. Облици непосредне
демократије су доста различити, тако имамо зборове грађана, грађанску иницијативу за
доношење одрђених аката и предузимање одређених мера од стране државних органа.
Најзначајнији облик непосредне демократије је референдум који се састоји у
изјашњавању грађана о постављеном питању. Одлука на референдуму је коначна и њу
орган мора применити. Наравно, да је врло важно припремити референдум, објаснити
грађанима постављено питање и његов значај, као и обезбедити све друге услове који
су битни да се грађани слободно определе и гласају. Комбинација посредне и
непосредне демократије, са што већом применом непосредне демократије, чини
остварење и развој демократије. Развој свих ових елемената може омогућити веће
учешће грађана у вршењу власти, односно остварењу демократије.
У демократији, било да је она непосредна, посредна, или комбинација ова два, је пре
свега битан глас. Глас сваког појединца чини суштину бирања својих представника,
који ће касније водити државу у њихово име. Током историје постојале су различите
малверзације, а неке од тих крајње чудних радњи су променили токове историје. Било
како било, гласање је основни израз демократије, јер се кроз парцијално присрупање
добија јаснија слика о томе ко је ЗА а ко ПРОТИВ (вечита дилема и вечити проблем).
5
