I.
NASTANAK I POJAM PRAVA
1. Problemi u definisanju prava ………….str. 159
Pravo se može uglavnom posmatrati kao društvena pojava, kao sređena celina pravnih
normi i društvenih odnosa (pravni poredak) i kao sistem prava, povezanost određenih
pravnih normi kao sistem. Kao društvena pojava pravo se vezuje za mnoge druge
društvene pojave, a posebno za običaj i moral. Međutim, zajedničko za pravo i druge
društvene norme da su to pravila koja regulišu ponašanja ljudi u društvu. Država je dala
osnovne elemente i učinila razliku kod pravnih normi u odnosu na druge društvene
norme. Dakle država je ta koja daje pravno obeležje normama i to se manifestuje u
obezbeđenju primene norme, obezbjeđenju sankcije u slučaju da se norme ne primenjuju.
Država stvara prvane norme ali ih mogu stvarati razne organizacije, pa i privatna lica
(statuti, ugovori). Prema tome za karakter pravnih normi nije bitno ko ih stvara, već da
država obezbeđuje primenu pravnih normi, da ih sankcioniše jer država za razliku od
drugih organizacija raspolaže monopolom sile koja se manifestuje u primeni normi.
Pojam prava određuju teoretičari i filozofi prava. Razlikujemo deskriptivne (vrednosna
neutralnost) i preskriptivne ( nisu neutralne, kritički preispituju pravo prema moralnim
opšteljudskim standardima) definicije prava. Prvi problem na koji nailazimo prilikom
razmatranja uvođenja u pravo svodi se na definiciju samog prava.Pravnici ne mogu
definisati jednu definiciju o pravu. Od toga kako je on određen i shvaćen zavisi dalje
određivanje pojmova i proučavanja prava. Izgleda da nema apsolutno savremene
najbolje definicije. Cilj pravne nauke jeste da sistematizuje dostignuti nivo građe o pravu
kako bi moderna nauka prava imala materiajl za konstruisanje sopstvenog odnosa prema
prema opštem shvatanju prava.
2. Pravo kao norma i pravo kao fakt..............str. 163
Pravni poredak kao vrsta društvenog poretka koji je regulisan pravnim normama ima
svoja dva elementa, normativan i faktičan. Kao nosioci dva različita pogleda na svet
izdvajaju se normativisti i fakticisti. Najizrazitiji teoretičar normativizma je Hans Kelzen.
Po normativistima ključ za razumevanje prava sadržan je u normi. Sve pojave dovesti u
logičan sklad sa normom. Po shvatanju normativist pravo se uzdiže nad ljudskim
ponašanjem. Da pravo nije na ovaj način shvaćeno ne bi bilo moguće razlikovati krivično
delo ubistva od izvršenja smrtne presude. I jedno i drugo su ljudska dela sa posledicom
prestanka ljudskog života, tek uz ideju prava može se uočiti da je prvo protivpravno a
drugo pravom opravdan prestanak života.Ako pravo shvatimo kao fakt nećemo
razlikovati ako država liši lice života ili to uradi kriminalac. Dok normativisti ističu da je
pravo sastavljeno od normi koje iskazuju ono što treba da bude, fakticisti u pravu
prepoznaju ono što jeste. Predstavnik pravnog fakticizma V. Lundstet objašnjava: Pravo
je uvek i po svemu faktičko stanje i zbivanje, jedan faktički poredak stvari smješten u
postojećoj društvenoj realnosti.
3. Pravo kao jezički proces..................str. 165
Pravo je jedan specifičan proces , odnosno deleatnost sastavljena od misli koje se
iskazuju jezikom- usmeno ili pismeno. Iskazi mogu biti deskriptivni i preskriptivni.
Funkcija deskripcije je da obavještava o činjenicama i da na taj način posredno utiču na
ponašanje ljudi, Funkcija preskripcije je da obaveštavaju o nečijim željama i volji i da
tako neposredno utiču na ljudsko ponašanje, podstičući ih i usmeravajući ih u određenom
pravcu. Očigledno je da normativizmom dominiraju preskriptivni a fakticizmom
deskriptivni iskazi.
4. Pravo kao vrednost...............str. 166
Radbruh izvodi pravo iz ideje pravde. Pojam prava je usmeren na ideju prava koja ne
može biti ništa druge nego pravda.
Dakle, pravo se može pojaviti kao vrednost kojoj teže skupine ljudi željne dobre
organizovanosti sa ciljem skladnog razvoja međuljudskih odnosa. Opšteprihvatljive
vrednosti čovječanstva i ljudske civilizacije iz kojih izvire pravo kao vrednost su pravda,
sloboda, mir, red i sigurnost.
5. Pojam prava........str. 169
Pravo se može posmatrati filozofski, metafizički, vezivati za pravdu, slobodu, čast itd.
Mi smatramo da pojam pravo treba odrediti pre svega u najširem smislu kao društvenu
pojavu.
Pravo je skup pravnih normi koje regulišu društvene odnose u državi (državno-pravni
poredak), usmeravajući ih ka razvoju i ostvarenju određenih vrednosti i ciljeva, a čija je
primena obezbeđena (sankcionisana ) državnom, njenim aparatom koji raspolaže
monopolom fizičke sile.
Prvi elemenat (normativnog karaktera): Pravo je skup pravnih normi
Drugi elemenat (sociološkog karaktera): pravo reguliše društvene odnose u državi
Treći elemenat (faktičkog karaktera): da se pravnim normama ostvaruju vrednosti i
ciljevi određenog društva i države
Četvrti elemenat (faktičkog karaktera): da je primena pravnih normi obezbeđena
(sankcionisana) državnim aparatom koji raspolaže monopolom fizičke sile
Pravo ima funkciju da disciplinuje slobodu odnosno da reguliše odnose u društvenoj
zajednici. Pravo je nezainteresovano za neke odnose. Samo oni odnosi koji su konfliktni
će se regulisati putem pravnih normi.
II PRAVNA NORMA
1. Pojam pravne norme...................str. 188
Pravne norme regulišu najbitnije društvene procese bez kojih država ne bi mogla biti
skladno uspostavljena. Za tipične moralne norme pravni poredak ne pokazuje interes, npr.
Zabrana laganja drugih, nemaju značaj po funkcionisanje države jer ne tretira celovitost
društvenih pdnosa. (Muž prevario svoju ženu, on je prekršio moralnu normu ali zbog toga
neće biti ugroženi društveni odnosi već samo nekoliko pojedinačnih. Odnos među
moralnim normama nije hijerarhizovan a među pravnim normama postoji njihova
međusobna hijerarhijska usaglašenost. Kazne su kod moralnih normi fizičke a kod
pravnih fizičke.
Pravo je sastavljeno od mnogobrojnih i raznovrsnih pravnih normi. Pravna norma je
osnovni element prava. Pravna norma je pravilo ponašanja ljudi u društvu sankcionisano
od strane države, njenim monopolom fizičke prinude.
2.Elementi pravne norme.................str. 191
Svaka pravna norma sastavljena je odre]enih elemenata. Tek usaglašeno sadejstvo ovih
elemenata nam omogućava da stvorimo celinu koju određeujemo kao pravna norma.
Kod pravne norme razlikujemo sledeće delove, elemente: predpostavku (hipotezu)
dispozicije, dispozicija, predpostavku sankcije, sankcija. Dva pravila u pravnoj normi su ,
primarno pravilo je dispozicija a sekundarno sankcija.
Predpostavka (hipoteza)dispozicije
– ukoliko se ljudi nađu u određenoj situaciji tek
onda su obavezni da se ponašaju po pravilu koje je propoisao stvaralac norme.
Sankcija –
je pravilo ponašanja čija je primena uslovljena prekršajem dispozicije. Lice
koje je učinilo prekršaj dužno je da se ponaša po sankciji (kod npr. Smrtne kazne državni
organ će primeniti sankciju). U pravnoj normi određuju se razne sankcije: opomena,
ukor, novčana kazna..
Zbog značaja i vasžnosti pravnog poretka sankcija se unaprijed odrežuju. Ovo pravilo se
naziva princip zakonitosti (legaliteta).Krivica i sankcija moraju biti određeni u normi pre
nego što je delo učinjeno.
Vrste sankcija:
sankcije kao prinudne mere su mnogobrojne i vrlo različite.
Sankcije se mogu podeliti prema težini prekršaja koji opet zavisi od težine,
veličine povrede interesa države. Osnovna podela na teže i lakše.
Sankcije se mogu podeliti s obzirom na vrstu dobara koja se oduzimaju.
Sankcije se dele prema vrstama prekršaja i granama prava.
Sankcije se mogu podeliti prema tome na koga su uperene, na koga se primenjuju.
U pravu postoje sankcije koje se odnose na posebnu oblast – međunarodno pravo
3. Vrste pravnih normi...........str. 211
Osnovne podele u uvodu u pravo su:
Uslovne i bezuslovne norme – Uslovne su one koje sadrže uslov. Od ispunjenja
uslova zavisi primena norme. Uslov se nalazi u pretpostavci dispozicije.
„Građanin koji je navršio 18 godina života ima pravo da bude biran.“ Bezuslovne
norme ne sadrže uslov „Zabranjen je prinudan rad“.Njihova primena nije
uslovljena.
Apstraktne (opšte) i konkretne norme – Apstraktne norme se odnose na niz
istovetnih slučajeva „Život čovjeka je neprikosnoven“ a konkretne se odnose na
određeni slučaj „naređuje se rušenje kuće u mestu N, u ulici na broju..
Opšte (generalne) na sve građane, posebne npr radnici i individualne (pojedinačne
norme) janko Janković je dužan da plati porez.
4. Povezivanje (hijerarhija) pravnih normi...str.213
Prvane norme kroz povezanost stvraju određene celine i skupa čine pravni poredak. Za
pravni poredak naročito je važno povezivanje pravnih normi po opštosti odnosno
konkretnosti u regulisanju društvenih odnosa a sa tim u vezi razlikujemo podelu na
opšte i konkretne. Opšte norme su iznad konkretnih. Postoje više (koje se nalaze u
osnovnim višim aktima kao što su ustav, zakon i niže opšte norme koje se nalaze u nižim
aktima kao što su uredbama, pravilnicima i dr
Povezivanje pravni norme se izražava tako što se opšte norme nalaze u zavisnosti i
hijerahijsom odnosu prema stepenu opštosti. Pravilo je da viši akti sadrže više norme,
norme sa većim stepenom opštosti.
IV. IZVORI PRAVA
1. Pojam izvora prava...........str. 214
Pravo se izražava u pravnim aktima. Postavlja se pitanje izvora prava. Tako dolazimo do
izvora prava u materijalnom i formalnom smislu.
Materijalni izvori
prava
nisu vezani za pravne akte već za društvene faktore i uzroke koji
stvaraju pravo, iz kojih izvire pravo.
Formalni izvori prava
jesu opšti pravni akti jer imaju moć da stavraju pravo, tj. druge i
nove opšte pravne akte.
Pravna snaga
je moć pravnog uticaja koji jedan pravni akt vrši na drugi pravni akt.
Samo su opšti pravni akti izvori prava. Konkretnim pravnim aktom se reguliše pravna
praznina.
Da bi se u potpunosti razumeo formalni pojam kao i vrste izvora prava, treba ukazati na
dva pravna sistema:
Evropsko kontinentalni sistem je nastao pod uticajem rimskog prava. Pravo se pojavljuje,
izražava u opštim i konkretnim aktima, ali su opšti akti izvor prava.
Anglo.saksonski pravni sistem u ovom sistemu pravo se stvaralo pod uticajem običaja i
prakse ( kao i opšti i pojedinačni akti)
2. Vrste formalnih izvora prava……….str. 216
Pre svega kao formalin izvori prava pojavljuju se opšti pravni akti, Prvo mesto bi pripalo
ustavu, a zatim bi došli zakoni I drugi opšti pravni akti koje donosi zakonodavno telo,
potom bi došli akti izvršnog organa I uprave (vlada) Posle ovih akata pravni akti
vrhovnih sudova, potom opšti pravni akti nižih teritorijalnih jedinica (opština) čime bi se
završila grupa opštih pravnih akata državnih organa. Zatim bi došli akti koje donose
društvene organizacije kojima je država dala pravo na donošenje I čije norme država
sankcioniše
Izvori prava mogu biti I druge norme, akti I praksa. U ovoj grupi su važni: Pravni običaji,
sudski precendent, sudska praksa I praksa drugih organa I pravna nauka.
V. PRAVNI AKT
1.Pojam pravnog akta.................str. 220
Pravna norma i pravni akt čine normativni deo pravnog poretka. U najširem smislu pod
pravnim aktom podrazumevamo sve ljudske radnje koje izazivaju ljudske posledice.
Nema spora oko toga da pravni akt predstavlja u suštini kratko rečeno izjavu volje. Kao
izjava volje , izraz razuma, pravni akt je psihički akt. Pravni akt je samo onaj psihički akt
koji sadrži pravnu normu, odnosno pravne norme, ili pak predstavlja uslov za primenu
druge pravne norme (molba, žalba, izjava ne sadrže pravne norme ali su uslov za primenu
neke pravne norme). Pravnim aktima se stvara i izvršava pravo. U pravnom aktu
identifikujemo stvaranje pravne norme, pravnu normu i materijalizaciju pravne norme.
U sferi razmišljanja pravnika praktičara pravni akt se shvata kao pisani pravni tekst u
kojem su sadržane pravne norme.
2.Odnos između psihičkog akta i njegove materijalizacije
Je da između njih ima skladnosti podudarnosti, da je u aktu ono što je donosilac akta i
htio, da između psihičkog akta i njegove materijalizacije nema razlike. Najprostiji oblik
neslaganja je greška u izražavanju (psihički akt ili odluka volje netačno izražena). U
slučaju zablude donosilac akta smatra da su činjenice tačne i na osnovu njih donosi akt.
3. Elementi pravnog akta
Kod pravnih akata razlikujemo dva elementa: oblik (formu) i sadržinu (materiju).
Oblik (forma) pravnog akta
U obliku (formi), u formalnoj strani pravnog akta razlikujemo tri dela (elementa):
nadležnost, postupak i materijalizaciju.
Nadležnost-određuje se ko će akt doneti
Postupak- način kako treba doneti akt
Materijalizacija – ispoljavanje pravnog akta –materijalizuje se jezikom a najčešće
sredstvo je pisana forma akta.
