VISOKA STRUKOVNA ŠKOLA ZA
PREDUZETNIŠTVO
Priručnik
UVOD U PRAVO
Priređivač: Predrag Ćeranić
Beograd, 2011.
SADRŽAJ:
1. OPŠTI DEO.........................................................................................................................4
1.1.
Odnosi i uticaj države i prava..................................................................................4
1.2.
Metodi......................................................................................................................6
1.3.
Definisanje države i prava.......................................................................................7
2. POJAM DRŽAVE...............................................................................................................8
2.1.
Teorije o državi........................................................................................................8
2.2.
Elementi države.....................................................................................................10
2.3.
Vrste država prema odnos u njihovih elemenata...................................................14
3. DRŽAVNI OBLIK............................................................................................................15
3.1.
Oblici državne vlasti..............................................................................................15
3.2.
Oblici vladavine.....................................................................................................20
4. DRŽAVNA ORGANIZACIJA..........................................................................................22
4.1.
Pojam državne organizacije...................................................................................22
4.2.
Vrsta načela državne organizacije
.........................................................................23
4.3.
Državni organi.......................................................................................................25
4.4.
Državna službena lica............................................................................................28
5. TEORIJE O PRAVU.........................................................................................................31
5.1.
Idealističke teorije
..................................................................................................31
5.2.
Racionalističke teorije
............................................................................................32
6. DRUŠTVENE NORME - POJAVE SRODNE PRAVU..................................................35
6.1.
Vrste društvenih normi..........................................................................................36
6.2.
Uloga i odnosi vrsta društvenih normi...................................................................37
6.3.
Osnovni pojam prava.............................................................................................38
6.4.
Potpuni pojam prava..............................................................................................39
7. PRAVNA NORMA...........................................................................................................40
7.1.
Pojam i vrste..........................................................................................................40
7.2.
Delovi.....................................................................................................................41
8. PRAVNI AKT...................................................................................................................46
8.1.
Pojam pravnog akta................................................................................................46
8.2.
Opšti pravni akt......................................................................................................47
8.3.
Pojedinačni pravni akt
............................................................................................58
9. PRAVNI ODNOS..............................................................................................................60
9.1.
Pojam pravnog odnosa...........................................................................................60
9.2.
Elementi pravnog odnosa.......................................................................................60
9.3.
Pravne činjenice
.....................................................................................................63
10.
VAŽENJE I TUMAČENJE PRAVNE NORME
..............................................................65
10.1. Saznavanje pravne norme......................................................................................65
10.2. Važenje pravne norme...........................................................................................65
10.3.
Tumačenje pravne norme
.......................................................................................66
10.4.
Ispravno značenje pravne norme
...........................................................................68
11. PRAVNI POREDAK I SISTEM.......................................................................................71
11.1. Pravni poredak.......................................................................................................71
11.2. Pravni sistem..........................................................................................................72
12. LEGALITET I PRAVNI OBLICI DRŽAVE....................................................................79
12.1. Legalitet.................................................................................................................79
12.2. Pravni oblici države...............................................................................................81
1.OPŠTI DEO
Da je pravna nauka jedna od najstarijih društvenih nauka, pokazuje njeno poreklo koje seže do
početaka evropske civilizacije, koji su postavljeni u antičkoj fi
lozofskoj i društvenoj misli. Pravo
obuhvata skoro sve važne društvene odnose. Ideja prava je postojana, ali su njegove granice
nepouzdane.
Ipak, te odnose pravo nadograđuje i pretvara u novu, pravnu stvarnost. Ta stalna
delatnost, izazvana postojanim ljudskim potrebama, pravnu nauku predstavlja kao jednu od
najstarijih nauka, a njenu pravnu teoriju kao jednu od najstarijih pravnih disciplina.
Predmet U
vod u pravo izučava
osnovna i uvodna teorijska znanja o državi i pravu kao društenim
pojavama između kojih očigledno i na prvi pogled postoje mnogovrsni odnosi i međuticaji. Pri
tome, položaj i uloga proučavanja
i sticanja znanja o državi nisu
ništa manje značaj
na zbog toga
što je u nazivu ove naučne discipline sadržana samo reč pravo, a ne i reč država, jer
je do toga
došlo isključivo zbog racionalizacije izražavanja, mehaničkim skraćivanjem naziva ove
discipline, što se inače čini i u mnogim drugim slučajevima.
Između Uvoda u pravo kao apstraktne pravne nauke i konkretnih pravnih nauka postoje brojne
v
eze. Uvod u pravo obrađuje materijal koji dobija od konkretnih pozitivnopravnih, istorijsko
-
pravnih i drugih disciplina, ali je njegov glavni zadatak da iz tog materijala izvuče najviše
pojmove i zakonitosti koji važe za sve države i prava. Zbog toga se za Uvod u pravo kaže da je
osnovna nauka, jer pruža osnovna naučna znanja o državi i pravu, njihovoj suštini i povezanosti
sa drugim srodnim pojavama.
Ukratko, apstraktna pravna nauka, Uvod u pravo, proučava državu
i pravo kao objektivne društvene pojave, dok konkretna pravna nauka, pravna dogmatika ili
pravna istorija, istražuje konkretnu državu ili pravo u celini ili njihov pojedini deo.
Posebna naučna disciplina sa predmetom kako smo ga mi odredili nastala je tek u
XIX veku,
iako je pravna nauka jedna od najstarijih društenih nauka,
koja ima začetke u antičkoj misli.
Međutim i pored tako dugačke istorije, sve do pojave nemačke filozofske pravne misli,
proučavanja prava i države bilo je i predmetno i metodološki odvojeno, a značaj povezanosti i
prirode ve
za između prava i države nisu uočavana i razmatrana.
P
ostojanje veza i odnosa između
prava i države danas nisu sporni, ali i pored toga,
izlaganja koja slede biće iz pedagoških razloga
razdvojena i podeljena u posebne delove. Da bi takvo razdvajanje bilo m
oguće, pre njega je
neophodno utvrditi prirodu veza i uticaja koje postaje između države i prava.
1.1.
Odnosi i uticaj države i prava
Otkrivanje veza, odnosa i uticaja,
između države i prava otvorilo je u pravnoj nauci mnogobrojna
pitanja, o kojima su
izložena mnogobrojna i različita shvatanja. Sumarni pogled na sva ta
shvatanja pokazuje da su ona ne samo brojna i raz
ličita, već i da se generalno mogu razvrstati u
dve velike grupe.
U prvoj grupi su sva ona shvatanja koja negiraju postojanje bilo kakvi
h veza između države i
prava, ili tako što se tvrdi da su to potpuno nezavisne pojave koje nemaju zajedničkih tačaka
, ili
se negiranje njihovih međusobnih veza čini tako što se država svodi na pravo
, ili pravo na
državu.
Takođe su se javila i shvatanja da
su država i pravo dve strane jedne iste pojave. U
5
svakom slučaju, krajnji razultat svih shvatanja u ovoj grupi je
ste da veza
uzmeđu ovih pojava
nema, a ako
nema veza, onda nema ni međusobnih uticaja.U drugoj grupi su shvatanja čija je
suština u tome da
ukazuju na postojanje međusobnih veza, ali u različitoj formi i intenzitetu, pri
čemu se razlikuje shvatanje uzajamne povezanosti i shvatanje o relativnoj samostalnosti
, pri
čemu su veze i odnosi kod prvih čvršći i neposredniji, a kod drugih fleksibilniji
i slabiji.
U savremenoj pravnoj nauci druga grupa shvatanja ima brojnije pristalice, što, m
eđutim, nije
karakteristika prethodnih istorijskih perioda u kojima je bilo etapa kad su preovladavala
shvatanja iz prve grupe, kao što je to bilo u doba prevlasti istorijskopravne škole, prirodnopravne
škole ili državnopravne škole. Osim što prihvataju viši stepen povezanosti i uticaja,
preovlađujuća savremena shv
atanja ukazuju na to da postoji istovremeno i relativna
samostalnost ovi
h pojava, zbog čega su ti odnos
i veoma složeni korelativni odnosi. Dakle, radi
se o dvostrukom odnosu u kome i država i pravo utiču jedno na drugo
,
međusobno se
uslovljavajući, ali pri tome ne gube ni svoju samostalnost ni svoj identitet.
Uticaj države na pravo
Globalan uticaj države
na pravo najočigledniji je u istorijskim preobražajima države, koji su
doveli do racionalizovanja prava kako bi država mogla da odgovori društvenim potrebama.
Preobražajem države preobrazilo se i pravo tako što je sekularizovano - odvojeno od religije,
globalizovano - tako što je ukinut i prevladan feudalni pravni partikularizam i,
takođe,
formalizovano i standardizovano -
čime je omogućena masovna i ujednačena primena.
Zajednička odlika svih tih preobražaja koji su se dogodili u pravu pod uticajem države
jeste da je
izvršeno logičko i sistematsko uobličavanje prava kao sistema pravila ponašanja.
Uticaj prava na državu
Dakle, isto kao što država racionalizuje pravo, tako i pravo racionalizuje državu. To se
manifestruje u tri konkretna oblika: stvaranjem d
ržave kao pravne organizacije, obezbeđenjem
državnog funkcionisanja i ograničenjem državne vlasti. Dakle, to što se naziva racionalizacijom
države, u stvari je pridavanje pravnih obeležja državnoj delatnosti, tako što se delatnost uređuje i
ograničava.
D
ržava ne nastaje i ne postoji prvo kao društvena činjenica (društvena organizacija) koja se posle
toga, uticajem prava, pretvara u pravnu činjenicu, već je od svog nastanka pravna činjenica
zbog
toga što nastaje donošenjem pravnog akta, koji je uslov da ta društvena organizacija bude država.
Dakle, država je isključivo pravna organizacija i pravna ličnost
- subjekt prava iz tri razloga.
Prvo, zato što u krajnjoj liniji stvara i primenjuje celokupno pravno. Drugo, zato što je uredjena -
organi
zovana pomoću pravnih normi. Treće, zato što je njena delatnost određena pravom,
odnosno delatnost njenih organa se vrši na osnovu i u skladu s pravnim normama.
Drugi uticaju prava na državu ogleda se u omogućavanju državi da funkcioniše
-
pravo učvršćuje
državnu organizaciju, a njenu delatost pretvara u primenu prava. Državna organizacija se
učvršćuje pronošenjem principa hijerarhije iz prava u državnu organizaciju.
Treći uticaj prava na državu posledica je dva već izložena i ogleda se u ograničavanju državne
vlasti,i
to objektivno, propisivanjem načela zakonitosti
- državna vlast se mora kretati u okvirima
pravnih normi. Ovo svojstvo vlasti je važan deo savremenog pojma države i prava.
7
1.3. Definisanje države i prava
U opštoj teoriji prava i države ne postoji saglasnost u pogledu definisanja države i prava. Zato je
o
dređivanje
- definisanje prava i države u dosadašnjem razvoju nauke proizvelo bezbroj
definicija. Zbog toga
Kantova ironična primedba da pravnici još ne znaju šta
je pravo, iako o
tome mnogo raspravljaju, ni danas nije izgubila na svojoj aktuelnosti. Dakle, postoji veoma
veliki broj više ili manje različitih definicija prava i države, a među tim mnogobrojnim
definicijama nije moguće pronaći dovoljno saglasnosti.
Iz
a toga razloga u različitim naukama se koriste različite vrste definicija, a čest je slučaj da se
pored jedne, koja je polazna i osnovna, koriste kao dopunske i druga vrsta definicija. Kao što
smo istakli, nauka o logici, u odnosu na različitost predmeta definisanja, razlikuje sledeće vrste
definicija: definicija stvari, definicija pojma, definicija reči ili jezičkog simbola.
Ponovimo još jednom da postojanje mnoštva različitih defincija države i prava predstavlja
posledicu jedne naizgled paradoksalne činjenice, a to je da su sve definicije tačne, ali sa
mo
delimično, i da su nepotpune.
Pored toga, pravo i država su veoma složene društvene pojave o
kojima
postoje različita polazna i prethodna shvatanja i znanja, posebno filozofska, sa često
suprotstavljeni
m sadržajima, usled čega imperativno zahtevaju korišćenje više definicija i
tehnika, pri čemu se razlikuju one koje su dopunske i sekundarne.
U vezi sa definisanjem kao naučnim postupkom, uvek treba imati na umu da se definisanje
jedne pojave jasno ra
zlikuje od objašnjenja te pojave, kao i da su objašnjenja različite vrste
naučnih iskaza u odnosu na definicije. Objaš
njenja su iskazi koji sadrže uzroke, okolnosti
nastanka i ciljeve neke pojave, a definicije su iskazi koji se odnose samo na svojstva - osobine te
pojave. Definicija mora da bude kratka, mora biti jasna, ne sme biti cirkularna, ne treba da se
sastoji od negacija obeležja.
