Uvod u pravo – predavanja

1. PREDAVANJE – UVOD U PRAVO

POJAM I PREDMET UVODA U PRAVO

Uvod u pravo je jedna visoko teorijska naučna disciplina koja se bavi
osnovnim, opštim i fundamentalnim pitanjima prava u celini.
To drugim rečima znači da se ova nauka bavi pitanjima koja se odnosi na
pojam pravne norme, pravnog akta, pitanjima pravnog subjekta, pravnog
objekta, pravne fikcije, pravne činjenice kao i pitanjima pojma države, oblicima
međunarodne vlasti, državnog uređenja i pitanjima pravnih sistema u celom
svetu.

Uvod u pravo kao naučna disciplina konstituisana je u 19. Veku, a njen
osnivač je bio Rudolf Štamler.

Bitno je naglasiti da danas ne postoji jedinstveno prihvaćena definicija prava
ni na nacionalnom, ni na međunarodnom planu, međutim to nije razlog da ne
postoji pravo I da ne postoji pravne države I sistemi.

DEFINICIJA PRAVA

S obzirom da ne postoji opšte prihvaćena definicija prava taj pojam ćemo
obrazložiti na indukativan način, a to znači da ćemo navesti osnovne
konstitutivne elemente koji čine suštinu prava i bez kojih elemenata nema
prava.

Ti elementi su sledeći:

A. PRAVNA NORMA – uz značajnu ulogu države
B. DRUŠTEVNI ODNOSI – kao preokret za primenu prava I pravnih normi
C. DRUŠTVENE VREDNOSTI – kao što su: pravda, pravičnost, moral,

mir, tolerancija itd…

Upravo zbog ovakve definicije prava, kroz istoriju su se pojavile I određene
škole I teorije kao na primer:

1. Normativistička teorija
2. Sociološko pravna teorija
3. Prirodno pravna teorija

NORMATIVISTIČKA TEORIJA – (škola) propagira stav da je za pravo
najbitnije da ima određeni system pravnih normi koje regulišu određene
oblasti života i rada. Glavni predstavnik ove škole je austrijski filozof prava
Hans Kelzen koji je osnove ove svoje škole saopštio u knjizi Čista pravna
teorija – samo pravna norma, pozitivno pravo je važeće pravo.

SOCIOLOŠKA TEORIJA – Smatra da su društveni odnosi osnova I da nije
društvenih odnosa ne bi bilo ni potrebe da pravo uopšte postoji, a samo oni

odnosi u društvu su pravni ako su regulisani pravom. Glavni predstavnici ove
škole su Emil Dirkem, Žorž Gurvič i Digi.

PRIRODNO PRAVNA ŠKOLA – ona insistira na značaju sistema društvenih
vrednosti, a to su opredeljenja i stavovi koji polaze od toga da je čovek mera
svih stvari, a da bi to čovek zaista I bio, pravo mora polazati u regulisanju
društvenih odnosa od pravde, pravičnosti, morala itd…

POJAM PRAVNE NORME

Pravna norma je jedna od društvenih normi (društvene norme: moral, običaj,
religija, moda, higijena), međutim odmah na početku treba reći da se pravna
norma razlikuje od svih drugih normi po tome što kršenje pravne norme uvek
podleže sankcionisanju tj. Kažnjavanju ako se ta pravna norma krši.

Svaka pravna norma ima 4 osnovna elementa:

1. DISPOZICIJA
2. SANKCIJA
3. HIPOTEZA DISPOZICIJE
4. HIPOTEZA SANKCIJE

(ovo čini strukturu pravne norme)

Pojam i suština pravne norme jeste: da je to obavezujuće pravilo ponašanja
za sva fizička i pravna lica u određenoj oblasti života I rada I ukoliko se neko
ne pridržava tih propisanih pravila, taj će doći pod udar sankcije od nadležnog
državnog organa.
To je pravilo ponašanja u društvu, a onaj koji se toga ne pridržava podleže
sankciji od strane države.
Drugim rečima: nema pravne norme bez dva osnovna elementa:
DISPOZICIJA (pravilo) i SANKCIJA (kazna za one koji ne poštuju pravilo).

2. PREDAVANJE – UVOD U PRAVO 06.11.2014. godine

nastavak –

PRAVNE NORME

Pravne norme su osnovne i najvažnije društvene norme (kao što su: moral,
običaj, tradicija, religija, moda, higijena itd)… međutim, najvažnije norme u
društvu jesu PRAVNE NORME jer one regulišu najvažnija pitanja u društvu
kao što su krivična dela ubistva, krađe, nasilja itd…
Drugim rečima pravne norme za razliku od svih drugih društvenih normi su
sankcionisane od strane države i njenih nadležnih institucija i organa.
Tako na primer za kršenje moralnih ili običajnih normi ne postoje sankcije i ne
stoji država svojom prinudom iza tih normi.

Postoji razlika između pojma pravnog sistema sa jedne strane i pravnog
poretka sa druge strane.

VRSTE DISPOZICIJA

Rukovodeći se kriterijuma na koji način su dispozicije izrečene postoje:

zabranjujuće

naređujuće

ovlašćujuće

deklarativne

- ZABRANJUJUĆE DISPOZICIJE

praktično utvrđuju zapovest ili pravilo čime

se ističe zabrana određenih aktivnosti. Tu spadaju osnovne zabrane da se ne
sme: krasti, ubijati, vršiti nasilje nad drugim.

- NAREĐUJUĆE DISPOZICIJE

to su one zapovesti I pravila kojima se

direktno naređuje koje radnje se moraju bezuslovno izvršiti, kao na primer
plaćanje poreza, vaspitanje dece, vraćanje preuzetog duga itd…

- OVLAŠĆUJUĆE DISPOZICIJE

su ona pravila i naredbe kao što je

ovlašćenje policiji da održava javni red i mir, ovlašćenje određenog organa da
izdaje dozvole I rešenja, ovlašćenje zastupanja

- DEKLARATIVNE DISPOZICIJE

su takve dispozicije koje imaju uopšten i

načelan karakter, kao što su: deklaracije o ljudskim pravima, o zaštiti žena i
dece na radnom mestu. Ove deklarativne dispozicije se uglavnom koriste u
međunarodnom javnom pravu.

DRUŠTVENA FUNKCIJA PRAVNIH NORMI

Osnovna i najvažnija funkcija pravne norme sastoji se u tome da se u društvu
obezbedi: red, mir, poredak, lična bezbednost, imovinska sigurnost, pravda i
pravičnost.

POJAM PRAVNOG AKTA

Pravni akt je izraz psihičke volje pojedinca ili kolektiviteta (fizičkog ili pravnog
lica) koja se pretvara u pravnu normu ili pretpostavku pravne norme i to se
materijalizuje kroz pisani tekst, zaboravlja se i zanemaruje psihička volja i
samo se primenjuju norme iz tog pravnog akta.
(na pr. izraz volje – brak, posledica pravni akt – venčani list)

SLAGANJE PSIHIČKE VOLJE I IZJAVE KOD SAČINJAVANJA PRAVNOG
AKTA

Ne mora uvek značiti da određeni pravni akt izražava originalnu i autentičnu
volju pojedinca ili kolektiva. Tako na primer

neslaganje psihičke volje i izjave može da se ispolji kroz:

1. OMAŠKU
2. ZABLUDU
3. PRINUDU

OMAŠKA

– je onaj slučaj gde se slažu psihička volja i izjava, ali je

došlo do greške u sačinjavanju pisanog teksta pravnog akta. Na primer
imamo slučaj da na suđenju kod saopštavanja presude sudija navede
da se određeno fizičko lice kazni sa 30.000,00 dinara za učinjeni
saobraćajni prekršaj, međutim daktilograf napiše 300.000,00 dinara i tu
je u pitanju slučaj omaške.

ZABLUDA

kao oblik neslaganja psihičke volje i izjave volje – to je

slučaj   kada   raspolažemo   nepotpunim   podacima   ili   nas   je   neko
jednostavno prevario, pa tako na primer kod kupovine kola nismo dobili
tačne i pouzdane podatke i nakon toga vidimo i uverimo se da ti podaci
o kolima (posebno ako su polovna) nisu tačni, a mi nismo proveravali u
nekom   od   servisa,   jednostavno   smo   bili   prevareni   i   dovedeni   u
zabludu.   Drugim   rečima   taj   kupoprodajni   ugovor   ne   bismo   prihvatili
smo posedovali tačne podatke.

PRINUDA

– to je takav oblik neslaganja psihičke volje i izjave gde je

određeno lice zbog izražene pretnje i prinude prihvatilo da da izjavu u
formi svedoka i na osnovu toga je došlo do presude, međutim, da nije
vršena prinuda i pretnja to lice nikad ne bi dalo takvu izjavu, a onda bi i
sudsko rešenje bilo drugačije i pravednije.

PREDAVANJE III – Uvod u pravo -20. Novembar, 2014.

FORMA I SADRŽINA PRAVNOG AKTA

Svaki pravni akt ima svoja dva osnovna dela, a to su:

1. izraz psihičke volje,
2. iskaz psihičke volje putem pisanog teksta, određeni ugovori i drugi

pravni poslovi

Saglasno tome I sama sadržina pravnog akta ima svoj:

A) GLAVNI DEO
B) SPOREDNI DEO

A) U okviru glavnog dela imamo 2 elementa, a to su:

pravne norme koje utvrđuju određena prava i obaveze,

drugi deo dela pravnog akta odnosi se na uslove za primenu pravnih
normi (hipoteza)

B) Sporedni deo sadržine pravnog akta – tu spadaju sledeći elementi:

pravni odnos za donošenje tog pravnog akta (pozivanje na zakon ili
ustav),