Uvod u racunovodstvo

1. Pojam računovodstva

Računovodstvo je podfunkcija funkcije upravljanja, koja svojim informacijama pomaže

funkciju upravljanja, naročito u domenu planiranja (donošenja odluka) i kontrole poslovanja.
Potpunije i preciznije definisanje ovog pojma nije ni malo jednostavno, jer se računovodstvo
može posmatrati kao:

• Proces u kome se prikupljaju, sređuju, obrađuju i čuvaju podaci, oblikuju, prenose i
čuvaju informacije koje su problemski usmerene na donošenje ekonomskih odluka;
•

Deo

preduzeća

koji

bavi

tom

delatnošću;

• Naučna disciplina koja uopštava i unapređuje dostignuća u toj oblasti;
• Nastavni predmeti u školama i na fakultetu.

Postoji veliki broj definicija računovodstva. Jedna od prihvatljivijih bila bi definicija Komiteta za
terminologiju američkog Instituta javnih računovođa, po kojoj je računovodstvo: “Nauka o
beleženju i klasifikovanju poslovnih transakcija i događaja, primarno finansijskog karaktera i
veština sastavljanja značajnih izveštaja, analize i interpretiranja ovih transakcija i događaja i
prenošenja rezultata licima koja moraju doneti odluku ili dati ocenu.”

2. Struktura računovodstva

Računovodstveno planiranje je komponenta računovodstva koja na osnovu podataka iz

knjigovodstva izrađuje planske dokumente poput planskog bilansa stanja, planskog bilansa
uspeha, planskog bilansa tokova gotovine.

Računovodstvena analiza  je komponenta računovodstva koja na osnovu proverenih podataka
utvrđuje povezanost između ostvarenih poslovnih aktivnosti zabeleženih u knjigovodstvenoj
evidenciji   i   onih   postavljenih   planom.  Posebnu   pažnju   posvećuje   utvrđivanju   odstupanja,
objašnjava   uzroke   i   posledice   takvih   odstupanja,   predlaže   korektivne   mere   za   njihovo
otklanjanje i tako omogućuje da se u narednim periodima planovi realnije postavljaju.

3. Delovi računovodstva

Računovodstvo predstavlja celinu sastavljenu od sledećih delova:
1. Knjigovodstvo je sastavni deo računovodstva, njegova računska osnova. Ne postoji
opšteprihvaćena definicija knjigovodstva, jer se i ono kao i računovodstvo može definisati sa

više aspekata (kao nauka . . . Nastavni predmet . . . Organizacioni deo preduzeća . . . i td.) Po
jednoj definiciji “Knjigovodstvo je metod sakupljanja, klasifikovanja, registrovanja, čuvanja,
reklasifikacije i izveštavanja o nastalim ekonomskim promenama na imovini poslovno –
računovodstvene

celine”.

2. Računovodstveno planiranje se bavi sakupljanjem , sistematizovanjem, obradom i
prezentiranjem podataka koji se odnose na buduće poslovanje preduzeća.
3. Računovodstvena kontrola ispituje ispravnost izvođenja propisanih radnih i metodoloških
postupaka,počev od prijema računovodstvene dokumentacije i obrade do oblikovanja finalnih
informacija.

4. Računovodstvena analiza je prosuđivanje i objašnjavanje stanja i uspešnosti poslovanja,
utvrđivanje odstupanja od njega, uzroke za ta odstupanja i njihove posledice.

3.1. Računovodstvene informacije -- definisanje

Najvažniji “proizvodi” rada računovodstva su računovodstvene informacije. “Računovodstvena
informacija je učinak računovodstvene obrade podataka koji je problemski orijentisan i kao
takav

predstavlja

podlogu

donošenje

poslovnih

odluka.”

Računovodstvene informacije su najčešće u obliku računovodstvenog iskaza i računovodstvenog
izveštaja.

• Računovodstveni iskaz je obrazac u kome je na sistemski način iskazan učinak

računovodstvene obrade podataka. (Računovodstveni iskazi u obliku obrazaca kakvi su na
primer Bilans stanja i Bilans uspeha predstavljaju ključni deo računovodstvenog izveštavanja).

• Računovodstveni izveštaji su dopuna računovodstvenih iskaza u svrhu što potpunijeg,

svestranijeg i produbljenijeg računovodstvenog informisanja. Oni sadrže sva potrebna bliža
obaveštenja, objašnjenja, kao i obrazloženja onoga što je obuhvaćeno računovodstvenim
iskazima.

Korisnici računovodstvenih informacija mogu biti interni (unutrašnji) i eksterni (spoljni).

Interni

korisniciračunovodstvenih

informacija:

• Vlasnici kapitala (akcionari, ortaci, država). Njih pre svega interesuju informacije o budućim
efektima   ulaganja   u   poslovne   aktivnosti   preduzeća   i   rizicima   koji   su   sa   tim   povezani.
  •   Organi   upravljanja   i   rukovođenja   (različiti   nivoi   menadžmenta   preduzeća).   Na   osnovu
računovodstvenih   informacija   oni   donose   važne   poslovne   odluke.
• Stručne službe u preduzeću (ostali delovi računovodstva službe analize, planiranja itd, službe
prodaje, tehničke službe i dr.). Njima su neophodne informacije o stanju i kretanju svih ili

• Načelo novčanog merila ili načelo vrednosnog izražavanja. To je zahtev da se sve

računovodstvene kategorije i promene na njima izražavaju u novcu.

• Načelo istorijskog troška ili načelo stvarnog troška. Ono nalaže da se delovi imovine

preduzeća vrednuju u visini za njih uloženih, odnosno primljenih vrednosti. To istovremeno
znači da knjigovodstvo radi sa istorijskim podacima.

• Načelo uzročnosti. Ono zahteva da obračunskom periodu, za koji se utvrđuje rezultat,

budu zaračunati svi prihodi i rashodi koji su u njemu nastali, nezavisno od toga da li i kada su
prihodi naplaćeni, a rashodi isplaćeni.

• Načelo opreznosti. To je zahtev da se imovina preduzeća i obračunati periodični

rezultati oprezno odmere. Da bi se obezbedilo oprezno odmeravanje imovine preduzeća,
princip opreznosti određuje sledeća pravila:

Aktiva

se može procenjivati najviše po nabavnoj vrednosti, odnosno ceni koštanja;

Pasiva

se može procenjivati najmanje u visini nabavne vrednosti.

5. Prosto knjigovodstvo (evidencija)

Današnjem sistemu “ dvojnog knjigovodstva” prethodila je “prosta evidencija” ili “prosto

knjigovodstvo”. Osnovna karakteristika proste evidencije je u tome što se poslovne promene
registruju samo jednom (na pr. Isplata u gotovu se evidentira samo kao izlaz novca iz blagajne)
pa se evidencija o pojedinim sredstvima vodi takoreći izolovano.

Nedostaci

poslovne

evidencije:

nepovezanost

delova,

odsustvo

bilansnog

principa,

odsustvo

dvostrukog

obuhvatanja

poslovnih