1. Sta je filologija?
2.Sta je akrostih?
3. Sta je sonetni venac?
4. Sta su didaskalije?
5.Sta je elegijski distih?
6. Sta je stopa?
7.Sta je endekasilabo?
8. Navedi cetiri sistema versifikacije.
9. Sta je emendacija u filoloskoj kritici?
Predispitna obaveza: 1. tekst: Ivo Andric ,,Ljubav u kasabi" koja je vrsta i stilske figure naci, 2. tekst: Dzejms Dzojs ,,Portret umetnika u mladosti" koja je vrsta dela i ko su recipijenti?

POJAM TEKSTA

Reč

TEKST

potiče od latinske reči

TEXTUM

što znači

TKANJE

i podrazumeva da se reč tekst odnosi na splet reči.

KONTEKST

je govorna ili misaona celina u okviru koje ono što je rečeno ili napisano dobija određenije značenje.

I sam književni tekst predstavlja kontekst za manje misaone jedinice. Književni tekst je ustrojen i delovi ne mogu da se izvlače.
Prisustvo drugih književnih jedinica je vrlo važno, kada bismo menjali i premeštali, mi bismo menjali taj odnos, narušili bismo taj poredak (književni tekst).
I odnosi među samim tekstovima mogu činiti kontekst.

HIPERTEKST

Elektronski zapis na računaru koji daje mogućnost da se tekstovi prebace iz jedne sadržine u drugu pomoću pripremljenih veza-

LINKOVA

. Tekst se grana.

Celina koja je obuhvaćena hipertekstom nema ni početak, ni kraj.
Odnosi se i na slike, zvukove, reči.
Za ovako obuhvaćen tekst koristimo naziv hipermedija.

FILOLOGIJA >LJUBAV PREMA REČI (KNJIŽEVNOSTI)
TEKSTOLOGIJA – textum + logos

– deo filologije koji proučava književni ili naučni tekst(pisan, štampan...) da bi se utvrdila istorija teksta i njegov autentični vid.Neki autori

tekstologiju ograničavaju na istoriju kritičkog izdavanja teksta, dok drugi uključuju i pitanja, probleme kritičkog izdavanja teksta.(Kauzer)

NIŽA FILOLOSKA KRITIKA :

utvrđivanje autentičnosti

VIŠA FILOLOSKA KRITIKA

: problemi autorstva i nastanka dela (moramo odrediti ko je autor i kada je delo nastalo)

Iz varijanti istog dela treba odrediti autentičan i tačan tekst.
Filolog se ne bavi utvrđivanjem umetničke vrednosti teksta.

ATRIBUCIJA

– skup naučnih postupaka kojim se neko delo pripisuje nekom autoru

Kada se autorstvo osporava nekom autoru taj proces je

ATETEZA- NEGATIVNA ATRIBUCIJA

Tekstologija se uvodi u

. veku,konstituise se kao disciplina zahvaljujući nemačkim klasičnim filolozima

BEKERU I LAJBAHU

Izdavanje teksta:
-popularna izdanja
-naucna > faksimilsko (mehanicko),diplomaticko,kriticko

1.

MEHANIČKO- FAKSAMILSKO

– reprodukovanje starijih štampanih tekstova bez izmena. Za ovu reprodukciju koriste se ista slova kao u originalu. Podrazumeva obnavljanje

ukupnih postupaka štampanja originala i obično je ovo jedno od skupljih izdanja.
2.

DIPLOMATIČKO

– podrazumeva naučno izdavanje teksta nekog dela. Poštuje se izvorni jezik pisca i pravopis. Ima sve osobine originalnog teksta.

KRITIČKO

– podrazumeva najverniju, najpotpuniju verziju teksta nekog književnog dela. Najautentičniji originalnom tekstu autora. Jezik pisca se ne menja, ali se osavremenjuje

(interpunkcija i pravopis se prilagodjavaju savremenim pravilima).
Kod dela u rukopisu koristi se

AUTOGRAF

koji služi kao autentičan tekst,služi kao osnova.

Za priređivanje književnih izdanja,kod stamoanih dela koriste se

AUTORIZOVANA IZDANJA.

Pisac je učestvovao.

Dva izdanja dolaze u obzir:

- PRVO IZDANJE – EDITIO PRINCEPS

– izdanje koje reprezentuje autorovu volju.

-IZDANJA POSLEDNJE RUKE

–poslednje izdanje na kom je pisac radio.Obicno se ono uzima,jer je to poslednje izdanje koje je autor overio,a iz ostalih se navode varijante.

Kriticko izdanje sadrži

kritički aparat

koji sadrži

OPŠTI DEO

–objašnjenja i napomene značajne za celo delo.

POSEBNI DEO

– objašnjenja i napomene koje se odnose na pojedine stihove i reči,recenice.

FUSNOTE

- beleške ispod teksta ispisane sitnijim slovima koje ne spadaju u osnovni,glavni tekst,ali sa njim gradi višu tekstualnu celinu.Od teksta je odvojena crtom ili prazninom.

KLASIFIKACIJE KNJIZEVNOSTI

-knjizevnost koju visoko vrednujemo/antopod,pisci koji pripadaju jednom pravcu,usmena/pisana,sinhronijska/dijahronijska
Najvaznija podela za teoriju knjizevnosti jeste po obliku knjizevnih dela,tj. na knjizevne rodove I knjizevne vrste,odnosno knjizevne zanrove.Knjizevna genologija se bavi podelom.

KNJIZEVNI ROD

je rezultat osnovne deobe celokupne knjizevnosti i on obuhvata najsiri skup knjizevnih dela sa zajednickom sustinskom osobinom.

U teoriji knjizevnosti ova podela je izvrsena na 3 roda : LIRSKI,EPSKI,DRAMSKI (lirika,epika,drama).
Platon je govorio o 3 oblika pesnistva:
1.gde se pesnik nikad ne skriva
2.neko drugi govori,ne on
3.kombinacija prva dva.
Renesansni teoreticari utvrdjuju liriku,epiku I dramu.
Gete (XIX vek) govori o 3 prava prirodna oblika pesnistva > lirika-subjektivnost,epika-objektivnost,drama-sinteza subjektivnosti I objektivnosti,izmedju zelja I osecanja,coveka I
okolnosti.
Knjizevni rodovi su 3 osnovna nacina dozivljavanja sveta.
Lirika-subjektivna osecajnost,epika-objektivno pripovedanje,drama-sukob I protivrecnost,tj. svet se dozivljava kao sukob protivrecnosti.

KNJIZEVNE VRSTE

su skupine knjizevnih dela sa nekim osobinama koje se u drugim delima ne javljaju (ili: knjizevne vrste su grupe slicnih dela u kojima se javljaju neke relativno

stalne osobine).
KNJIZEVNI ROD JE SIRI POJAM OD KNJIZEVNE VRSTE!
-Lirika-lirske vrste,epika-epske vrste,drama-dramske vrste.

LIRIKA

Naziv > uz liru,muzicki instrument starih Helena, pevan je melos,melika (=napev).
U okviru lirike je najsubjektivniji odnos prema svetu.
Vaznost lirskog JA,uticaj emocija,misli.Kroz stil,ritam,stilske figure i dr. izrazavaju se subjektivnost i neposrednost.U lirici su cesti motivi ceznja,seta,zanos,ljubav,divljenje…Lirika je
ritmicki I zvucno uoblicena,sugestivna i oslanja se na simboliku slika. Nema fabule i razvijanja događaja kao u epici
Iskazuje se cisto osecanje,nema fabule,uvek je prisutan glavni motiv,a ostali se grupisu oko njega.

Emil Štajger

je rekao da lirika,epika I drama izrazavaju temeljne ljudske mogucnosti jezickog izrazavanja I u svakoj je odredjen stil.Postoji sklad izmedju zvucanja reci I znacenja.Kaze

da nema granice izmedju subjektivnog I objektivnog,izmedju JA i NE JA.
Epika – objektinost I sirina pripovedanja
Drama – sukob izmedju onoga sto jeste I sto treba da bude.
Lirika,epika I drama odgovaraju podrucjima osecajnosti,slikovitosti I logicnosti.

LIRSKE VRSTE

Podela prema motivima : ljubavne,rodoljubive,misaone pesme…
Narodna I umetnicka lirika .> narodna – kolektivni duh,pesnik ne istice sebe (obredne,svatovske,gozbene,tuzbalice…),umetnicke – zna se ime autora.

UMETNICKA LIRIKA

Prvi poznati pesnici javljaju se u VII I VI veku p.n.e. u Staroj Grckoj.Tada su negovani melika (lirika u uzem smislu;pevana uz liru solo ili u horu),jambe (jampsko pesnistvo) i elegije.
ALKEJ I SAPFO (“saficka strofa”) su ostavili najstarije poznate stihove za pevanje uz liru,pevali su o ljubavi I licnim dozivljajima.
Postojala je ANAKREONTIKA (pesniik Anakreont,poznat po tzv. vinskim pesmama).

DITIRAMB

– pesma pisana u slavu boga Dionisa.U pocetku je imala obredni karakter,kasnije postaje vrsta lirske pesme.

JAMBSKO PESNISTVO

>potice od folklornog stiha u jampskom metru, koji je bio najzastupljeniji u tzv. Rugalicama,rugalackim pesmama.Jampsko pesnistvo je obelezeno licnim

tonom I zestinom.

ELEGIJA

– potice od folklorne tuzbalice,pracene frulom;prvo je isticala pouku,a kasnije se okrece tuzi,seti,melanholiji.Pesnik zali za onim sto je izgubio.U Staroj Grckoj elegija je pisana

u elegijskom distihu.Rimski pesnik Ovidije je bio veliki pesnik elegije.

HIMNA

– pesma posvećena nekom ili nečemu što predstavlja predmet obožavanja. Karakteriše je uzvišen ton. Najčešće su himne bogovima.

EPNIIKIJA

- pesma posvećena pobedniku na sportskim takmičenjima.

EPIGRAM

– kratka duhovita ili satirična pesma sa zaokom koja sadrzimudru iliduhovitu izreku.Na kraju pesme iz tzv žaoke, odnosno poente izvodimo satirični karakter pesme.

EPITAF

– zapis na spomenicima i grobnicama.

IDILA

– javlja se u Aleksandriji sa pesnikom Teokritom.Pesma je u kojoj se prikazuje bezbrizan i srecan zivot pastira,seljaka,ribara u ulepsanom vidu,najcesce na

sentimentalan,sladunjav nacin,mada je njegov zivot cesto tezak i naporan.

EKLOGA

- pokazuje prizore iz idiličnog života pastira, njihove ljubavi... Čuvene su Vergilijeve bukolike i upravo se zato pastirske idile zovu bukolike.

Krajem srednjeg veka cveta umetnička lirika. U Provansi (Francuska) su

TRUBADURI

TRUVERI

bili poznati po negovanju do vituoznosti stihova novih metrickih oblika,sa rimom I

uvek novom melodijom.Pevali su po plemickim dvorcima uz pratnju violine,harfe ili citre.Trubadur se obraca vlastelinki,zavetujuci se na podanicku vernost I predaje se obozavanju
svoje divne dame. Važan je kult dame. Dama sa vrlinama i vitez koji joj posvećuje tu pesmu. Kult dame je u vezi sa kultom Bogorodice.

KANCONA

– plemići se obavezuju na vernost i obožava svoju ljubljenu. U Nemačkoj su to MINEZENGERI. U Italiji _____

SONET

– pesnički oblik od 2 katrena i 2 terceta. Mora imati 14 stihova. U katrenima se javljaju dve rime,a u tercetima tri. Frančesko Petrarka je napisao preko 300 soneta.

Engleski/Elizabetanski/ Šekspirov sonet – ukrštena rima. SONETNI VENAC koji se sastoji od 14 soneta – poslednji stih strofe postaje prvi sledeće,a 15-i je majstorski sonet ili
MAGISTRALE – obuhvata redom iste one stihove kojima se u prethodnih 14 soneta jedna pesma zavrsavala,sledeca otpocinjala.U majstorski sonet pesnik unese AKROSTIH – ime koje
se iscitava vertikalno nanize,gledajuci samo pocetna slova stihova,redom.

RONDO

– lirske pesme nastale u Francuskoj u XIV veku (mala vesela pesma u 2 dela I sa jednim refrenom koji se ponavlja). Šarl Orleanski. Počinje refrenom koji se u pravilnim

intervalima ponavlja kurtozna tema.

RONDEL

– malo drugačiji,dve rime i ponovljeni stihovi.

TRIOLET

– 8 stihova. 1 stih se ponavlja 3 puta. Lake, satirične teme,Francuska, 13 vek.

Dolaze oblici preuzeti sa istoka : GAZEL, RUBAIJA, PANTUM, HAIKU

GAZEL

- gazal- dolazi iz arapske poezije,ljubavna,kraća pesma u distisima sa istom rimom u prva 2 i sledećim parnim stihovima.

RUBAIJA

– iz persijske poezije,jezgrovita misaona pesma od 4 stiha sa istom rimom u 3 stiha.Sema : AABA i slicno.

PANTUM

- malajski oblik,gde se u katrenima sa ukrstenom rimom 2. i 4. stih prethodne strofe ponove kao 1 i 3. stih sledece strofe.

HAIKU

– pesma od 3 stiha od 17 slogova.Prvi i treci stih su peterci,a drugi je sedmerac. Iz Japana. Značajan je MACUO BAŠO (XVII vek). - Misao, nagoveštaj, asocijacija cilja.

MODERNA LIRIKA

– druga polovina XIX veka u Francuskoj. Moderna lirika izvlaci iz romanticarske poetike kao nasledje igru fantazije,teznju natprirodnom,ukus za grotesku I

fragmenat.Cesto se tezi spajanju nespojivog,oksimoronu,izazivanju zaprepascenja.Najdalju tacku prepustanja spontanom naviranju reci dostigao je automatski tekst nadrealista.
-Sarl Bodler

Pojam

moderna lirika

ne vezujemo za savremenu liriku,vec za sredinu XIX veka (Sarl Bodler,Rembo,Malarme…).Modernu liriku odlikuje originalnost,individualnost ; izazov za citaoca ;

cesto je nekomunikativna,hermeticna,nekonvencionalna u izboru tema ; neobican izbor tema.Nesentimentalna lirika usmerena je na otkrivanje novih mogucnosti jezika.
Pod uticajem romantizma javljaju se groteska,fragment…
T.S.Eliot se zalagao za impersonalnost u pesnistvu.

Lirsko-epske

vrste su one pesme koje imaju obelezja i lirskog i epskog

BALADA,ROMANSA,POEMA – lirko-epske vrste

BALADA

– od provansalskog glagola

ballar=

plesati.

Prvobitno je oznacavala ljubavnu pesmu koja se pevala uz igru.U Francuskoj je dobila strogo utvrdjen oblik od 3 strofe sa rimama i refrenom.Kasnije,na severu Evrope,baladama se
zovu pripovedne pesme starinskog karaktera sa dijaloskim delovima

ROMANSA

– ime je dobila po tome sto je pevana na narodnom,”romanskom”,a ne na latinskom jeziku.Pisana u osmercima,prvenstveno je opevala junacke podvige.U Francuskoj

oznacava pesmu sa ljubavnim motivima,a u Engleskoj pricanje o romanticnim dogadjajima.Vedrije su od balada.

POEMA

– zbog duzine nije cisto lirska vrsta ; romanticarskog je porekla,cuva lirski licni ton I atmosferu. (primeri:”Strazilovo” Milosa Crnjanskog,”Djacki rastanak” Branka Radicevica).

EPIKA

Naziv potice od helenske reci

epos=

rec,govor,prica.Odnosi se na umetnicka pripovedanja.

Za razliku od lirike koja je obelezena subjektivnoscu,epika je uvek okrenuta spoljasnjem svetu i govori o nekom zbivanju.Ton je umereniji i objektivniji.
Epika zeli da postigne utisak nepristrasnosti,tezi odredjenoj neutralnosti pripovedanja.Bitno je odredjeno odstojanje od predmeta pripovedanja,kao i vremenska distancaGovori o
dogadjaju koji se dogodio u bliskoj ili dalekoj proslosti.
Podela na 2 grupe:

ep u stihu (tu spadaju epska pesma i ep,tj. epopeja)

ep u prozi (tu spadaju pripovetka,novela,roman).

– temelj kulture svakog naroda.Najvazniji drevni epovi su i temelji civilizacija.