1. UVOD
Od same evolucije čoveka i njegovog sazrevanja, razvijanja sposobnosti, povećavao se
i broj stanovnika. To je uslovilo još veće potreba za hranom, tehnikom, planeta Zemlja je
dobijala sve više stanovnika. Nastala su prva oruđa, izvori energije, čovek je razvijao svoje
intelektualne sposobnosti. Onda je shvatio da sva prirodna dobra može da iskoristi, uz izvore
energije i da se snadbeva hranom i svim onim što nam je priroda dala. Shvatio je da pomoću
oruđa može da lovi životinje i da se hrani, da pomoću dva kamena izazove varnice i vatru. To je
bio jedan vid razvića, koji se dalje širio.
Nakon nekog perioda, čoveku je došlo na ideju da sam odgaja biljke i životinje, kako
bi mogao da se prehrani, a samim tim i da obezbedi tržište hranom i time profitira. Razvićem
oruđa i uz antropogeno delovanje čoveka nastaje grana privrede
poljoprivreda
.
Počinje da se razvija i dominifikacija čoveka tj vladavina biljkama i životinjama, te on
počinje da spoznaje i uslove pod kojim biljke i životinje rastu, da bi mogli kasnije da ih u pravo
vreme iskoriste. Kada čovek spozna uslove životnog ciklusa biljaka, on na sve načine pokušava
da joj omogući rast, i razvoj sve dok biljka ne sa plod. Omogućava joj sklonište od nepovoljnih
uslova (plastenik), navodnjavanje (usled velike suše), đubrenje zemljišta zbog povećanja
plodnosti, korišćenje pesticida, herbicida, insekticida i različitih hemikalija za što veći prinos.
Ali oprez, to može da bude i veoma štetno za biljke, i za čovečji organizam koji se hrani
plodovima tih biljaka koji u sebi akumuliraju razne otrove. Ranije, ljudi su preparatima koji
sadrže teške metale prskali bilje, i kasnije prilikom ishrane su ljudi njih unosili u organizam. A
opšte je poznato da teški metali ne mogu da se izbace iz organizma.
Takođe, veoma je bitan način na koji se postupa sa dobijenim plodovima, načini i
higijena njihovog odlaganja moraju da budu u skladu sa propisima i zakonima da bi mogli da
zadovolje tržište. Mnogi ljudi koji se bave poljoprivredom su upućeni u GAP sistem, a neki ni
malo, a to može da predstavlja veliki problem kako za kupca, tako i za životnu sredinu. Potrebno
je da se ljudi više informišu i uče o pravilima poljoprivredne proizvodnje da bismo najmanje
štete naneli našoj prirodi.
1
2. POLJOPRIVREDA KAO DELATNOST
Jedna od važnih privrednih grana, i delatnosti kojim se ljudi bave kako bi živeli, bavili
se proizvodnjom hrane i snadbevali tržište voćem, povrćem i stokom jeste poljoprivreda.
Razvićem čoveka i samog oruđa omogućen je i razvitak ove privredne grane. Evoluiranjem
životne sredine i okruženja omogućava se dominifikacija čoveka prema životnoj sredini,
biljkama i životinjama. Šta to znači? To znači da mi sami dominiramo nad prirodom i
životinjama, i da je poljoprivreda zavisna od čoveka.
Pod poljoprivredom spadaju zemljoradnja i stočarstvo, a takođe možemo da
pomenemo šumarstvo, lov i ribolov, koji više spadaju pod privrednim granama. Pod
poljoprivrednom proizvodnjom se podrazumeva proces proizvodnje biljnih i stočarskih
proizvoda, uzgajanje riba, pčela, pečuraka, puževa, proizvodnja lekovitog i začinskog bilja i dr.
Zemljišta na kojima se održava proizvodnja su tkzv.
poljoprivredna zemljišta,
koja dobijaju
ime prema onome šta se na njima nalazi ( npr. vinogradi, pašnjaci, voćnjaci, njive itd. )
Čovek mora mnogo da ulaže i da se brine o biljkama i životinjama kako bi na tržište
izbacio zdravu hranu. Tu se javljaju mnogi problemi, kao što su napadi insekata, neke bolesti,
hloroze, pojava korova i virusa koji mogu delimično da obustave ili prekinu njihov razvoj.
Takođe, poljoprivreda kao delatnost nije nimalo laka grana privrede. Potrebno je što bolje i
kvalitetnije vršiti proizvodnju, obezbediti sve mere i principe pomoću kojih bi sve bilo u
savršenom redu i da ne ide ni na čiju štetu.
2.1 GAP SISTEM I NJEGOVE KARAKTERISTIKE
U poljoprivredi, upotreba sredstava kao što su aditivi, hormoni, pesticidi, antibiotici,
dovela je do nezadovoljstva potrošača i do gubitka poverenja u institucije zadužene za kontrolu
bezbednosti hrane u Evropskoj uniji. Zbog toga je odlučeno da se izrade dokumenta GAP
sistema kako bi se u što većoj meri zaštitilo zdravlje potrošača. Zahtevi potrošača da kupuju
prirodne, ukusne i sveže proizvode, proizvedene na prirodan i zdrav način u procesu koji ne
narušava životnu sredinu je ubrzalo proces donošenja ovog sistema koji osigurava kvalitet
namirnica od zasada do ulaska na preradu u fabrikama.
2
