UNIVERZITET SINGIDUNUM
Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju
ISTRAŽIVAČKI RAD
TEMA: UVOZ ROBE I USLUGA U SRBIJI OD
2000-2012. GODINE
Beograd, oktobar 2012. godine
SADRŽAJ
UVOD………………………………………………………………………..…… 3
UVOZ PO DESTINACIJAMA I SVETSKI NIVO.................................................. 4
UKUPAN UVOZ I IZVOZ ROBA I USLUGA 2000-2011.................................... 7
UVOZ PO NAMENI ROBE I SEKTORIMA......................................................
10
ZAKLJUČAK......................................................................................................... 12
LITERATURA........................................................................................................ 13
UVOD
2
Spoljno trgovinska razmena naše zemlje nakon sankcija odvijala se u uslovima
poremećene makroekonomske ravnoteže, a posledice toga su raspad tržišta, pad
prizvodnje... Ovakav razvoj događaja doveo je do toga da Srbija izgubi članstvo u
mnogim trgovinskim organizacijama i savezima, što se negativno odrazilo kako na izvoz
tako i na uvoz naše zemlje.
Kada pogledamo ukupan uvoz naše zemlje u periodu od petnaest godina možemo videti
da nakon 1999. godine kada je dostignut rekordni minimum od svega 2.881 mil. dolara
zbog bombardovanja i celokupne političke situacije koja je tome prethodila i koja je
usledila nakon toga uvoz naše zemlje kao i njena celokupna trgovinska razmena rasla je
iz godine u godinu. Ocenjuje se da je visok porast uvoza svakako nastao kao rezultat
postepenog smanjenja carinskih stopa iz godine u godinu. Takođe jako bitan razlog koji
je doveo do ovakvog razvoja događaja i povećanja uvoza jeste i nedovoljna domaća
proizvodnja, ponuda robe i usluga, apresijacija domaće valute, kao i nedovoljna
konkurentnost domaćih proizvoda u odnosu na proizvode koji su dolazili iz inostranstva.
Ukoliko uvoz naše zemlje pogledamo u odnosu na destinacije, odnosno poreklo
proizvoda koje uvozimo možemo videti da su naša dva najveće partnera Evropska unija i
CEFTA
1
.
Evropska unija
Naš uvoz proizvoda iz Evropske Unije dinamično je rastao iz godine u godinu sve do
2009. godine kada usled svetske ekonomske krize i globalnog smanjenja ponude i tražnje
dolazi do značajnog pada sa 13,413 mil. dolara na svega 9,117 mil. dolara 2009. godine.
Tokom 2010. godine dolazi do stagnacije uvoza i nivo je ostao na skoro istom nivou kao i
prethodne godine, dok već 2011. godine ponovo dolazi do povećenja uvoza koji se
ponovo približava stopi iz 2008. godine.
Ukoliko Evropsku Uniju podelimo na njene članice možemo videti da dve destinacije iz
kojih Srbija najviše uvozi su Nemačka i Italija. U trgovinskoj razmeni Srbije i Nemačke u
periodu 2010. i 2011. godine možemo videti da ona iznosi negde oko 2,5 mil. dolara.
Međutim, ukoliko pogledamo odnos uvoza i izvoza u razmeni sa ovom zemljom možemo
videti da Srbija znatno više uvozi nego što izvozi i u toj razmeni ostvaruje deficit koji
iznosi 750 mil. dolara u 2010. godini i 850 mil. dolara u 2011. godini. Ipak svi ovi podaci
bez obzira na negativne podatke pokazuju da je Nemačka u poslednjih nekoliko godina
postala najveći trgovinski partner Srbije. Pored Nemačke značajan uvoz Srbija ostvaruje i
iz Italije.
CEFTA
1
CEFTA (Central European Free Trade Agreement) – Centralno evropski sporazum o slobodnoj trgovini.
Sporazum CEFTA 2006 su u Bukureštu 2006. godine potpisale: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska,
Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Srbija i Privremena administrativna misija
Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa UN Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244.
4
