РЕПУБЛИКА СРПСКА
ЈУ СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР
„Петар Петровић Његош“
Чајниче
ШКОЛА: Гимназија
СМЈЕР: општи
МАТУРСКИ РАД
из биологије
Тема:
Узгајање шума
Професор: Снежана Нерић
Ученик
________________
Нинослав Шарац
Јун, 2016. године
САДРЖАЈ
1. УВОД.........................................................................................................................3
2. ПОЈАМ УЗГАЈАЊА ШУМА..................................................................................4
3. ДЈЕЛОКРУГ УЗГАЈАЊА ШУМА ........................................................................4
4. ШУМАРСТВО И УЗГАЈАЊЕ ШУМА ................................................................4
5. ПОЈАМ САСТОЈИНЕ ............................................................................................5
6. ПРИСТУПИ УЗГАЈАЊУ ШУМА ........................................................................6
7. УЗГОЈНИ ОБЛИЦИ ШУМА .................................................................................6
7.1. Узгојни облик високе шуме ................................................................................6
7.2. Узгојни облик ниске шуме ..................................................................................8
7.3. Узгојни облик средње шуме...............................................................................12
8. ПЛАН ГАЈЕЊА ШУМА........................................................................................15
9. ЗАКЉУЧАК............................................................................................................17
10. ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................18
2
2. ПОЈАМ УЗГАЈАЊА ШУМА
Узгајање шума је научна дисциплина која се бави оснивањем, његом и
помлађивањем шума у сврху оптималног и трајног задовољења потреба друштва,
природе и привреде. Узгајање шума као стручна дисциплина бави се
шумскоузгојним поступцима којима је у најкраћем могућем раздобљу уз
минималне трошкове и очување производне способности шумскога тла могуће
основати и обликовати шумску састојину која ће оптимално и трајно пружати
привредне и опште користи. Оно даје одговор на питање како поступати са
шумском састојином како би испунила циљеве узгајања.
3. ДЈЕЛОКРУГ УЗГАЈАЊА ШУМА
Узгајање шума обухвата:
а) морфологију шума
б) оснивање шума
ц) његу шума
д) помлађивање шума
е) проблематику деградираних шума
ф) узгајање шума посебне намјене
Морфологија шума описује појавне облике шума и изучава њихову
структуру. Оснивање шума обухвата подручја шумског сјеменарства, шумског
расадничарства и пошумљавања. Њега шума се бави процесима и методама
обликовања структуре шумске састојине. Помлађивање шума изучава процесе и
методе измјене генерација. Посебан дио узгајања шума односи се на деградиране
шуме и методе њихове ревитализације. Узгајање шума посебне намјене обухвата
шумскоузгојну проблематику у заштићеним објектима природе, нпр. националним
парковима и парк-шумама. Ту такође спада шумскоузгојна проблематика
заштитних шума те узгајања дрвећа изван шума, на примјер у пољозаштитним и
вјетробранским појасима, у хортикултурне, здравствене, туристичке сврхе и
слично. Данас су приоритетни изазови узгајању шума у нас њега и помлађивање
шума у постојећим еколошким и друштвеним приликама, пошумљавање
обешумљених терена те ревитализација деградираних шума.
4. ШУМАРСТВО И УЗГАЈАЊЕ ШУМА
Шумарство је наука, струка и умијеће привређивања и очувања шума и
станишта, односно читавога шумског екосистема, за трајну добробит друштва,
природе и привреде. Оно се брине о уравнотеженом и трајном управљању шумама
и дрвним залихама, максималним приносима и оптималном помлађивању уз трајну
стабилност шумских екосистема, истовремено водећи бригу о бујном животињском
свијету, обилним и трајним резервама питке воде, атрактивној природи како у
природним тако и у урбаним срединама те о разноврсним услугама и производима.
4
Шумарство као организована струка и наука у Европи настаје у 18. вијеку због
страха од нестанка шума и потребе за рационалним располагањем тим ресурсом.
Узгајање шума је темељна дисциплина шумарске науке и праксе. Дјелокруг
му произилази и понајвише је повезан с биолошком компонентом, али се у
појединим сегментима ослања на техничку и привредну компоненту шумарства.
Уско је повезано с екологијом шума, шумарском фитоценологијом, шумарском
педологијом те генетиком и оплемењивањем шумскога дрвећа. Користи се
открићима ботанике, дендрологије, биометрике, дендрометрије, шумарске
фитопатологије, шумарске ентомологије и осталих дисциплина.
5. ПОЈАМ САСТОЈИНЕ
У већем шумском комплексу и на релативно малом растојању примјећују се
знатне неједнакости у и+згледу шуме. Ове неједнакости не испољавају се само у
мјешовитим шумама, односно шумама састављеним од различитих врста дрвећа,
већ су оне видљиве и у шумама које су састваљене од једне исте врсте дрвећа. Ти
неједнаки дијелови из којих се шумски комплекс састоји, у газдовању шумама
називају се састојинама. Састојина је основна газдинска јединица којом се назива:
дио шуме који је јединствен (истоветан) по својим особинама и који се од осталих
дијелова шуме разликује једном или више битних особина.
Састојине по величини могу бити:
-
врло велике
-
велике
-
мале и
-
врло мале.
Врло велике састојине су оне састојине које се простиру на површини од
више десетина хектара и еколошки су потпуно једнородне, односно самосталне.
Великим састојинама се називају оне састојине које су на најужем дијелу
знатно шире од двоструке висине састојине
Састојине код којих се у на већем дијелу површине јасно осјећају еколошки
утицаји сусједних састојина, што значи да је њихова ширина приближно једнака
или мања од двоструке висине средњих стабала састојине, називају се малим
састојинама.
Ако је површина састојине тако мала, да их околне састојине потпуно
прекривају својим еколошким утицајима, тако да се код њих мијењају услови
средине, па чак и састав приземне флоре, такве састојине се називају врло малим
састојинама.
Поред величине састојине, код издвајања састојина треба водити рачуна и о
њеном облику површине, јер од њега зависи да ли ће једна састојина бити
еколошки самостална или не. Најбоља еколошка самосталност састојина се
постиже ако састојина има приближно облик квадрата, многоугаоника или круга.
5
