1. Увод
Употреба речи „инфлација“ у економији је новијег датума. Израз „инфлација“
потиче од латинске речи
INFLATIO
што у преводу значи надувавање. За време
Грађанског рата (1861-1865), у САД појавио се израз „инфлација“ када је Влада у циљу
финансирања рата претерано издавала неконвертибилне новчанице.
У монетарној литератури и енциклопедијама може се наћи да је реч инфлација
први пут штампана у делу „Велика папирна обмана или приближавање финансијске
експлозије“ Александра Демлера 1964. године у којој се услед Грађанског рата у
Америци предвидала финансијска катастрофа када је настало надувавање новчаног
промета, што је за последицу имало велики пораст цена.
До појаве инфлације долази када дође до пораста цена који је изазван великом
количином новца у оптицају, а истовремено нема довољно робе и услуга на које би се
тај новац могао потрошити. Повећана тражња изазива нагли скок цена које потрошачи
не желе или нису спремни да плате, што опет изазива смањење тражње и пад обима
привредних активности.
1
2.
Појам инфлације
Нема опште прихваћене дефиниције инфлације, нити се стручњаци могу
усагласити око објашњења њених узрока и последица. Инфлација је повећање
агрегатног нивоа цена у односу на вредност новца или још једноставније то је пад
вредности новца, а тиме и пад куповне моћи.
Куповна моћ новчане јединице огледа се у одређеној количини робе и врста
услуга које се може добити њеном заменом. Дакле, ако у одређеној привреди постоји
инфлација, куповна моћ те валуте пада. Реч инфлација потиче из латинског језика, и у
буквалном преводу значи „надувати се“ – „натећи“. Инфлација доводи до поремећаја
економских токова и омета раст и развој.
1
У малим количинама инфлација се може сматрати избором монетарне,
фискалне, или развојне политике, обесхрабрујући чување и гомилање ликвидног
капитала и подстичући инвестиције. Преко тог нивоа, међутим, ефекат постаје
преувеличан, и инвеститори се наједном налазе у ситуацији у којој "инвестирају у
инфлацију", што само даље подстиче инфлацију. Из свих ових разлога, и потребе за
ограничавањем инфлације преко малених стопа које дисконтују прошлу економску
активност и декуражирају гомилање готовине, највећи број Централних Банака
формулишу за основни циљ стабилност цена, уз осетну, али малу и контролисану
стопу инфлације као циљ.
2
Проблем инфлације, према ранијим схватањима, настаје када се количина новца
мења, а да притом то није пропраћено одговарајућом променом на страни понуде,
односно производњом, тако да сувише велика количина новца јури за сувише малом
количином робе. Новија схватања суштину инфлације објашњавају поремећајима
робноновчаних односа, као стање у којем ефективна новчана тражња видљиво
надмашује понуду робе и услуга, без обзира на то да ли се такво стање, и колико
одражава на повећање општег нивоа цена.
Независне монетарне институције, међутим, углавном могу реаговати еластично
1
Дашић, Д., Пурић С., Тодоровић, Н.,
Основи економије
, Крагујевац, 2006,стр 271
2
Лабус, М.,
Основи економије
, Београд, 2005, стр 215
2
Инфлација понуде (трошковна) настаје као резултат раста трошкова
производње, који се уграђују у цену производа. Ова врста инфлације је
карактеристична за земље са ниском ефикасношћу привређивања, односно за земље са
нестабилном привредом.
Очекивана или инерцијска инфлација је посебно карактеристична за земље са
изразито нестабилном привредом, у таквим условима, очекује се инфлација у будућем
периоду па на тај начин постаје појава са којом рачунају привредни субјекти и
становништво.
Непредвиђена - неочекивана инфлација подразумева велика изненађења. Она
значајно делује на расподелу дохотка и богатства. Неочекивани скок цена неке ће
осиромашити, а друге обогатити, а мало утицати на ефикасност управљања у
фабрикама. Ефекти непредвиђене инфлације изазивају социјалне проблеме
Латентна инфлација се јавља као благи раст цена и траје у дужем периоду.
Једнократна инфлација настаје као резултат одређених мера економске
политике, једнократног раста зарада, једнократног задуживања државе код централне
банке...
Хроничну инфлацију имамо онда када је стопа инфлације већа од 5% месечно у
периоду дужем од пет година.
Галопирајућа, мегаинфлација и хиперинфлација су врсте инфлације у
зависности од њене величине и интензитета. Галопирајућу инфлацију имамо онда када
је месечна стопа инфлације од 15 – 25% , код мегаинфлације је стопа преко 25% , а
хиперинфлације преко 50%. Ona је двоцифрена или троцифрена инфлација у распону
од 2 степена,100 или 200% годишње.
Хиперинфлација је инфлација која се мери у милионима % на годишњем нивоу.
Најзначајније разврставање инфлације je по следећим карактеристикама:
- према пореклу,
- према дужини трајања,
- према интензитету или јачини и
- према степену државне интервенције за њено обуздавање
4
