Uzorkovanje iz dimnjaka
Sadržaj
1. Uvod
3
2. Postupci za pravilno
uzorkovanje
5
3. Gasovi iz dimnjaka
6
4. Izbor metode uzorkovanja
8
4.1 Uzorkovanje čestica
8
4.2 Uzorkovanje gasova
1
1
4.3 Protokol i završni izveštaj
1
1
5. Opis test metoda
1
2
5.1 Test metoda 1
1
2
5.2 Test metoda 2
14
5.3 Test metoda 3
1
6
5.4 Test metoda 5
1
7
6. Zaključak
22
7. Literatura
2
2
2
Uzorkovanje iz dimnjaka
1. Uvod
Više od milion i po građana Srbije udiše zagađeniji vazduh nego što je
dozvoljeno, a među najugroženijima su stanovnici Bora, Kostolca, Obrenovca,
Užica, Smedereva, Pančeva, Beograda, Čačka, Subotice, Valjeva i Loznice!
Praktično ne prođe nijedan mesec a da se u ovim gradovima ne zabeleži
koncentracija zagađujućih materija opasna po zdravlje ljudi. Prema podacima
Agencije za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu životne sredine i prostornog
planiranja, od tridesetak parametara čijim se merenjem određuje kvalitet
vazduha, višedecenijski problem Srbije su: sumpor-dioksid, čađ, azotni oksidi i
taložne materije.
Kad je reč o sumpor-dioksidu, najveće emisije potiču od
industrije, a najteža situacija je u Boru, gde je koncentracija često veća i 60 puta u
odnosu na evropske propise. Iako je, prema našim propisima, granična vrednost
350 mikrograma po metru kubnom, očitana vrednost je iznosila je preko 13.000
mikrograma. Izuzetno visoko zagađenje vazduha sumpor-dioksidom
karakteristično je za Kostolac i Obrenovac. Što se tiče čađi, koja dospeva u vazduh
sagorevanjem goriva u industriji, saobraćaju i individualnim ložištima,
najzagađeniji srpski grad je Užice, u kome je dnevna koncentracija veća od
dozvoljene oko 240 dana u godini. Slede Subotica, Ivanjica, Pančevo, Beograd,
Valjevo i Loznica. Glavni grad Srbije prednjači u odnosu na ostale i po
zagađenosti vazduha azotnim oksidima (benzen, toluen i ksilen), što i ne čudi,
imajući u vidu frekvenciju saobraćaja u Beogradu. Zbog toga su dnevne
koncentracije azotnih oksida u blizini najvećih beogradskih saobraćajnica veće i
po dva, tri puta od dozvoljenih satnih vrednosti, a sličan problem, u nešto manjoj
meri, muči i žitelje Čačka. Opet, zagađenje vazduha taložnim materijama
najizraženije je u Kostolcu i Smederevu, gde je dnevna koncentracija veća od
dozvoljenih vrednosti i po četiri, pet puta.
3
Zagađenom vazduhu izloženi su svi, ali su naročito ugrožene osetljive
grupe: deca, starije osobe, pojedine kategorije hroničnih bolesnika. Zagađujuće
materije u vazduhu ne oštećuju u istoj meri sva tkiva. Na dejstvo sumpor-
dioksida, azotovih oksida i ozona ipak je najosetljiviji respiratorni trakt.
Naravno,
3
Uzorkovanje iz dimnjaka
Slika 1.
Uticaj dimnih gasova na okolinu
2
.
Postupci za pravilno uzorkovanje otpadnih gasova
Otpadni gasovi se ispituju u dimnjacima, kanalima, izduvnim cevima
motora, cevima ventilatora i drugim vodovodima kojima se ispuštaju u vazduh.
Pritom se određuju aerosoli i gasoviti zagađivači, koji čine osnovne sastojke
otpadnog gasa, npr. ugljen-diopksid i kiseonik u slučaju dimnih gasova.
Ispitivanja se vrše da bi se utvrdila koncetracija zagađenja u skladu sa propisima,
kao, i da li uređaji za prčišćavanje ispravno rade. Pored toga potrebno je prikupiti
podatke o sadržaju zagađivača u otpadnom gasu, pre izbora uređaja za
prčišćavanje i u slučaju pojave zagađivača u vazduhu.
Pre uzimanja uzoraka moramo biti upoznati sa procesom proizvodnje: da
li pogon radi kontinualno ili sa prekidima, da li se količina otpadnog gasa menja
5
Uzorkovanje iz dimnjaka
u toku proizvodnje itd. Ovi podaci su neophodni da bi se odredilo vreme
uzorkovanja.
Uzorak može predstavljati sastav gasa u jednom trenutki (zahvaćeni uzorak)
ili može biti srednji uzorak za određeni vremenski period. Ispitivanja su pokazala
da je dovoljan vremenski period od 30 minuta za uzimanje reprezentativnog
uzoraka u većini slučajeva. Pri izboru mesta sa kojih se uzima uzorak i gde se
vrše merenja treba voditi računa o sledećim zahtevima:
1. Mesto treba da bude pristupačno i bezbedno, često postoje otvori ugrađeni
u zidove kanala, dimnjaka, itd. u koje se postavljaju cevi za uzimanje
uzoraka i uređaji za merenje fizičkih veličina.
2. Mesto se bira tako da bude u onom delu kanala, dimnjaka, u kome je
koncetracija zagađivača od značaja za određivalje.
3. Mesto treba da bude opremljeno priključcima za električnu struju, vodu,
vazduh.
4. Da pri oređivanju čestica ne bi došlo do sedimentacije treba uzorak uzimati
u vertikalnom delu gasovoda.
5. Mesta sa kojih se uzimaju uzorci treba da budu za udaljeni od ulaza gasova
u dimnjak, od zavoja, suženja, proširenja, i ventilu.
Sve ove uslove nije uvek moguće ispuniti, pa se moraju naći kompromisna
rešenja.
6
Uzorkovanje iz dimnjaka
dimnjak. Ovo se jos naziva ,,prirodna ventilacija” ili „efekat dimnjaka“.
5
Ovaj
efekat je prikazan na slici 3.
Jednačina predstavlja razliku u pritiscima:
ΔP-razlika u pritiscima, u Pa
C-konstanta i iznosi 0.0342
a- atmosferski pritisak, u Pa
h-visina dimnjaka,u m
To-apsolutna temperatura, u K
T
i
- temperature u dimnjaku, u K
Na slici 3 se vidi kako se sa povećanjem pritiska, brojčanik pomera u
smeru kazaljke na satu. Svetlo sivim strelicama je prikazan protok vazduha.
Slika 3.
Efekat dimnjaka
8
