САДРЖАЈ
УВОД
1. Појам глобализације.................................................... 2
1.1. Термин глобализација............................................. 2
1.2. Дефиниција глобализације..................................... 4
1.3. Процес глобализације............................................. 5
1.4. Процес глобализације тржишта и ефекти на
пословање предузећа............................................... 6
1.5. Носиоци глобализације........................................... 7
2. Узроци глобализације............................................... 8
2.1. Капитализам као узрок глобализације.............. 9
3. Последице процеса глобализације........................... 11
3.1. Објашњење последица.......................................... 12
ЗАКЉУЧАК........................................................................ 14
ЛИТЕРАТУРА.................................................................... 15
1
УВОД
Глобализација
је данас један од најчешће коришћених и најмање прецизно
дефинисаних израза. Многи људи мисле да је она нешто ново, мада је она стара скоро
колико и људска раса.
Термин Глобализација је први пут употребио професор Т. Левит
1
1983. године
како би описао финансијско тржиште.
Глобализација светског друштва, посебно процеси економске глобализације,
учинили су свет релативно јединственим простором на коме се одвијају комплексни
процеси међузависности и међуутицаја људи, народа, култура, религија, привреда,
држава...
Глобализација представља противречан процес повезивања економија, култура и
друштва различите развијености. Схватања о њој су различита. Може се рећи да су с
једне стране они који у глобализацији виде позитивне и цивилизацијске последице, а с
друге критичари тог процеса. Међу позитивним странама глобализације истичу се
већа доступност информација, боље познавање других култура, брзо пословање и
стицање поравнања. .
„Глобализација нам, померањем граница нуди могућност мира и разумевања
људи различитих језика, нивоа образовања, култура, традиција и обичаја. Мислим да
глобализација управо сиромашним земљама нуди велике могућности. Сиромашне
земље захваљујући томе расту и модернизују се. Ко се противи има анахрону визију
развоја друштва, и да се ти људи питају ми можда никада не бисмо изашли из пећине",
казао је Варгас Љоса.
2
Критичари помињу раст неједнакости, сиромаштва искљученост из образовања
и друштва појединаца и група.
Најважнији субјекти глобализације су мултинационалне компаније. Преко њих
се обавља половина споњно-трговинских размена.
1
Теодор Левит је био амерички економиста и професор на Харварду. Најпознатији је по популарозовању
термина глобализација којег први пут споминје у свом чланку Глобализација тржишта.
2
Марио
Варгас Љоса је перуански романописац, новинар, есејиста, професор на више унирверзитета и
добитник Нобелове награде.
3
Поред наведеног, глобализација подразумева и могућност експлицитног развоја
јединственог светског система у политичком смислу речи, одн. изградњу сложених
транснационалних ентитета и њихову могућу координацију од стране још виших
инстанци.
Изузетно је битно разумети да глобализацију, како је описана у претходним
редовима, можемо схватити само као могућност, да само неке од сложених процеса
које она обухвата можемо да констатујемо као фактичко стање ствари, и да она заправо
представља тенденцију, која налази како своје заговорнике, тако и своје противнике.
Готово је немогуће формирати јединствен став према глобализацији као
феномену; потребно је проучавати њене сегменте, појединачне процесе у контексту
осталих, како би уопште могле да се сагледају потенцијално добре и лоше последице
глобализације у целини.
Она је врста феномена која у научној дискусији захтева високо развијену
критичку свест и пажљиву анализу; нажалост, због брзине којом се одвијају савремени
процеси глобализације и политичких последица које остављају, извори о процесима
глобализације често представљају мешавину изношења реалних чињеница, затим
идеологија и ставова, отежава научни приступ проучавању овог феномена.
Готово је извесно да су неки аспекти данашње глобализације незаустављиви, као
што је то вероватно случај са развојем Интернета и општом применом информационих
технологија у свим аспектима друштвеног живота. Посматрајући само овај процес,
могуће је уочити колико он одређује своју "околину" у општем току глобализације,
само ако се узме у обзир колики је број техничких, правних и других стандарда
неопходно усвојити на глобалном нивоу како би он могао несметано да се одвија.
Хантингтонове анализе
3
најбоље показују колико је опасно посматрати
издвојене аспекте глобализације, нпр. само економске, ван социо-културног контекста
у коме се јављају, представљајући односе економског система са сродничким
системом у синичким културама. Закључци до којих овај аутор долази указују на то да,
без обзира на прихватање "форме" либерализма, реални резултати, у смислу свих
3
Хантингтонове анализе обухватају случајеве распада држава или дуготрајних грађанских ратова у
земљама са високим степеном културне хетерогености становништва.
4
економских последица које глобализација може да има по неки систем, не морају да
буду копија оних резултата које бисмо очекивали у западној цивилизацији.
У исламском свету, чија се култура есенцијализује у фундаменталистичким
исламистичким покретима, најдиректније се јавља отпор усвајању западног
вредносног система, али не нужно уз одбацивање модернизације у технолошком,
економском и сваком другом смислу.
Чини се да је реалности најближа слика у којој локални фактори (посебне
културе) играју улогу друштвених катализатора у прихватању утицаја глобализације,
филтрирајући утицаје западне цивилизације у функцији унапређења сопственог
друштвеног система, али уз одржање његовог културног и политичког идентитета (в.
традиционализам).
Слика глобализације која убрзано ствара уредно администриран светски систем
у политичком, економском и културном смислу чини се да није реална у блиској
будућности.
1.2. Дефиниција глобализације
Глобализација је један релативно нови израз за неке старе процесе коју су се
раније само другачије називали. Тако нпр. као синониме за глобализацији могли бисмо
поменути ''универзализацију'', ''интернационализацију''...
Глоблозација потиче од француске речи ''глобал'', што значи целовитост,
свеукупност. Појам глобализације може се схватити и дефинисати на различите начине.
Глобализацију можемо дефинисати као процес економског, политичког,
социјалног и културног деловања на наднационалном нивоу, који на глобалном нивоу
мења устаљене политичке, привредне, социјалне и културне односе.
Битна детерминанта овог процеса је технолошки развој који омогућава
просторно и временско смањивање света. У другој половини XX века наступио је нови
економски талас тзв. глобализације.
