Uzroci utapanja i mere prevencije u plivanju

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФАКУЛТЕТ ЗА СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

УЗРОЦИ УТАПАЊА И МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ

У ПЛИВАНЈУ

, 2017

Лепосавић

САДРЖАЈ:

1.Увод.................................................................................................................

2.Фактори ризика..............................................................................................

2.1 УНУТРАСЊИ ФАКТОРИ РИЗИКА......................................................................

2.2 СПОЉАШЊИ ФАКТОРИ РИЗИКА.....................................................................

3.Фазе утапања..................................................................................................

3.1 ИМЕРЗИОНА ФАЗА............................................................................................

3.2 СУФОКАЦИОНА ФАЗА......................................................................................
3.3 ПОДЕЛА ЖРТВИ.................................................................................................

4.Патофизиологија утапања.............................................................................

5.Лечење.............................................................................................................

5.1 МЕТОДЕ ПРИЛАСКА УНЕСРЕЋЕНОМ.............................................................

5.2 МЕТОДЕ ПРИЛАСКА..........................................................................................
5.3 МЕТОДА ``УСТА НА УСТА``.............................................................................

5.4 ПРУЖАЊЕ ПОМОЋИ УТОПЉЕНИКУ БЕЗ СВЕСТИ........................................

6.Мере превенције.............................................................................................
.
7.Допринос смањењу жртви.............................................................................

8.Закључак……………………………………………………………………..

9.Литература…………………………………………………………...............

.2. ФАКТОРИ РИЗИКА

Утапање се најчешће догађа при пливању, роњењу и различитим спортским активностима
у води. Други је узрок изненадних смрти код деце, одмах након саобраћајних несрећа.
Учесталост   утапања   је   код   мушкараца   двоструко   већа   него   код   жена   (у   САД   4,6
мушкараца   :1   жена,   у   Европи   4,2:1).   Разлог   је   вероватно   већа   спортска   активност   и
ризичније   понашање   мушкараца   (злоупотреба   алкохола   или   дроге).   Према   Кумнгсу   и
Куану више од ⅓ утопљеника имало је присутво алкохола у крви. Роњење са задржавањем
даха   повезано   је   са   већим   процентом   утапања   добрих   пливача.   Хроничне   болести:
епилепсија,   хипертензија,   диабетес,   депресије,   анксиозност,   аутизам   или   акутна   стања
типа инфаркта миокарда, плућног едема, и слично фактори су ризика утапања.
Утапања су често повезана са повредама кичме и кичмене мождине, повредама главе и
мозга   и   различитим   фрактурама,   дислокацијама   и   ампутацијама.   Према   искуствима
америчких трауматолога од тројице спашених утопљеника с повредом вратног дела кичме,
двојица завршавају с квадриплегијом (парализом сва четири екстремитета).
Смртни исход утопљеника се вековима уназад објашњавао се гушењем изазваним уласком
воде у плућа. Међутим, крајем XИX вијека аутопсијски налаз утопљеника демантује ово
мишљење јер је у обдукованим плућима било више ваздуха него воде.