„Утопија, Валдорф педагогија/школа, у нашем васпитно-образовном
систему“
„Ваша деца нису ваша деца. Она долазе кроз вас, али не од вас. Иако су с вама, не
припадају вама. Можете им дати своју љубав, али не и своје мисли.Јер они имају
сопствене мисли...“
К. Гибран
У најужем смислу, кажемо да је педагогија „теорија васпитања“, а дидактика
„теорија образовања“ и сама чињеница да је дидактика дефинисана и као грана
педагогије имплицира изразиту повезаност ове две науке. Наше знање о васпитању
и образовању није једнако оном из времена настанка дидактике (17. век). Самим
тим, не мења се само наше знање, него и стварност васпитања и образовања. У
овом раду покушаћу да вам приближим предности и мане Валдорф педагогије,
нечега што се данас „бучно пење на васпитну сцену“ наше државе, али и региона,
neчега што звучи нереално, маштовито, бајковито, а чији је утемељитељ био
Рудолф Стеинер ( Штајнер). То живо пробијање валдорфске школе је довољан
разлог за њено вредновање.
О валдорфској педагогији се не може говорити, а да се не започне са њеним
утемељитељем Рудолфом Штајнером. У геометрију се заљубио док је похађао
Реалну гимназију у Бечу, завршио је биологију, физику и хемију, те показивао
интерес за филозофију и религиозна учења. Прво запослење, које је добио након
студија, било је место приватног учитеља једног заосталог детета. За само две
године рада с њим, Штајнер га је успео обучити за средњу школу, а тај дечак је
после постао доктор. Тај успех је потакнуо Штајнера да се посвети педагогији.
Године 1907. излази и његово педагошко дело „Одгој детета“ посматран кроз
религиозна учења, док већ шест година после оснива властити филозофско-
религиозни покрет под именом антропозофија (скуп езотеричног знања о духовној
нарави човека, света и свемира). Будући да је Штајнер у једном свом предавању у
кругу творнице цигарета Валдорф-Асториа одушевио раднике својом педагошком
идејом, управник творнице му је омогућио отварање властите школе у Штутгарту,
назване
Waldorfschule
(1919.).
Битна чињеница коју је потребно разјаснити одмах на почетку је та да се
валдорфска школа утапа у некој неодређеној духовности. Иако се Штајнеру свиђао
католички култ и кршћански морал, Библију није сматрао књигом божанске Објаве,
Исус Крист је дивовски лик правог човека и учитеља, али није Бог, осим ако смо
сви ми божанска бића. Он се у почетку сматрао католиком али је после себе
замишљао као "свемирског верника“. Убеђен у уверење духовне димензију човека
сматра да је човек првобитно духовно биће које припада духовном, али придаје и
велику важност соматској димензији човека, његовим генима, родитељском
наслеђу и урођеномтемпераменту.
1
Међутим, ове школе теже да буду духовно усмерене и заснивају се на
хришћанским вредностима. Поштују се хришћански празници као и празници
других великих религија. Часови религијског образовања не припадају
валдорфском плану и програму и ове школе похађају деца различитих
вероисповести. Духовни приступ има за циљ да пробуди природну сконост
детета ка дивљењу, чуду и лепоти живота.
У валдорфској пракси,Валдорфовци
радо истичу као примјер своје верске толеранције одржавање веронаука разних
кршћанских конфесија у својим школама. Ко жели, може једном недељно имати и
1
У вртићима су деца груписана по темпераменту, поштује се Хипократова основна подела.
