ВАМПИР У НАШЕМ НАРОДНОМ
ВЕРОВАЊУ И ПРЕДАЊУ
-ИЗ КЊИГЕ ТИХОМИРА ЂОРЂЕВИЋА
УОПШТЕНО
-
Верује се да је вампир мртвац који ноћу устаје из гроба
-
У нашем народном веровању за вампира постоје различити називи. Најчешћи назив
је вампир или вампиран, затим вапер (у креушевачком срезу), вопер (Охрид), вопир
(Преспа), липер (у црноречком округу), лампир или лампијер (у Кучима), вук,
вукодлак или волкодлак (у Херцеговини), укодлак, кодлак, кудљак, вукозлак или
вукозлачина (у Далмаџији), штригун (у Прапутнику), гробник (у Македонији) итд.
-
Фридрих Саломон Краус, који је написао књигу „Slavische Volksforschungen“ сматра
да су вампир и вукодлак два различита појма, али у нашем народу заправо нема
разлике између вампира и вукодлака; може бити да су вампир и вукодлак били два
различита бића са различитим карактеристикама, али су се временом код нас
стопили у једно, тако да је раздвајање немогуће
-
Вампири се у нашој старини помињу често, поготово у XVIII веку, пошто је Србија
1718. године дошла под аустријску власт и тако постала приступачнија сазнању о
догађајима у њој
ШТА ЈЕ ТО ВАМПИР?
-
Вук Караџић каже: „Вукодлак се зове човјек у кога после смрти четрдесет дана уђе
некакав ђаволски дух и оживи га. По том вукодлак излази ноћу из гроба са својијем
покровом преко рамена и дави људе по кућама и пије крв њихову“
Вампири се и од стране других људи описују на сличан начин; једна сељак са
острва Ластова је 1737. године рекао о вампиру следеће: „Тим именом назначују
мртве оживеле који пребивајући у гробовима, убијају и тамане чељад, нада све оне
особе које су пријеким оком гледали за живота, и сувише иду својим кућама и опће
са својим женама, односно мужевима како и прије смрти“
-
У Херцеговини се верује да су вампири зли људи који су другима штетили док су
били живи, а нису се исповедили и покајали за своја дела пре смрти
-
У Далмацији се верује да у рђавог човека након смрти улази ђаво те он излази из
гроба и плаши крештену чељад
-
Нешто дугачија представа вампира налази се у Иванић-Граду и у Хрватској. У
Иванић-Граду су вампири они који умру некрштени, или нерођена деца која су
сахрањена у мајчиној утроби. Верује се да ова деца након седам година „нарасту
велика као вук и окрутнија од вука“, као и да се могу претворити у било коју
животињу. У Хрватској се верује да човек и за живота може бити вукодлак, а да
када овакав човек умре он постаје медовина (медовина ноћу долази у куће, плаши
људе и једе и пије све што пронаће)
-
У већини места се верује да човек постаје вампир тек након смрти, али о томе када
након смрти човек постаје вампир постоје различита веровања
-
Вук Караџић каже да се човек претвара у вампира 40 дана након смрти, док се у
БиХ верује да човек не може постати вампир док не прође 40 дана од његове смрти
(осим ако није странац); негде се верује да се вампир постаје 3 дана након смрти, а
негде да се човек може повампирити „још док лежи мртав код куће“
