1
1. Појмови и изрази у теорији и пракси
У научној и стручној пракси и литератури уобичајна је примена страних речи и израза.
При преводу страних речи и израза због лексичког преузимања појмова и израза у појединим
научним дисциплинама неопходно је прецизирање значења појединих појмова и израза у
датим научним дисциплинама или областима.
Код примене појмова и израза који се преводе са других језика неопходан је договор,
консензус, о прихватању таквих појмова и израза о њиховој примени у пракси.
О поступцима усаглашавања као и потребама за променама усвојених појмова и израза нису
довољни само језички буквални преводи, већ су неопходна стручна мишљења у погледу
научних и стручних тумечења и објашњења.
2. Безбедност
У Речнику правних термина за појам безбедности везују се појмови и изрази: агент службе
безбедности, државна безбедност, међународна безбедност и сл., док се под појмом заштита
везује заштита која се односи на појединца.
У Речнику правних термина се конкретизује појам заштите и стоји: цивилна заштита,
здравствена заштита, заштита од физичких недостатака ствари, заштита околине и сл.
Отуда се код нас чешће користио и одомаћио појам заштите уместо појма безбедности .
У савременим условима појам безбедности се схвата, као непостојање војних, политичких,
економских и еколошких претњи, односно као стање заштићености витално важних интереса у
циљу задовољавања потреба и обезбеђивања могућности прогресивног развоја личности,
државе и друштва.
Ово је посебно од значаја ако имамо у виду појаву ванредних ситуација (елементарне
непогоде, техногене хаварије и катастрофе, примену средстава за масовно уништење,
антропогено деловање на природу), али и последице (људске жртве, нарушавање здравља
људи, уништавање материјалних и природом створених вредности ) све су чешћа схватања, да
је остваривање опште планетарне безбедности приоритетан задатак и циљ на глобалном и
националном нивоу.
3. Људска безбедност
Појам људске безбедности се први пут јавља у међународним оквирима у Извештају о
људском развоју уједињених нација 1994. године где се наводи да "идеја људске безбедности,
иако једноставна, по својој природи ће револуционисати друштво 21. века",
Људска безбедност се разликује од националне безбедности по томе што за референтни
објекат узима људе и заједнице, а не државу. "Људска безбедност се односи на уважавање
потреба људи за будућношћу, тик уз потребе држава, и она минимизује ризике, прихвата
превентивне мере за сузбијање људске угрожености и предузима мере опоравка тамо где
превентивне мере нису успеле".
2
При том треба имати у виду да се сам појам
безбедности
најпре везује само за одсуство
насиља у држави и између држава, а студије безбедности се баве изучавањем претњи,
упОвакво поимање безбедности омогућава истраживања са различитих становишта, нпр.
економског, техничког, здравственог, социолошког, социо-еколошког идт., па у том смислу
може да се говори о различитим типовима безбедности: војној, економској, политичкој,
социјалној, техничкој, еколошкој потребе и контроле војне силе.
Приступ људске безбедности приморава многе институције да обезбеде инсттуционализовану
заштиту уместо повремене заштите која ће бити у складу са потребама, а не шаблонска, која ће
бити превентивна а не реактивна".
Али да би се људска безбедност одржала на ефикасан начин, од суштинске је важности
проактиван однос према претњи без обзира да ли су то изненадне претње, као што су
земљотреси, или неке текуће претње са којима се суочавају сиромашни.
Даље се каже да је људска безбедност усредсређена на људе а не претње. Људска безбедност
је услов који проистиче из ефикасне политичке, економске, друштвене, културне и природне
средине, а не из вршења низа административних процедура.
4. Безбедност, заштита, опасност и штетност
У Речнику српскохрватског књижевног језика [4],
под појмом
сигурност
стоји:
стање, особина онога који је сигуран, онога што је сигурно у коме некоме или нечему
не прети опасност, безбедност; Заклоњен од непријатности, тешкоћа и опасности,
чување, узимање у одбрану, одбрана
Појам сигурност потиче од француске речи sequrite[1] који је карактеристичан за
западно говорно подручје бившег простор СФРЈ; синоним је појму безбедност.
[1] сигурност – фр. sequrite, Речник српско-енглески, [5],;
Заштита
: У квантитативној анализи појам безбедности је први пут дефинисан у америчким
стандардима 50 – их гдина XX века, војне индустрије где се под појмом безбедност
подрсзумева: Стање система са одсуством угрожавања здравља људи или материјалних
добара у датим условима за одређено време
Отуда се у Српском језику у стручној терминологији под појмом безбедност подразумева
стање како ћемо да реализујемо одређене активности и задатке, а под заштитом које методе и
поступке да спроведемо да то реализујемо
Опасност-штетност
: Са становишта безбедности у стручној литератури, о
пасност
[1]
се
дефинише као стање система у коме присуство извора емисије, енергије супстанци или
прекомерна психофизичка и информациона оптерећења, могу да доведу до угрожавања
здравља људи, материјалних и природних добара,
[1]
опасност – енг,
Речник српско-енглески, [5],;
4
време пођеднако удаљено од крајева чега;
средишњи део чега;
скуп природних услова у којим тече, развија се животна активност каквог организма;
социјално животне околности и услови у којим протиче живот човека.
Проистиче да се околина више односи на крај, предео, а средина на услове у којима се одвија
живот што се односи и на радну средину као скуп услова у којима тече и развија се животна
активност.
Појам животне средине је превод једне енглеске речи „енвиронмент” која у српском језику
нема одговарајућег коресподента.
„Environment” је енглеска реч која може да значи „простор” или „животна средина”.
У српском језику не постоји одговарајући израз, па га ми преводимо са две речи: „животна
средина”.
Сам израз „простор” код нас има и друга значења (нпр.: свемирски простор или простор у
некој флаши, али такође и у фигуративном изражавању, као у реченици: „нема простора за
забринутост” и слично).
Међутим, ако и овде усвојимо превод са два израза, како је то Станковић[1], Ђукановић М.,
27
, предложио, тада можемо да се служимо речима „животни простор”, односно „животна
средина
[1] Извор коментара Ђукановић м. [27].
Значи, у нашем преводу је то животна средина.
Сличан је пример за ванредне ситуације. Термин
'ванредна ситуација'
, на пример, на
енглеском језику има као свој еквивалент термин
'emergency“
6. Ванредна ситуација
Ванредне ситуације представљају ванредно и поремећено стање друштва изазвано
догађајима великих размера, којима се
паралише функционисање друштвеног система земље, или
кад настану природне и техничко-технолошке катастрофе великог обима које
угрожавају живот становништва и њихову имовину и материјална добра
Но, без обзира на међусобно различите појаве ванредних ситуација, оне имају заједничку
последицу:
огромне људске жртве и материјална разарања,
па стога и велику потенцијалну опасност по друштво у целини
5
7. Класификација ванредне ситуације
Појам и класификацију ванредних ситуација опредељују пре свега
различите врсте опасности, које угрожавају безбедност и које,
узроковане дејством природе или
делатношћу људског фактора,
могу да доведу до ванредне ситуације на одређеној територији.
Према томе, када се,
редовним активностима
(превентивним, оперативним и другим мерама) не може спречити и
отклонити последице изазване опасностима,
онда стања опасности добијају карактер ванредне ситуације
Због опасности које могу у одређеним околностима да прерасту у ванредне ситуације са
различитим последицама, врло је тешко формулисати:
јединствену,
свеобухватну и
прецизну дефиницију ванредне ситуације,
која би обухватала све њихове карактеристике и специфичности.
Тако да се из ових, а пре свега практичних разлога, различито дефинисање ванредних
ситуација најчешће врши према конкретним потребама.
Уједињене нације нпр.
ванредну ситуацију (осим рата) третирају као последицу катастрофа, а њу дефинишу
као:
–
„озбиљан распад функционисања друштва, који проузрокује
–
људске, материјалне губитке или губитке природног окружења чиме се
–
онемогућава једној земљи да користи своје ресурсе за опстанак живота у
погођеној средини“.
Према наведеној дефиницији, нису сви
пожари,
суше,
7
5. Сталне ванредне ситуације.
Оне су резултат:
широко распрострањеногсиромаштва, а
могу се погоршати услед природних опасноста.
6. Масовне миграције.
Миграције могу бити узроковане последицама
претходно набројаних ванредних ситуација.;
8. Класификација ванредне ситуације према опасностима
Опасности које угрожавају људе, материјална добра и животну средину, могу се
класификовати у разне групе према различитим критеријумима.
Свака од тих група има своје специфичности.
У односу на последице које испољавају на човека, његова материјална
добра и животну средину, опасности се разликују по:
• интензитету (броју жртава и обиму материјалног разарања):
–
акциденти (погинулих, повређених или угрожених од 1 до 1000)
–
удеси (погинулих, повређених или угрожених од 1.000 до 10.000)
–
катастрофе (погинулих, повређених или угрожених преко 10.000)
–
катаклизме (тотално разорена подручја без преживелих или са
–
незнатним бројем преживелих лица)
узроку (ватра, вода, експлозивне и токсичне материје, епидемије, итд.);
пространству (опасности покривају ужу или ширу територију или је непосредно
угрожавају).
Глобално посматрано све опасности би се могле сврстати у две групе:
1. Мирнодопске опасности и
2. Ратне опасности.
Међутим, многе условно назване мирнодопске опасности могу се појављивати у време рата
као природне појаве (земљотреси, поплаве и сл.), или да су:
намерно изазване (хаварије у великим хемијским и нуклеарним погонима, рушење брана
великих хидроакумулација)
