37
37
1. UVOD
U poslednjih četrdesetak godina dogodili su se ekstremni vremenski, klimatski i
hidrološki događaji (npr. poplave) u svim delovima sveta. Globalno, u poslednjih
dvadesetak godina broj hidrometeoroloških katastrofa se udvostručio Ustanovljeno je
kako je El Nino događaj 1997-1998, bio najjači u proteklom veku, te da je uticao na 110
miliona ljudi i stajao globalnu privredu 100 milijardi US $. Statistike prikupljene od
osiguranja za period 1950.-1999. pokazuju da su se najveće prirodne katastrofe dogodile
većinom kao posledica vremena i klime, te da su prouzrokovale gubitke od 960 milijardi
US $. Najviše gubitaka zabeleženo je u nekoliko poslednjih decenija.
Sa naučne tačke gledišta, sve prirodne katastrofe su normalna stvar u razvoju i
starenju Zemlje. Tektonska ploča, vruće tačke i rasedne zone objašnjavaju nam većinu
zla. Međutim, nećemo se zadržavati na geološkim definicijama katastrofa, već ćemo se
usredsrediti na katastrofe same.
Otkad je sveta i veka, katastrofe velikih razmera sastavni su deo ljudske istorije.
Mnoge je zapisao čovek, a za zapis ostalih pobrinula se priroda sama. Jedna od najstarijih
zabeleženih katastrofa, više-manje dokazana, je biblijska poplava.
Poplava koja je potopila ceo svet, a jedini preživeli bili su putnici sa Nojeve barke,
spominje se i u drugim zapisima drevnih naroda, no samo onih koncentrisanih oko
današnje Turske. Naučnici, poglavito geolozi, uspeli su napraviti model koji potpuno
odgovara biblijskom opisu poplave. Potop nije bio planetarnih razmera, iako je bilo doba
poplava i nivo mora se podigla, već se ograničio na pomenuto područje. U vremenu kada
je završilo ledeno doba led koji je dopirao do južnih granica Evrope počeo je da se topi.
Većina reka iz istočne i jugoistočne Evrope nosila je veliku količinu vode koja je punila
tada zatvoreni depresijski bazen u kojem se nalazi današnje Crno more. Voda je pritiskala
okolne planine, buka koja je pritom nastajala bila je zaglušujuća, bog je najavljivao potop
i planine su popustile. Otvorio se Bosfor i cela Mala Azija je poplavljena, sve do planine
Ararat. Nije poznato koliko je ljudi poginulo u toj poplavi, ali je poznato da je u jednoj
koja je zadesila kinesku pokrajinu Huaian Kou kada se izlila reka Huang He poginulo
više od 900.000 ljudi.
Klima, vreme i vodni resursi mogu delovati razarajuće na društveno-ekonomski
razvoj i na dobrobit čovečanstva. Ekstremni događaji vezani uz klimu kao što su poplave
godišnje blizu 35% svih katastrofa. One dovode do ogromnih ljudskih patnji, gubitaka
života i ekonomskih šteta.
Poplava
je stanje vode, kod kojeg je vodostaj reke ili drugih voda znatno iznad
normale. Sistemi za odbranu od poplava čine odbrambeni nasipi.
Prema uzrocima nastanka poplave se mogu podeliti na:
poplave nastale zbog jakih padavina,
poplave nastale zbog nagomilavanja leda u rekama,
37
37
poplave nastale zbog klizanja zemljišta ili potresa,
poplave nastale zbog rušenja brane ili ratnih razaranja.
S obzirom na vreme formiranja vodenog talasa poplave se mogu razvrstati na:
mirne poplave - poplave na velikim rekama kod kojih je potrebno deset i više sati
za formiranje velikog vodenog talasa;
bujične poplave - poplave na brdskim vodotocima kod kojih se formira veliki
vodeni talas za manje od deset sati;
akcidentne poplave - poplave kod kojih se trenutno formira veliki vodeni talas
rušenjem vodoprivrednih ili hidroenergetskih objekata.
Prirodne katastrofe, naročito poplave ne poznaju državne granice. Sprečavanje i
zaštita od poplava predstavlja kompleksnu delatnost, a glavne zadatke obavljaju uprave
za vodoprivredu. Međutim, iskustvo iz prakse ukazuje na to da ova vrsta zaštite ima razne
elemente, kao što je informisanje stanovništva, obezbeđivanje logistike, pružanje
lekarske, psihičke pomoći, spasavanje iz vode i tehničko spasavanje, gde je potrebno
poboljšanje i razvoj organizacije, u tehničkoj oblasti, a takođe i u oblasti obučavanja.
Praksu zaštite od poplava potrebno je proširiti elementima koji bi garantovali bezbednost
ne samo teritorije ugrožene datom opasnošću, već i živote lokalnog stanovništva.
Ovog trenutka ne postoje organizovane snage koje bi bile sposobne za efikasno
obavljanje usaglašene, kompleksne, sprečavajuće i odbrambene delatnosti u više zemalja
istovremeno i po istim standardima za formiranje i obezbeđivanje prihvatnih okolnosti
koje bi približno zadovoljile normalne životne potrebe u blizini njihovog sedišta.
37
37
koliko poplave stravično ugrožavaju bezebdonosni sistem ljudi od ove elementarne
nepogode – prirodne katastrofe, kako u drugim državama tako i u Republici Srbiji.
1.6.Prezentacija dobijenih rezultata istraživanja
1. Najveći broj ispitanika ima preko 40 godina, 27%.
2. Najveći broj ispitanika bio je muškog pola, 56%.
3. Najveći broj ispitanika smatra da bezbednost građana u Srbiji nije
ugrožen poplavama 66,6%.
4. Največi broj ispitanika samtra da poplave ugrožavaju bezbednost zdravlja
ljudi 90%.
5. Najveći broj ispitanika smatra da je životinjski svet u Srbiji ugrožen u
polavama 57,3%.
6. Najveći Broj ispitanika smatra da je imovina ljudi ugrožen u polavama u
Srbiji 88%.
7. Najveći broj ispitanika misli da nisu svi gradovi podjedanko organozovani
od poplava u našoj zemlji 73,7%.
8. Najveći broj ispitanika tvrdi da infrastruktura naše zemlje nije uipšte
zaštićena od mogućih poplava 92%.
9. Najveći broj ispitanika smatra da nije adekvatno odreagovano na posledice
u zadnjim polavama u Srbiji96,2%.
10. Najveći broj ispitanika smatra da je kriv ljudski faktor za poplave u Srbiji
56,3%.
11. Manji broj ispitanika je smatrao da naša zemlja ima odgovarajući zakon o
zaštiti od poplava 23,2%.
12. Manji broj ispitanika je samtrao da se sanacije posledice poplava vrši u
prihvatljivom roku 12,3%.
13. Najveći broj ispitanika smatrao je das u sela ugroženija od poplava u
Republici Srbiji 67,3%.
14. Najveći broj ispitanika smatra da je u Srbiji ugroženija imovina
(57,3%)nego zdravlje (42,7%) u toku polava u našoj zemlji
1.7.Rezultati istraživanja putem ankete
37
37
Rezultati dobijeni netom 30 ipitanika
1 a) 0%
b) 14
c) 13 d) 3
2 a) 2
b) 10
c) 12 d) 6
3 a) 22
b) 8
c) /
d) /
4 a) 16
b) 14
c) /
d) /
Odgovori
1 a) 22
b) 8
2 a) 20
b) /
c) 9
d) 1
3 a) 27
b) /
c) 3
d) /
4 a) 2
b) 28
c) /
d) /
5 a) 2
b) 22
c) 6
d) /
6 a) 20
b) 2
c) 8
d) /
Najveći broj dobijenih odgovora
1 a) 22 ili 73%
2 a) 20 ili 66,6%
3 a) 27 ili 90%
4
b) 28 ili 93,3%
5
b) 22 ili 73,3%
6 a) 29 ili 96,6%
Rezultati istraživanja pokazuju da građani Srbije mogu biti ugroženi od poplava.
Većina ispitanika misli da poplave ugrožavaju kako sistem bezbednosti, tako i
bezbednost i zdravlje ljudi i životinjskog sveta. Većina ispitanika misli da su ugroženija
sela nego gradova i da naša zemlja nema odgovarajući pristup za rešavanja ovog
problema.
2.POJAM POPLAVA
Poplava
(inundacija) je prirodna pojava koja označava neuobičajeno visoki vodostaj
u rekama i jezerima, zbog koga se voda iz rečnog korita ili jezerske zavale preliva preko
obale te plavi okolno područje. Takođe označava i nešto ređu i obično kratkotrajniju
pojavu koja se događa na obalama mora.
1
1
sh.wikipedia.org/wiki/Poplava, pristup sajtu 04.11.2011.
37
37
sintagmatski pojmovi – izazovi, rizici i pretnje bezbednosti ili bezbednosni izazovi, rizici
i pretnje.
2
Rešavanje bilo kakvog bezbednosnog problema u vezi je sa odlučivanjem (donošenje
i realizacija odluka), a svako odlučivanje podrazumeva izlaganje određenom stepenu
opasnosti (rizik).
Ukoliko se govori o poplavama kao prirodnom hazardu, postoji pet ciljeva za njihovo
istraživanje i to
3
određivanje obima ljudske prisutnosti u područjima u kojima se mogu
desiti ekstremne prirodne pojave i procesi,
određivanje dometa prilagođavanja socijalnih grupa na ove ekstremne
pojave i procese,
istraživanje o načinu doživljavanja ekstremnih pojava i rezultujućih
hazarda,
istraživanje procesa izbora mera za reduciranje štete,
predviđanje efekata različitih javnih politika kao odgovora na hazarde.
Ukoliko je to neki događaj koji se dešava tokom tačno ograničenog vremenskog
trajanja u jasno definisanoj geografskoj oblasti, tačno predviđenih posledica i kada
interakcija između ljudi i prirodnih procesa rezultira u značajanu imovinsku štetu,
povredu ili gubitak života tada prirodni hazard postaje prirodni rizik.
Svedoci smo katastrofalnih poplava koje nanose ogromne štete, uništavaju naselja i
gradove, poljoprivredne površine. Poplave predstavljaju jednu od najvećih opasnosti za
ljudsku zajednicu i imaju značajan uticaj na društveni i ekonomski razvoj. Ova
smrtonosna, štetna pojava godišnje ubije na hiljade ljudi širom sveta, a pritom izaziva
oštećenja širokih razmera. Čak i veoma mali potoci, jaruge ili pak male reke nisu nimalo
bezazleni i mogu takođe izazvati poplavu. Prema tome, svaka država na svetu može biti u
opasnosti od istih.
Obilne padavine su najčešći uzročnici poplava svuda u svetu. Nivo vode raste usled
obilnih kiša, naročito u regionima gde su padavine česte i duge. Poplave se javljaju i
usled topljenja snega i leda. Naime, kako se temperatura vazduha povećava usled
globalnog zagrevanja, sneg i led se tope te podižu nivo okeanske vode. Tako, povećava
se i nivo vode u rekama pa na taj način dolazi do izlivanja i katastrofa. Neretko se dešava
da pogođena područja budu prekrivena muljem i blatom kada dođe do izlivanja reka ili
velikih kiša. Ugrožene oblasti su najčešće kontaminirane opasnim materijama kao što su
razni otpadi, kanalizacija, pesticidi, gorivo i sl., a stanovnici poplavljenih područja često
2
Mijalkovski,M., Đorđević, I.,:
Rizik – Specifičan oblik ugrožavanja bezbednosti
, Univerzitet u Beogradu,
Fakultet bezbednosti, Beograd, 2010. str.45
3
Mijalkovski,M., Đorđević, I.,:
Rizik – Specifičan oblik ugrožavanja bezbednosti
, Univerzitet u Beogradu,
Fakultet bezbednosti, Beograd, 2010. str.45.
