ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ПЕЋ - ЛЕПОСАВИЋ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Управљање трошковима
Тема: Варијабилни трошкови
Ментор: Студент:
Проф.Др Ненад Митровић Тијана Трајковић
Број индекса: 020/14
Лепосавић,2017
ВАРИЈАБИЛНИ ТРОШКОВИ
1
САДРЖАЈ
Увод.........................................................................................................................2
1.
Трошкови....................................................................................… ………..3
1.1
Варијабилни трошкови.................................................................................4
1.2
Зашто су важни варијабилни трошкови.....................................................6
1.3
Варијабилни трошкови у пракси................................................................7
1.4
Претварање варијабилних у фиксне трошкове..........................................7
1.5
Трошкови према начину обрачуна по носиоцима.....................................9
1.6
Трошкови по пословним функцијама.......................................................10
1.7
Остале поделе трошкова............................................................................10
1.8
Еластичност(реагибилност) трошкова......................................................11
1.9
Издаци..........................................................................................................12
Закључак.................................................................................................................14
Литература..............................................................................................................15
ВАРИЈАБИЛНИ ТРОШКОВИ
3
1. ТРОШКОВИ
Трошкови представљају вредност утрошених елемената производње у
процесу репродукције. Како се вредност изражава ценом, трошкови су у
новцу изражена количина утрошене радне снаге, средстава за рад и предмета
рада.
Трошкови у најширем смислу су износ плаћен или издат за посебан
производ или услугу (износ новца стварно исплаћен или зарачунат за
куповину роба и услуга или износ интерно утрошен за производњу роба и
услуга). Трошкови у економској литератури се користе у различитом
значењу. Обично значе издатке предузећа, продајну цену производа или
услуга умањену за добит предузећа. У зависности са кога становишта
посматрају категорију трошкова, грађански економисти дају различите
дефиниције и образложења категорије трошкова. Најчешће се трошкови
дефинишу као „компензација“ коју морају да приме власници фактора
производње (за капитал, земљу и рад укључујући руковођење) да би се могли
ангажовати у пословној активности.
Под теоријом трошкова подразумева се онај део микроекономске теорије
који објашњава настанак, карактеристике и понашање трошкова. С обзиром
да је корисност трошкова у омогућавању избора између алтернативних
начина коришћења „ретких извора“, они имају пуно значење тек када се
ставе у однос са другим категоријама – приходом, ценом, обимом
производње и сл. У тржишној привреди трошкови се базирају на тржишно
утврђеној вредности. Уколико се неки од посебних „ретких извора“ користи
у производном процесу на начин који не омогућава остваривање оптималне
алтернативе, постоји опасност да приход од делатности не покрије трошкове.
У немачкој литератури из подручја економике предузећа трошкови се
третирају као потрошња добара условљена учинцима. Износ трошкова
добијамо када количине фактора који се улажу у производни процес
помножимо њиховим ценама. Највећи број немачких аутора подвлачи да су
трошкови везани за трошење фактора производног процеса.
Овакво схватање трошкова сужава њихов појам на трошкове производње.
У привредној пракси се сви издаци предузећа, независно од основе по којој
ВАРИЈАБИЛНИ ТРОШКОВИ
4
се врше, сматрају трошковима (за предузеће). Отуда се трошкови везани за
средства за производњу и рад називају економским, а „ови други“
неекономским трошковима.
1.1 ВАРИЈАБИЛНИ ТРОШКОВИ
Варијабилни трошкови – појављују се тек у фази почетка производње и
ишчезавају у фази завршетка производње.
При свакој промени опсега производње (степена искоришћења капацитета)
мењају се укупни варијабилни трошкови, док јединични варијабилни
трошкови остају исти.
Типични варијабилни трошкови су: материјал за израду производа, лични
дохоци израде, амортизација обрачуната по функционалном систему,
помоћни материјал и енергија везани непосредно за производњу.
Варијабилни трошкови деле се у три групе:
1.
Пропорционални трошкови (Вп) – расту или опадају размерно порасту
или смањењу опсега производње. Константни су на свим степенима
производње. Најзначајнији су материјал за израду и особни дохоци
израде. Укупни пропорционални трошкови предузећа се могу
израчунати следећом формулом:
VT = vt / x
где је: VT – укупни пропорционални трошак
vt – пропорционални трошак по јединици производа
x - број јединица производа
2.
Прогресивни трошкови (Впг) – То су варијабилни трошкови који расту
брже него што расте опсег производње. Прогресија варијабилних
трошкова увек се јавља као знак ненормалних појава у процесу
производње. Типичан пример прогресивних трошкова настаје
