FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE
„DR LAZAR VRKATIĆ“
S E M I N A R S K I R A D
Predmet: Korporativna bezbednost
Vašingtonski model reformi-stubovi i instrumenti globalizacije
Mentor: Student:
Prof.dr Slobodan Marković
Br.indeksa:
Niš, 2018.god.
1.
VAŠINGTONSKI MODEL REFORMI-STUBOVI I
INSTRUMENTI GLOBALIZACIJE
1.1.
Povod stvaranja globalizacije kao novog sistema neokolonijalizma
Proces globalizacije se ne odnosi samo na ekonomsku globalizaciju, on menja naše
životne okolnosti. To je način na koji danas živimo. Opirati se ekonomskoj globalizaciji bila
bi jednako promašena taktika i za bogate i za siromašne nacije.
Pesimistični pogled na globalizaciju smatra da ona uništava lokalne kulture, širi
svetske nejednakosti i uveliko pogoršava živote siromašnih. Neki tvrde da globalizacija
stvara svetske pobednike i gubitnike od kojih nekolicina prosperira, a većina biva osuđena na
bedan i očajnički život.
Globalizacija je kompleksni set procesa, a ne jedan jedini proces, a oni se odvijaju
kontradiktornim načinima. Većina ljudi misli o globalizaciji jednostavno kao o odvlačenju
moći ili uticaja iz lokalnih zajednica i nacija prema globalnom tržištu. Ovo stvarno i jeste
jedna od njenih posledica. Nacije gube deo svoje ekonomske moći koji su nekada
posedovale.
Neovisno o svim negativnim aspektima globalizacije, njenu pojavu treba prihvatiti
kao izazov za mogućnosti koje ona nudi u ekonomskom razvoju, rastu i blagostanju.
Budućnost kako i svetskih tako i naših preduzeća zavisi od građenja konkurentnosti sa
sposobnošću ostvarivanja konkurentskih prednosti na tržištu, kao delu globalnog tržišta, i na
ukupnom globalnom tržištu. Vođene sposobnim i inovativnim menadžmentom, naša
preduzeća će moći ostvarivati rast na takvom tržištu. Neka od njih će se i povezivati sa
međunarodnim kompanijama, i na taj način se uspešnije uključivati u globalno tržište.
Na osnovu iznetog može se konstatovati da je osnovna karakteristika globalizacije
sveobuhvatnost prostora, ekonomije, politike, kulture, stanovništva i ostalih faktora
društvenog života u svetskim razmerama.
Nosilac ili protagonista globalizacije je zemlja, odnosno država koja se u datim
društveno-ekonomskim, političkim, vojnim, tehnološkim, kulturnim, demografskim i ostalim
okolnostima javlja u ulozi globalne super-sile, a to su danas SAD.
Globalizacija je sinonim mondijalizacije, koja potencira neminovnost širenja na čitavu
zemljinu kuglu u najznačajnijim sferama proizvodnje, trgovine i finansija, jer se stvaranje sve
većeg dela društvenog proizvoda u svetu omogućava putem međunarodne razmene (brži rast
4
svetske trgovine od svetske proizvodnje), međunarodne proizvodnje (proizvodnje u mreži
pojedinačnih TNK čiji su delovi locirani u različitim zemljama) i proširenja i ubrzanja
međunarodnih tokova novca i kapitala.
Tehnološki proces i konkurencija (kombinovani sa procesom liberalizacije) snizili su
barijere za međunarodne tokove roba i usluga i faktora proizvodnje, te je povećan interes za
međunarodnu specijalizaciju doveo do nagle ekspanzije međunarodnih ekonomskih
transakcija.
1
Realizaciju projekta globalizacije, kao novog sistema neokolonijalizma, podstakle su
velike geopolitičke i ekonomske promene koje su se odigrale krajem 80-tih godina prošlog
veka. Rušenjem Berlinskog zida 1989 godine, završena je era hladnog rata.
Odmah nakon toga došlo je do raspada Sovjetskog Saveza i pada komunističkih
režima u Jugoistočnoj Evropi. Na tim prostorima stvorene su nove samostalne države i
ispisana nova mapa sveta. Uz sve to, već je uveliko drmala ekonomska kriza Latinsku
Ameriku.
Taj splet okolnosti bio je pogodan trenutak da, ekonomski i vojno moćne zapadne
zemlje predvođene SAD, otpočnu drugu fazu realizacije davno pripremljenih projekata. Pošto
je prva faza uspešno završena – rasturen Sovjetski Savez, srušeni komunistički režimi u
Jugoistočnoj evropi i stvorene marionetske državice – bilo je važno zaposesti geostrateške
tačke i ekonomski podčiniti male i nedovoljno jake državice.
Raspadom Sovjetskog Saveza nestala je vojna i politička ptotivuteža u svetu i u
takvim prilikama lako je bilo nametnuti nejakim državicama političke i ekonomske prinude
putem globalističkih institucija.
No, za održiv globalni neokolonijalizam trebalo je osmisliti novi sistem koji će se
razlikovati od prethodnog. Zato je izmišljena demagoška fraza ,,globalizacija’’ kao sinonim
za izgradnju novog ,,pravednijeg i naprednijeg’’ svetskog poretka.
Dakle, dešavanja koja su se odigrala krajem 80-tih godina prošlog veka samo su
povod za realizaciju projekta globalizacije, a razlozi leže u težnji stvaranja sistema
neokolonijalne globalizacije. Međutim, za realizaciju ovakvog sistema trebalo je napraviti i
adekvatnu strategiju.
Za izvođenje jednog od najvažnijih projekata zapadnih zemalja u drugoj polovini 20-
stog veka, koji je dugo osmišljavan i pripreman, trebalo je napraviti dobru strategiju
1
Petrović, P.,
Marketing strategija i međunarodno poslovanje preduzeća
, Institut za spoljnu trgovinu, Beograd,
1997, str. 53.
5
