VISOKA ŠKOLA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA
“MIHAILO PALOV”
VRŠAC
SEMINARSKI RAD
PREDMET: OPŠTA PEDAGOGIJA
TEMA: VASPITANJE KAO DRUŠTVENA DELATNOST
STUDENT
PROFESOR
MIRJANA PAUNOVIĆ
GORAN VILOTIJEVIĆ
107/2014
ASISTENT
JOVANA PAVLOVIĆ
SADRŽAJ
1.1 VASPITANJE
2.1. OSNOVNI FAKTORI U VASPITANJU
3.1. TEORIJE O POREKLU VASPITANJA
4.1. CILJEVI I ZADACI VASPITANJA
4.1.1. Cilj vaspitanja
4.1.2. Zadaci vaspitanja
4.1.3. Konkretizacija ciljeva I zadataka prema područjima razvoja I stranama
vaspitanja
4.1.4.Šta određuje ciljeve I zadatke vaspitanja
4.1.5. Šta se podrazumeva pod konkretizacijom cilja vaspitanja
5.1. BLUMOVA TAKSONOMIJA
6.1. VASPITANJE KAO SPECIFIČNA LJUDSKA DELATNOST KROZ ISTORIJU
7.1. VASPITANJE KAO DRUŠTVENA DELATNOST
8.1. KRITIČKI OSVRT
LITERATURA
2.1. OSNOVNI FAKTORI U VASPITANJU
1.
INTENCIONALNOST
– namernost vaspitanja, jasno postavljeni ciljevi, namerni vaspitni
uticaj; svesna , planska i organizovana delatnost.
2.
DRUŠTVENO-ISTORIJSKA KATEGORIJA
–u vaspitanju se uočavaju sve promene koje
se dešavaju u razvoju društva
3.
DRUŠTVENO- GENERACIJSKA POJAVA
–povezuje generacije prenoseći najveće
civilizacijske vrednosti iz ranijih perioda
4.
KLASNI, BESKLASNI I STALEŠKI KARAKTER
- uvek je izražavalo karakter klase na
vlasti
5.
DRUŠTVENO-POLITIČKI KARAKTER
- povezanost vaspitanja sa politikom; nije sporan
ali je sporan karakter politike u čijoj je funkciji vaspitanje
6.
SISTEMATIČNOST I ORGANIZOVANOST VASPITANJA
– svako intencionalno
vaspitanje je organizovano i sistematično , ostvaruje se kroz različite društvene
institucije
3.1. TEORIJE O POREKLU VASPITANJA
Teorija nativizma
-čovek je produkt nasledja. Deca se ponašaju slično svojim roditeljima. Spoljasnji faktori ne
mogu ništa izmeniti, jer su mogućnosti vaspitanja unapred odredjene nasledjem.
Teorija empirizma
-čovek je produkt vaspitanja. Čovek nije nista drugo do ono što od njega čini vaspitanje. Razlike
koje nastaju medju ljudima su proizvod delovanja društvene sredine i vaspitanja.
Teorija konvergencije
-nasledni elementi postoje su dispozicije i one su uslov razvitka. Bez dispozicija vaspitanje nije
moguće, kao sto ni dispozicije bez vaspitanja nemaju značaj. Ova teorija zanemaruje vlastitu
ulogu i aktivnost jedinke (vaspitanika) i shvata ga objektom u procesu vaspitanja.
Multifaktorska teorija
-na razvitak čoveka utice nasledje, društvena sredina i vaspitanje, al i vlastita svesna aktivnost.
Čovek je svesni i aktivni učesnik u menjanju društvene sredine i sebe samog.
Vaspitanje ima svoje granice i mogućnosti i u direktnoj je zavisnosti od urodjenih
dispozicija, od društvenih uslova u kojima se živi, raste i razvija i od vlastite aktivnosti jedinke,
odnosno od nasledja,socijalnih faktora i vlastitog odnosa.
4.1. CILJEVI I ZADACI VASPITANJA
Svako namerno delovanje, pa tako i vaspitno,ima neki cilj. Cilj vaspitanja uvek je bio
društveno-istorijski uslovljen i određen. Svako konkretno društvo je kroz njega saopštavalo svoje
interese u odnosu na proces razvoja i pravce formiranja mladih.Cilj vaspitanja se kroz istoriju
menjao.
U prvobitnoj ljudskoj zajednici vaspitanje je sastavni deo celokupnog života, a cilj je
priprema za rad i život u zajednici.U prvom klasnom društvu, robovlasničkom društvu,
vaspitanje dobija klasni karakter. Za čitav srednji vek najbitnija je bila istinska podobnost i
hrišćanska mudrost. Vaspitanje pored klasnog ima i staleški karakter, tj. duhovni stalež se
priprema za ulogu što boljih sveštenika (religijski sadržaji, sedam slobodnih veština), a svetovni
stalež (plemići) se pripremaju za obaveze i život na dvorovima, izučavajući sedam viteških
veština.U doba humanizma i renesanse, cilj vaspitanja se sa religijskih sadržaja pomera na realne
sadržaje i potrebe čoveka za ovozemaljski život. To je doba povratka antičkom idealu
harmonijskog razvoja čoveka i doba razvoja nauke, podizanja svesti čoveka, humanijeg pristupa
u vaspitanju.
