1.Sta proucava metodika u zdravstvenom vaspitanju?
Metodika je jedna vrsta naucne discipline.U zdravstvenom vaspitanju metodika je naucna
disciplina koja proucava:
-definiciju zdravstvenog vaspitanja
-ciljeve zdravstvenog vaspitanja
-principe zdravstvenog vaspitanja
-sadrzaj zdravstveno vaspitnog procesa
-ocigledna sredstva
-metode rada o zdravstvenom vaspitanju.
2.Sta dovodi do bolesti?
3.Vrste evaluacije?
1.
subjektivna(svoje zapazanje)
2.objektivna(statisticki podaci)
-formativno oblikovana evaluacija
-evaluacija procesa
-evaluacija sprovodjenja
-evaluacija rezultata
-evaluacija dobiti(koristi)
-evaluacija isplativosti
4.Princip zdravstvenog vaspitanja
?
Principi su osnovna nacela(pravila) koja primenjujemoi u radu sa vaspitanicima kako bi se postigla
efikasnost i objektivnost u pravcu ostvarivanja zdravstveno vaspitnih ciljeva. U zdravstevnom
vaspitanju ima vise vrsta principa,a mogu se svrstati u tri opste grupe:
- opsti principi,
- principi u radu sa vaspitanicima,
- princip rada u zajednici.
Opsti principi: u zdravstvenom vaspitanju podrazumeva:zdravstveno vaspitanje je deo opsteg
vaspitanja i odnosi se na zdravu populaciju. Zdravstveno vaspitanje polazi od stanovnistva da se
postuje opsti principi a to znaci da je zaustavljen pedagoski i medicinski pristup u silju zastite
zdravlja.
Principi za zdravsteveno-vaspitni rad sa vaspitanicima
Zastupljeni su sledeci principi:
- vaspitni princip(postovanje vaspitanika)
- princip naucnosti
- princip interesa
- princip aktivnosti
- princip povezivanja teorije i prakse
- princip ociglednosti
- princip trajnosti
- princip dobrovoljnosti
Principi za zdravstveno-vaspitni rad u zajednici
- princip integracije(integrisanje vaspitanika da ucestvuje u plan i program skole)
- princip koordinacije(pojedinac nije dovoljan,treba da se povezu svi oni koji se bave
zdr.vaspitanjem.
- princip dogovor sa narodom(sve sto je u vezi sa zdr.vasp.treba da bude u dogovoru sa narodom)
- princip zadobijanja poverenja
5.Zdravstveno vaspitni kabinet?
Kabinet za zdravstveno vaspitni rad treba da ima svaka ustanova i organizacija sgodno delatnosti
kojom se bavi. Kabinet za zdravstveno vaspitanje podrazumeva prostorije za tu namenu sa
osnovnim namestajem i zdravstveno vaspitnim sredstvima kao i sva tehnicka pomagala.Standard
oprema kabineta za zdravstveno vaspitni rad:
Nastavna
sredstva:PS
racunar+stampac+diskete,video
bim,pano
tabla,grafoskop+folije,fleneograf,magnetna ploca,fotoaparat,zdravstveno vaspitni filmovi,pano
izlozbe,patronazna torba,potrosni materijal.
Namestaj:stolovi ,stolice,ormari,civiluci,paravani i ogledala.
6.Samoaktuelizacija po Maslovu?
Abraham Maslow
je
humanistički psiholog
koji je svojom teorijom potreba želio
istaknuti
pozitivne karakteristike pojedinca
i suprotstaviti se stalnom naglašavanju i
proučavanju negativnih osobina ljudi.
Tako je nastala
Maslowljeva hijerarhija potreba
koja opisuje urođene potrebe svakog čovjeka
koje ga usmjeravaju i motiviraju za određena ponašanja.
-fizicka neaktivnost(dugo vreme provedeno u skolskoj klupi,ispred tv..)
-pusenje
-alkohol,droga
-delovanje vise faktora
-porodicna istorija
Pod uticajem socijalnih grupi ucenik moze promeniti svoje ponasanje u negativne
obrasce:laganje,kradja,bezanje iz skole,od kuce,nasilno ponasanje.
10.Definicija ponasanja?
Ponasanje je interakcija izmedju bioloskih,psiholiskih i socioloskih varijabli coveka i ono
podrazumeva voljne i nevoljne aktivnosti uslovne reflekse,navike i obrasce,naucene
odgovore,adaptaciju na promene i slicno.
11.Zuj metoda?
Zuj tehnika(diskusija)se odvija na sledeci nacin.Po zavrsetku predavanja zdravstveni vaspitac
predlaze formiranje malih grupa od 8-10 vaspitanika,zadaje vaspitanicima temu o kojoj ce
diskutovati ili im prepusti da sami prodiskutuju delove iz predavanja i izaberu temu.Vreme koje
se preporucuje za diskutuje je 15min.Vaspitanici tiho govore dok diskutuju pa se to u Sali cuje kao
zujanje po cemu je ova tehnika dobila ime zuj tehnika.Kada istekne vreme predstavnik grupe
iznosi predloge ,zakljucke,dileme.Kroz ovakav nacin rada i posredne i delimicno neposredne
diskusije indirektno ucestvuje najveci broj vaspitanika.Direktno ucesce u diskusiji ima samo
predsednik grupe koji saopstava grupne odluke.
12.Zdrava skola?
Zdravstveno vaspitni rad sa skolskom decom i omladinom treba da bude organizovan i da se u
kontinuitetu sprovodi,jer je to period intenzivne socijalizacije sa cestim promenama sredine pa se
populacija smatra kriticnom grupom za rizicna ponasanja.Zdravstveno vaspitni rad skolske dece i
omladine je regulisan zakonom o zdravstvenoj zastiti.Cilj zdravstvenog rada je da se kod ove
populacije unapredi,zastita i ocuva zdravlje kroz motivaciju,sticanje znanja i vestina i izgradnja
zdravog stila zivota.Razvili su se mnogi zdravstveno vaspitni programi za skolsku decu i omladinu
od kojih se istice „ZDRAVA SKOLA“ I „CINDI SKOLA“. Za ovu populaciju zdravstveno
vaspitni rad se najcesce odvija u skoli,zdravstvenoj ustanovi ili na nekom drugom mestu gde se
skolska deca i omladina okupljaju(zajednica).
13.Nekonstruktivna komunikacija?
U
nekonstruktivnoj
komunikaciji
prepoznaju
se
sledece
pojave:nametanje
stava,prigovaranje,bockanje,poviseni ton,ismejavanje i duhovitost,a sto je remecujuci faktor za
ostvarivanje pozitivnog komunikativnog cilja.Komunikacija kao vitalni element u procesu
intervjua je vise umetnost nego nauka,vestina koja se ucenjem usavrsava i uvek je ciljana a ne
proizvoljna.Psiholosko-socijalni
aspekti
komunikacije
se
iskazuju
kroz
stil
komunikacije,gestikulacije,shvatanje vremena,prostora.
14.Kreativna radionica?
Kreativne radionice su vid grupnog rada gde se mogu primetiti sve navedene metode grupnog rada
time sto ce se kombinovati po potrebi i proceni vaspitaca sa jedne i vaspitanika sa druge
strane.Grupa ucesnika stice znanja i iskustva sopstvenim angazovanjem.U radionici se obradjuju
aktuelni problemi njenih clanova.(pocinje igrom upoznavanja).Vazno je da u radionicarskom radu
iskustvo bude pozitivno,da se prihvati,da se razmenjuje unutar grupe i da se usavrsava.Vazno je
da u radionicarskom radu iskustvo bude pozitivno da se prihvati,da se razmenjuje unutar grupe I
da se usavrsava.Kombinacija metoda grupnog rada podrazumeva rad u grupi,gde mezomo imati
asocijacije,kvizove znanja,kupovina kartica,resavanje zadataka,prikaz slucaja I dr,vazno je u
grupnom radu postici grupnu dinamiku.Tokom rada grupe se razvija sposobnost slusanja,ali se
moze podstaci I raznim tehnikama,kao npr”okidaci”,gde se saopstava svoje misljenje ili stav o
necemu.Najcesce se postavljaju provokativna pitanja ili slicno,kako bi se jizazvala
diskisija.”Vrtlog ideja”je takodje dobar nacin da se zapocne razgovor u vezi teme koja je
predvidjena za radionicarski rad. Postavlja se otvoreno pitanje I ocekuje se otvoreni odgovor sa
mnogo podataka.Vreme trajanje radionice zavcisi od uzrasta slanova grupe,problema koji se
obradjuje,broju ZV metoda,ali ne treba da traje vise od dva sata.Kreativnom radionicom e mogu
obradjivati mnogi aktuelni ili potencijalni problem.
15.Stil ucenja?
Nacin usvajanja znanja I formiranje ponasajnih obrazaca kod pojedinaca zavise od formiranih
stilova ucenja.Postoje 4 stila ucenja,a to su :
aktivnost,mislilac,teoreticar I programaticar.
Svako
moze uciti na sva 4 nacina ,ali svaka osoba ima stil koji njoj najvise odgovara I koji najvise koristi
tokom procesa ucenja.
Aktivista-
aktivisti se unose u novija iskustva u potpunosti I bez dvoumljenja. Oni uzivaju sada I
ovde I srecni su kada njima preovladavaju neposredni dozivljaji. Oni su otvorenog duha. Njihova
filozofija je :”SVE CU JEDNOM PROBATI”. I maju teznju da prvo rade,a posledice analizijaru
kasnije. Njihovi su dani ispunjeni aktivnoscu. Probleme rezavaju “
burom ideja”
Oni su drustveni
ljudi I stalno angazovani.
Mislilac-
analiticar-vole da stoje u pozadini I da spekulisu I posmatraju iz mnogo razlicitih
perspektiva.Oni prikupljaju podatke ,vole o svemu prvo dobro promisle pre nego sto donesu
zakljucak. Temeljno prikupljanje I analiza podataka o iskustvima I dogadjajima su bitni za njih I
zato se trude da odloze donosenje konacnih odluka Koliko god je to moguce. Njihova filozofija je
biti oprezan. Oni su promisljenji ljudi. Oni vise vole da na sastancima sede u pozadini I slusaju
druge tako da dobiju pravac diskusije pre nego sto iznesu svoje stavove.Vole da budu neupadljivi
I malo distancirani.
Teoreticar-
se prilagodjavaju I integrisu u kompleksne ali logicke zdrave teorije Oni o problem
razmislaju korak po korak.Vole da budu perfekcionisti.Njihova filozofija slavi racionalnost I
logiku.
1Verbalana komunikacija
2.Neverbalna komunikacija
Verbalna komunikacija
osnovni nacin opstenja medju sobom ljudi ostvaraju govorom>verbalna
komunikacija.
Govor
je cesto potpomognut:
-naglasavanjem pojedinih glasova ili reci
-pauzama u procesu govora
-menjanje ritna u toku govora
Verbalna komunikacija koristi reci u cilju slanja poruka.Moze biti ostvarena ako postoji slusanje.
Slusanje
je uslov za dobru komunikaciju:
- slusanje je relevantno uspostavljanje veza
- neuspesno slusanje je plasiranje negativnih poruka
- neadekvatne reakcije u komunikaciji su product loseg slusanja
>neuspesno slusanje dovodi do blockade u komunikaciji>
Pisanje/citanje
je takodje oblik verbalne komunikacije.Povratna sprega je kod ovog oblika
komunikacije odlozena.
Neverbalna komunikacija
ili govo tela je ustvari slanje poruka bez upotrebe reci. Neverbalna
komunikacija ispoljava se kroz:gestikulaciju,izraz lica,ton glasa,dodir,drzanje,kontakt ocima.
Neverbalna komunikacija je najvecim delom nesvesna,jednim delom ona je nauceno ponasanje,a
drugim delom instikt.
21.Zdravstveno vaspitanje-pojam naucna disciplina?
Zdravstveno vaspitanje
je naucna disciplina.Iako mlada nauka (iz druge polovine xx
veka),zdravstveno vaspitanje ima bogat sadrzaj rada sa mogucnoscu implementacije u svim
sferama ljudskog zivota. Zdravstveno vaspitanje je interdisciplinarna nauka koja se bavi
izucavanjem zdravstvenih potreba,zdravstvene culture,ponasanja kao I mogucnost primene
zdravstveno-vaspitnog
procesa
u
cilju
sveukupnog
unapredjenja
zdravlja
citave
populacije.Zdravstveno vaspitanje koristi saznanja iz prirodnih I drustvenih nauka.Takodje je
povezano I sa zdravstvenom negom,epidemiologijom,ekologijom I dr naukama.Zdravstveno
vaspitanje I obrazovanje su procesi koji proisticu jedni iz drugih,odnosno koji zavise jedan od
drugog jer je obrazovanje process sticanja znanja,vestina I navika,a vaspitanje I navika,a vaspitanje
process primene stecenog znanja,vestina I navika u svakodnevnoj praksi.
Jasno definisanje zdravstveno vaspitnih potreba koje iniciraju zdravstveno vaspitne procese
prepoznajemo na osnovu procene:
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
