Универзитет у Бањој Луци
Филозофски факултет
Одсјек за учитељски студиј
Александар Дејановић
ВАСПИТАЊЕ ДЈЕЦЕ МЛАЂЕГ ШКОЛСКОГ
УЗРАСТА У СЛОБОДНОM ВРЕМЕНУ
Дипломски рад
Бања Лука, 2016 година
Diplomski rad
Ментор:Прод. др Бране Микановић
Александар Дејановић
Одсјек за учитељски студиј
Филозофски факултет
Универзитет у Бањој Луци
Чланови комисије:
__________________________
__________________________
__________________________
Одсјек за учитељски студиј
Филозофски факултет
Универзитет у Бањој Луци
__________________________
Одсјек за учитељски студиј
Филозофски факултет
Универзитет у Бања Луци
Датум одбране: _________________
str.
2
Diplomski rad
EDUCATION OF CHILDREN OF YOUNGER SCHOOL AGE
IN LEISURE TIME
Abstract
:
Leisure time is an integral part of every man’s life, it exists and evolves along
with the civilisation, and it is greatly manifested in the field of upbringing and education.
The way of its use plays the important role in forming a versatile personality, it has a
positive influence on health, physical and mental development, and it makes life experience
richer. In this work, the focus is on the stability, significance and influence of the different
factors that have their impact on the organizing and realization of young people’s leisure
time. One meets the certain needs with the free time activities, and they rise one to a higher
level in the culture of living and professional life. One chooses them according to one’s
abilities and is ’forced’ to be responsible for its development. The aim of the work is to
show the significance of leisure time during which a person strenghtens its ego, self-image,
emotions, character and socialization.
Key words
:
leisure time, pedagogy of free time, personality and leisure time, factors of
free time, leisure time activities
str.
4
Diplomski rad
живота, код човјека је већи захтијев за интервенцију свјесним и намјерним
васпитањем.
Васпитање је нужно због све веће количине знања и потребе за све већим
бројем способности у урбаним условима живота. Значајно је за успјешнију
комуникацију међу људима са наглашеном индивидуалношћу, чиме постаје основни
пут и начин за афирмацију личности и за обезбјеђивање њеног материјалног и
друштвеног статуса.
Побуде и разлози за организовањем васпитања, кроз историју, се све више
проширују и обогаћују. Васпитање постаје једна од најраспрострањенијих
човјекових дјелатности. Створено је друштво које учи. Човек појединац, а и
друштво, данас не могу опстати без система васпитања. Трећина живота човека
посвећена је учењу, трећина раду а трећуна мировини. Васпитање постаје доживотни
процес.
str.
7
