VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA
MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU
SEMINARSKI RAD
Predmet: Sociologija
Tema: Sociološki pojam društva
Mentor:
Student:
Dr Andon G. Kostadinović
N I Š, 2014.
Sadrzaj
Uvod………………………………………………………………………………3
Pojam društva……………………………………………………………………..3
Nastanak ljudskog društva………………………………………………………...4
Sociološki pojam društva………………………………………………………….5
Društvene pojave…………………………………………………………………..8
Društveni odnosi.......................................................................................................9
Društveni procesi......................................................................................................10
Društvene tvorevine………………………………………………………………..10
Odnos prirode i društva…………………………………………………………….11
Zaključak…………………………………………………………………………...13
Literatura………………………………………………………………………… .13
2. NASTANAK LJUDSKOG DRUŠTVA
Ljudsko društvo je nastalo razvojem materijalnog sveta, a posebno sveta živih
bića, na osnovu istorije prirodnog i društvenog razvoja. Stoga je ono podeljeno u različite
oblike: nacionalne, društvene, klasne, profesionalne, religiozne, kulturne i druge. U
početku ljudske istorije, ono je živelo u specifičnim ljudskim oblicima: hordama,
klanovima, gensovima gde se odvijala proizvodnja, vaspitanje, igra itd. Horda predstavlja
onaj oblik organizovanja-prelazi iz životinjske u ljudsku skupinu. U nauci je znano da
postoji zastarelo religiozno shvatanje da je čovek onakav kakav je bio na Zemlji.
Suprotno njima, prihvaćeno je shvatanje da je čovek kaobiološka vrsta evoluirao kroz
istoriju i da je rezultat razvoja životinjskog sveta.
Proces preobražaja tumači Darvin kao borbu za opstanak i prilagodjavanje
čoveka uslovima života, dok Engels navodi da je osnovni činilac tog preobražaja ljudski
rad, stvaranje orudja za rad, koje je omogućilo da se vrši preobražaj životinjske skupine u
ljudsku. Hod životinja je postepeno postojao uspravan, prednji udovi su se pretvarali u
ruke-dolazi do drugačijeg položaja glave, razvija se mozak, a time i duhovni život. Borba
za opstanak ih je grupisala kako bi zajednički vodili borbu protiv životinja, protiv
prirode; rečju, kako bi zajedno proizvodili i opstali. Jezik i mišljenje je omogućilo da se
stvori nova bioliška vrsta-čovek. Dalji proces razvoja ljudsog društva omogučio je,
radom i proizvodnjom, da se čovek izdvoji od životinjskog carstva, što je omogućilo
stvaranje nove skupine u prirodi-ljudsko društvo.
Društvo i čovek su nerazdvojni. Ni čovek ni društvo ne mogu jedno bez drugoga. Beleži
se da je filosofiji 18. veka bila živa rasprava šta je nastalo prvo: čovek ili društvo. Ali,
danas za nauku nema dileme: istovremeno su nastali čovek i društvo, to je bio jedinstven
proces. Na ova pitanja dao je odgovor ČARLS DARVIN (1809-1882) u njegovim delima
„POREKLO VRSTA“ i „POREKLO ČOVEKA“, u kojima je razvio evoluciju nastanka
čoveka (nastao je od neke posebne vrste majmuna). Jer i laik danas može uočiti da
postoje sličnosti izmedju čoveka i čovekovog majmuna. Ali je sigurno da današnji čovek
nije postao, nije nastao od današnjeg majmuna. I s pravom M. Marković ukazuje da je
„Darvinova teorija evolucije ukazala na tri pretpostavke: 1) da su sve vrste u prirodi
(biljne i životinjske) promenljive; 2) da se individue u vrstama biološki prilagodjavaju; 3)
