Правни факултет Универзитет у Приштини
са привременим седиштем у Косовској Митровици
Семинарски рад
Предмет: Криминологија са пенологијом
Тема: Васпитне мере појачаног надзора
Ментор:
Студент:
Проф. Здравко Грујић
Иван Симовић 116/2013
Косовска Митровица април, 2017.
4
истраживања, судови у Републици Србији најчешће изричу васпитне мере појачаног
надзора, које су строжије од мера упозорења и усмеравања, али не претпостављају
институционални третман, као ни његове евентуалне последице по личност малолетника.
Из тих разлога, васпитне мере појачаног надзора намећу се као једна од основних тема на
терену малолетничког кривичног права и криминолошких наука.
1.Малолетничко кривично право према ЗМ
У готово целом старом и средњем веку, иако се увиђала разлика између личности
одраслих и младих учинилаца кривичних дела, малолетни учиниоци правно су третирани
као –
злочинци у умањеном издању.
2
Настанком модерног малолетничког права тежило се да казна своје место уступи
другим мерама и кривичним санкцијама чија је сврха крајње другачија. До оваквог
преокрета довеле су модернекриминолошке школе стављајући акценат на личност
учиниоца кривичног дела.
Малолетничко право Републике Србије са правом се може сврстати у ред напреднијих
решења из ове области.
Ступањем на снагу ЗМ, 1. јануара 2006. године, наша земља добила је аутономно
малолетничко кривично законодавство које обухвата норме материјалног, процесног и
извршног права, и на тај начин сврстала се међу земље које су прихватиле препоруке
садржане у међународним правним документима. Тако је малолетничко кривично право
формално је издвојено из Кривичног законика, односно Законика о кривичном поступку и
Закона о извршењу кривичних санкција.
3
Овим одредбама прописане су како мере тако и
санкције које се могу применити према малолетним учиниоцима кривичних дела. Њихова
главна и основна одлика јесте поприлична лишеност ретрибуције. Настојало се да се
кажњавању малолетника прибегава само изузетно и у мери у којој је то неопходно.
2
М. Шкулић,
Малолетници као учиниоци и као жртве кривичних дела
, Београд, 2003. стр. 80.
3
Д. Јовашевић,
Малолетничко кривично право
, Београд, 2008. стр. 8.
5
Упознавање личности малолетника, репресију и њен значај ставило је у други план, а на
значају је добило васпитање и преваспитавање малолетника. Акценат је стављен на
малолетника и њему се прилагођавају врста, мера и начин извршења санкције.
Доношењем ЗМ први пут су уведени и васпитни налози, као посебне
sui generis
мере, који
немају карактер кривичне санкције.
Већа овлашћења и обавезе су дата судији за малолетнике, јавном тужиоцу као и
надлежном органу старатељства. Судија за малолетнике и јавни тужилац имају обавезу
контроле извршења васпитних мера, док је орган старатељства укључен како у кривични
поступак тако и у поступак извршења кривичних санкција и васпитних налога према
малолетнику.
За разлику од кривичног процесног права, ЗМ прописује да за поступке према
малолетницима важи искључива стварна надлежност вишег суда, док је месно надлежан
суд на чијем подручју малолетник има пребивалиште, односно боравиште.
Јавни тужилац и судија за малолетнике начелом опортунитета утичу на ток кривичног
поступка на његово покретање, вођење и окончање.
2. Санкције у малолетничком кривичном праву Републике Србије
И
ако су важећим законом уведени васпитни налози, као алтернативне мере, основно
средство реакције на криминалитет малолетникасу и даље кривичне санкције, пре свега
васпитне мере.
Васпитне мере, дакле, представљају најчешће изрицане кривичне санкције малолетним
учиниоцима кривичних дела, што се међународним документима и препоручује, посебно
када су ванинституционалне мере у питању. Законом су предвиђене три врсте васпитних
мера, а у оквиру којих постоје поједине васпитне мере и укупно их је девет. Ratio
прописивања васпитних мера претпоставља изрицање најблаже могуће мере, у зависности
